A koju laž ti izgovoriš kad te pitaju za mene?
среда, 28. децембар 2016.
уторак, 27. децембар 2016.
субота, 24. децембар 2016.
петак, 23. децембар 2016.
Večeras,dok me budeš čekala obuci crveno,obuci se u radost,u ljubav!Obuci sve što ti janisam dao,nisam smeo ili nisam umeo.Dok čekaš pitaće se mnogi,čija si tako lepa i sama?A,ti samo ćuti i blago se
osmehni,skupi snage da prećutiš odgovor koji ni tebi nije znan.Znam te,imaćeš onaj isti osmeh i onaj isti sjaj u oku kao da me gledaš prvi put,srce će opet da ti izda razum i drhtaćeš.Da,drhtaćeš od neizvesnosti i straha da možda neću doći kao i svaki prošli put!I neću,ali te molim da ne pitaš zašto jer kad' su kukavice znale odgovor.
osmehni,skupi snage da prećutiš odgovor koji ni tebi nije znan.Znam te,imaćeš onaj isti osmeh i onaj isti sjaj u oku kao da me gledaš prvi put,srce će opet da ti izda razum i drhtaćeš.Da,drhtaćeš od neizvesnosti i straha da možda neću doći kao i svaki prošli put!I neću,ali te molim da ne pitaš zašto jer kad' su kukavice znale odgovor.
четвртак, 22. децембар 2016.
уторак, 20. децембар 2016.
субота, 17. децембар 2016.
Ma svađali su se oni,itekako.I nervirali jedno drugo.I mirili se,i praštali,i probijali mozak.I uništavali dane,i ulepšavali dane.I prepirali se,i psovali,i grlili.I lagali,i ljubili.I mazili,i udarali.I sve.Ali,na kraju dana, pre nego što legnu u krevet,uvek je usedilo isto pitanje: 'Je l' me voliš?'.I uvek isti odgovori.Nebitno kako je dan prošao,jednostavno,svako veče su podsećali jedno drugo koliko se vole.I da,na kraju krajeva,ništa osim toga nije važno.
петак, 16. децембар 2016.
четвртак, 15. децембар 2016.
среда, 14. децембар 2016.
Prođe tačno godina.Ti svojim putem,a ja svojim. Promenila sam se.Osoba koju si poznavao više ne postoji.Neka ti je sa srećom.Želim ti da budeš srećan.Al' dalje od mene.Sad gledaj u nju i pričaj iste laži kao i meni.Ionako si ti 'muško'.Boli te briga kako će drugima biti nakon što saznaju sve.Samo se meni ne vraćaj.Kad jednom stavim tačku,beznačajno je dodavati još dve.Na kraju,poželela bih za Novu godinu osobu koja će da me voli zbog onog što jesam u duši,a ne zbog drugih stvari.Nekog ko će mene,a i ja njega,istinski voleti.Nekoga kome ću zaspati na ramenu.Koji će poljupcima da me smiri i da svojom pojavom unese mir u moj život.Mora postojati takav.Sigurna sam.Dočekaću.Jedan dan.Nadam se.
четвртак, 8. децембар 2016.
среда, 7. децембар 2016.
уторак, 6. децембар 2016.
понедељак, 5. децембар 2016.
Decembar svake godine izvuče ono najlepše i najtužnije u ljudima.Dive se gradu punom svetlosti i
toplini ljudi u svojoj okolici.Dive se svojoj potpunosti u prisustvu mnogih ljudi.Sve dok ne padne
noć.Tada i najjači osete samoću srca i taj led u grudima,prisećajući se dana kada su se i u prisustvu
jedne osobe mogli osetiti potpunima.
toplini ljudi u svojoj okolici.Dive se svojoj potpunosti u prisustvu mnogih ljudi.Sve dok ne padne
noć.Tada i najjači osete samoću srca i taj led u grudima,prisećajući se dana kada su se i u prisustvu
jedne osobe mogli osetiti potpunima.
недеља, 4. децембар 2016.
Izgubio sam te među ljudima,obožavao sam te i prezirao te.U suštini,dobro znaš,da u najtežim trenucima imaš,unutar duše,palog anđela.Koji nas sjedinjava.I kada osvane novi dan,obećavaš da ćeš se promeniti,ali posustaćeš .Boli te celo telo,tražićeš me čak u paklu,jer znaš da sam kao ti.Sve što osećam prema tebi samo ovako mogu iskazati.
петак, 2. децембар 2016.
Naiđeš na takvu jednom u životu.Nazivaš ju svojom,nazivaš ju jedinom,nazivaš je sudbinom.I kada napokon shvatiš da ti upravo ona pruža sve ono što ti nisu druge pružale,odednom se opustiš,kao da si svestan da je razvila duboke osećaje prema tebi,i da te više neće pustiti od sebe,kakve god gluposti radio.Počinješ joj pružati premalo pažnje ljubav joj daješ na kapaljku,i tako loš prema njoj gaziš njenu ljubav prema tebi.Ubijaš svaku njenu nadu da ćeš se trgnuti i postati bolji prema njoj.I vidiš da se trudi oko tebe,i vidiš da se muči s tobom,i imaš dojam kao da joj je sve više stalo što si ti gori prema njoj.I malo po malo,ubiješ u njoj dostojanstvo,i ženstvenost,i ljubav i naklonost prema tebi.A ona jednog dana ustane,ćutke proguta svoju bol i natopi oči svojim suzama,spremi sve vaše uspomene u crne kofere i samo prećutno pogleda u tebe dajući ti do znanja da si upravo ti taj razlog zbog kojeg odlazi.Čekajući da se ti trgneš,trgnula se ona.
недеља, 27. новембар 2016.
Nisam ovako planirao.Trebalo je biti drzgačije.Da prestaneš boleti.Da prestaneš biti u bilo čijim
očima,usnama.Da prestaneš biti u ... ma bilo gde.Jednostavno da nestaneš.I onda srce zatrađi tebekad
sadrugom je.I opet ... tu si.A baš ono je htelo da te nemaAli vidiš,ni ono ne može bez tebe.Šta tek
onda ja da radim.
očima,usnama.Da prestaneš biti u ... ma bilo gde.Jednostavno da nestaneš.I onda srce zatrađi tebekad
sadrugom je.I opet ... tu si.A baš ono je htelo da te nemaAli vidiš,ni ono ne može bez tebe.Šta tek
onda ja da radim.
субота, 26. новембар 2016.
четвртак, 24. новембар 2016.
среда, 23. новембар 2016.
уторак, 22. новембар 2016.
понедељак, 21. новембар 2016.
недеља, 20. новембар 2016.
Љубави моја,тако ми недостајеш.Боли што више ниси ту поред мене.Отишао си,отишао си без икаквог објашњења.Неописиво јако боли.Јебено много ми недостајеш и волела бих да си сад ту покрај мене.Да ме грејеш,да ме чуваш,да ме тешиш и да ме орасположиш кад нисам океј,да ме засмејаваш.Да си једноставно ту покрај мене,поготово у овим прохладним ноћима као некад.Али штета,теби ништа од тога није значило.Да смо још увек заједно данас би славили нашу љубав,нашу годишњицу.Али не!Теби је било све остало важније него ја.Али нема везе,можда је и боље што се све тако завршило.Само што остаје моја бол,разочарење,моја љубав према теби и сећања на неке наше дане.Све наше клупице,сва наша касна дописивања и све остало што је показивало на нашу љубав која теби није значила ни мало,свака проклета ствар поцећа на тебе.
субота, 19. новембар 2016.
Видела сам те јутрос после толико времена.Препознала сам те по начину на који стојиш,како држиш цигару,вечито исти ранац носиш.Чим сам те угледала вратио ми се оссмех на лице после толико времена.Прошло је доста времена,али и сма помисао на тебе и сма твоја појава враћа ми стари сјај и буди стара сећања.Онда постајем она стара особа,али ти си та особа која чини да будем оно што сам некад била.Вратиш ми онај стари сјај и учиниш да будем оно што заиста и јесам.Али то ниси знао ништа да препознаш и врло лако све што смо имали одбацио.Оставио си ме са сузама у очима и болом у души.
недеља, 6. новембар 2016.
субота, 5. новембар 2016.
субота, 29. октобар 2016.
четвртак, 27. октобар 2016.
среда, 26. октобар 2016.
Kada ćutim i gledam u prazno,znaćeš da je pravo vreme da me
zagrliš.Tada me nemoj puštati,nemoj ispuštati zvuk,uzdah.Samo me
obgrli rukama koje mi predstavljaju celi svet.Kada ćutim,pruži mi
utehu,reci mi istinu umesto laži.Nemoj biti samo jedan zarez koji
razdvaja delove rečenice.To ti nije funkcija.Tvoja funkcija je da me
sastaviš i vratiš u život.Da mi vratiš osmeh na lice i sjaj u oči.Pokušaj.Voli me.
уторак, 25. октобар 2016.
Ti si lud ako misliš da ću tek tako odustati.Koliko sam samo čekala i
željno iščekivala svaki tvoj dodir, poljubac,znak pažnje.Pa nisi ti
meni bilo ko.Ti si moja prva i poslednja misao svakog dana Za sve
tvoje imam razumijevanja:loš dan,umor,sve.Ti si NEKO za koga se
vredi boriti i čekati ga.Čekala sam toliko dugo, sada mi je potrebno
samo strpljenje.Toliko toga nas razdvaja,ali ja ne odustajem,i znaj
da neću šta god da se desi.
недеља, 23. октобар 2016.
четвртак, 20. октобар 2016.
ŽIVOT JE KAO POKER,SVI BLEFIRAJU,podižu uloge,onda se pojaviš ti sa
jakim ARGUMENTIMA i uložiš SVE,dosta njih se BACI,ostane jedan ili
dvoje FOLIRANATA koji misle da su "jaki" i pokušavaju da te prate,nastaje muk,FOLIRANTI SE ZNOJE,dok ti ostaješ pribran i hladan.ALI
KADA SE KARTE SPUSTE I KAD POKAZEŠ KO SI,TI DOBIJAŠ sve,ostali GUBE!
субота, 15. октобар 2016.
четвртак, 6. октобар 2016.
Jos jedan let koji kasni.Tih par sati na aerodromu,vratilo me je u
neko vreme kada smo postojali mi.Volela je putovanja,pogotovo ona koja
su ukljucivala kasnjenje letova i trčanje po aerodromima.Imala bi tada
neki dečiji osmeh na licu,kao da je aerodrom jedna velika igraonica,jedno veliko takmičenje,a ona u borbi za zlatnu medalju.Obozavao sam
njen osmeh,i taj sjaj u njenim očima kada bi me pogledala i rekla,"uspeli smo"
Prošle su dve godine od naših putovanja.Razmišljajući o njoj,poželeo sam da joj pošaljem poruku.Nismo se čuli od rođendana prošle godine.Zar može jedan pozdrav da škodi?"Nedostaješ,dok letovi kasne."Nisam očekivao odgovor.Nisam bio siguran ni da još uvek ima isti broj telefona."Na kojem si aerodromu?"Odgovorila mi je na poruku."Frankfurt."-"I ja sam.Ovaj put nisam stigla na let." Bili smo tu,pod istim krovom.Dve godine od poslednjeg susreta,a večeras slučajno na istom mestu.Nisam bio siguran da je to najbolja odluka,ali večeras sam prosto morao da je vidim.Odgovorio sam joj na poruku...
Prošle su dve godine od naših putovanja.Razmišljajući o njoj,poželeo sam da joj pošaljem poruku.Nismo se čuli od rođendana prošle godine.Zar može jedan pozdrav da škodi?"Nedostaješ,dok letovi kasne."Nisam očekivao odgovor.Nisam bio siguran ni da još uvek ima isti broj telefona."Na kojem si aerodromu?"Odgovorila mi je na poruku."Frankfurt."-"I ja sam.Ovaj put nisam stigla na let." Bili smo tu,pod istim krovom.Dve godine od poslednjeg susreta,a večeras slučajno na istom mestu.Nisam bio siguran da je to najbolja odluka,ali večeras sam prosto morao da je vidim.Odgovorio sam joj na poruku...
среда, 5. октобар 2016.
субота, 1. октобар 2016.
I nije bitno koga ljubiš,s kim spavaš,s kim se budiš,koga šetaš,ni
kome kupuješ poklon za Dan zaljubljenih, ni koga zoveš ‘ljubavi’,ni za
koga se sređuješ za izlazak,ko te čeka posle škole,s kim se držiš za
ruke,pričaš 24 h.Jedina bitna stvar na ovom svetu je na koga pomisliš
kada vidiš prazno mesto pored sebe.Ne s kim te pamte drugi,već s kim
ti pamtiš sebe.To se računa.
петак, 30. септембар 2016.
понедељак, 26. септембар 2016.
Iznenadio me je taj ženski inat.Čvršći od kamena,veći od planine,istrajniji od upornosti.Njihov inat se pretežno probudi nakon
razočarenja i tada te sahrane.Koliko god da im se javljao,smatraće
te mrtvim.Šta god radio,nećeš moći biti isti u njihovim očima,njihovoj glavi i njihovom srcu.Izbrisaće te kao da nikada nisi niti
postojao,a bio si smisao njenog postojanja.Istina,nisu ni ljudi mala slova na papiru da ih brišeš gumicom, ali zato,neki ljudi
jesu veliko đubre.A dobro je poznato gde je mesto takvima.U kanti za
otpad.Rešiš ih se i osećaš olakišicu.Lakše dišeš.Ne pada ti na
pamet da ponavljaš identičnu grešku iznova.Uživaš u samoći od koje si
godinama bežao,govoreći kako je usamljenost pakao.Naprotiv,pojedini
ljudi su pakao.Biti sam nije sramota.Biti sa bilo kim,to već jeste.Upravo iz pomenutih razloga,opasno je razočarati ženu.Činiće ti se
da je pretvorena u čudovište,bezosećajnog monstruma,odbojnu
nedodirljivost – što je pogrešno.Ume ona da voli. Može ponuditi
bezuslovnu ljubav.Uložiti poslednji atom snage.Samo,neće.Prihvatiće onoga ko će to uraditi isto za nju.
Budi tu.Sutra,prekosutra,kroz nedelju,mesec,godinu.Budi tu zauvek.Želim da ovo s tobom traje i traje dok se jednom ne pogledam u ogledalo
i shvatim da imam bore na licu,sede vlasi,ali istu onu vatru u očima
koja opisuje moju ljubav prema tebi.Želim da gledamo zalaske sunca
zajedno,noću da gledamo zvezde,a onda zaspimo i zagrljeni.
петак, 23. септембар 2016.
четвртак, 22. септембар 2016.
среда, 21. септембар 2016.
уторак, 13. септембар 2016.
Rekla mi je da će me čekati.I čekala je.Čekala je,a ja nisam dolazio.Čekala je tiho,nije prigovarala,a trebala je.Čekala je sedeći doma
noćima grleći jastuke,a ja sam negde grlio boce,drugove i zene.Čekala
je odgovore na moje poruke,a ja pisao drugima.Čekala je da se smirim,da poželim opet tišinu i njenu glavu na mom ramenu.Čekala je,a ja i
dalje nisam dolazio.I onda jednom dana ona
je prestala da čeka.Nije me više spominjala,nije me više pronalazila u
pesmama,u licima koja joj dolaze u susret.Nisam nikad otkrio kad je
točno prestala da čeka.Samo sam se jednom osvrnuo,a nje nije bilo tu.Otišla je tiho kao sto je i čekala.Bez suza,bez napada,bez vike,bez
dernjave i vriska :"Zašto me ne voliš?"Otišla je s malo dostojanstva
koje je uspela sačuvati nakon sto je čekala večnog dečaka,pijanca i
ženskara.
понедељак, 12. септембар 2016.
четвртак, 8. септембар 2016.
среда, 7. септембар 2016.
Volim te.
- Ponovi?
Volim te.Rekoh.
Zapalila je cigaru i nijednu riječ nije izgovorila.
Nasmijala se i rekla "Jebi se".
Toliko dugo sam čekala da mi to kažeš,da mi dokažeš.Predugo,a sad mi je odvratno.Bezvrijedno.
Sad nema više značenje.Predugo čekanje je učinilo svoje.
Jebi se!Ponovila je.
I ti i ljubav.Skupa.
- Ponovi?
Volim te.Rekoh.
Zapalila je cigaru i nijednu riječ nije izgovorila.
Nasmijala se i rekla "Jebi se".
Toliko dugo sam čekala da mi to kažeš,da mi dokažeš.Predugo,a sad mi je odvratno.Bezvrijedno.
Sad nema više značenje.Predugo čekanje je učinilo svoje.
Jebi se!Ponovila je.
I ti i ljubav.Skupa.
уторак, 6. септембар 2016.
Pravog muškarca,s kojim ćete trajati,nećete prepoznati po izgledu,po
diplomi,po inteligenciji.Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas
drži za ruku,kako vas ljubi,kako vas grli - ni prečvrsto da ostanete
bez daha,a ni prelabavo da nestanete bez traga.Pravi vas drži taman
onako kao treba,da znate čiji ste.
понедељак, 5. септембар 2016.
субота, 3. септембар 2016.
петак, 2. септембар 2016.
Kako si smeo ovo da nam uradiš?Kako si mogao meni da uradiš ovo posle
svega što smo prošli?Kako si smeo da me poljubiš i odeš od mene
onako,kao da se ništa nije desilo?Ne,to nisi smeo da uradiš.Jednom kada
si rekao da me voliš,odbila sam te jer si mi bio najbolji drug,čovek
kojeg sam mnogo poštovala,jer je bio najbolji čovek kojeg sam ikada
upoznala.Ali šta se to desilo sa tobom?Šta te je nateralo
da postaneš čovek koji svaku priliku kod neke devojke ne može da
propusti?Kada si prestao da budeš čovek koji je bar saslušao moje savete
i poslušao ih?Sada,sada mi jednog dana pričaš o tome kako želiš da
nadješ dobru devojku,da imaš nešto posebno sa njom,a već drugog dana mi
kažeš da si uspeo da smuvaš novu i da je to samo bilo radi zabave.Kako
očekuješ od mene da budem sada sa tobom?Kako očekuješ da budem sada sa
tobom kada mi pričaš o jednoj devojci,koliko ti se svidja i sve,a drugog
dana pričaš da bi ovo moglo da uspe?Kako očekuješ da ti verujem?Upravu
si,ne verujem ti više,ne mogu,jer to nije ista osoba kojoj sam mogla sve
da kažem,koja je uvek bila tu za mene kad god mi je potrebna.Ti nisi ti
više.Mi nismo mi više.I verovatno nikada nećemo ni biti,jer si se sa
osobom za koju kažeš da ti je jedino njeno mišljenje bitno,upravo si se
sa njom poneo kao sa bilo kojom devojkom koju si upoznao.A i sam si
rekao,da to ona nije.Pišem ovo jer verovatno kada bih ti rekla sve
ovo,nikada više ne bi pričali,a baš toliko da te izgubim nisam
spremna,bar ne još uvek
четвртак, 1. септембар 2016.
I sad loše zaboravi,slavi dok su s tobom drugovi,muško prođe ljubiš i ostaviš,a na kraju ostajemo samo mi.
Uvek tu smo mi,zajedno ostali.Sve naše priče i fore iz škole,da li te onaj sada opet zove,bivše drugarice sada samo lovu vole.A mi na zemlji još smo dole,petkom u bloku posle škole,da ispricaš mi sve pričice nove.
Ludi smeh zbog čega niko ne zna,to je ta naša tajna veza,zajedno mi,sada idemo do zvezda.
Uvek tu smo mi,zajedno ostali.Sve naše priče i fore iz škole,da li te onaj sada opet zove,bivše drugarice sada samo lovu vole.A mi na zemlji još smo dole,petkom u bloku posle škole,da ispricaš mi sve pričice nove.
Ludi smeh zbog čega niko ne zna,to je ta naša tajna veza,zajedno mi,sada idemo do zvezda.
Znate šta je jedina stvar za koju treba živeti?Prijatelj.Onaj pravi,koji je sa tobom do kraja.Onaj koji će te braniti kada te svi napadaju.Onaj koji će tvoje ime izgovoriti k'o iz topa kada ga pitaju za najvažnije osobe u životu.Onaj koji će doleteti kad' ti nije dobro,koji će da te podrži u svemu što planiraš,onaj koji NIKAD neće zameniti ni sa kim.
уторак, 30. август 2016.
Fali mi.Fali mi sve ono što sam nekad imala sa tobom.Sedeći na klupi sama i gledajući u zvezde naviru mi sećanja na one naše prošle dane.Ne,nije istina.Ne fališ mi ti kao ti,osoba,već naše uspomene.Zajednički trenuci koje ču večno pamtim.Tako sedim sama i usamljena sa sluškama u ušima.I suze mi same naviru,zbog prelepih uspomena koje ne mogu nikako da izbrišem.Fali mi sve to.Prokleto mi fali.Želim sve to nazad,vrati mi ono što si oduzeo skote.Moj skote,samo moj.Možda i ne želim ili se plašim da priznam da te još uvek volim.Mrzim te zbog svega ali ujedno te jebeno volim.Skote jedan izađi više iz mog života.Kako ne shvataš da si upropastio sve.Jebeno sve.I zbog toga moj život je kao jedna ptica slomljenog krila.Koja se bori da ozdravi,da zaleči svoje rane.Ali to je trenutno ništa nasuprot onog što je moj život u poslednje vreme.Sad sam više kao uvela ruža kojoj nema više nema spasa.Kojoj niko i ništa više ne može da pomogne.Moj život u poslednjih par meseci je ugašen,za razliku od tebe koji luduješ i jebeno uživaš u svom životu.Ali jebiga to je život.Kad jednog dana ti budeš bio ovakvih osećanja i ovako budeš živeo ja ću da ludujem i živeću život punim plućima.To ti obećavam ljubavi moja.
понедељак, 29. август 2016.
четвртак, 18. август 2016.
среда, 17. август 2016.
Skupila sam snage i rekla ti sve što mi je smetalo u našoj vezi.Otišla sam i više se nismo nasamo sreli.Dok sam odlazila,čula sam da me
zoveš,okrenula se na tren i bila već u tvom snažnom zagrljaju,ljubio
si mi lice i govorio najlepše reči.Ma ne,to je bio samo san,nisi se zapravo ni pomerio,promrmljao si da ne možeš ti to i ni reč
više nisi izustio.Pustio si me da odem iz tvog života tako lako kao da
nikada u njemu nisam ni bila,a bila sam.
уторак, 16. август 2016.
понедељак, 15. август 2016.
недеља, 14. август 2016.
Mila moja,zaželim ponekad da te pozovem,da ti kažem da si moje sve.Poželim,ali se predomislim.Uhvatim sebe kako plačem,utehu tražim u
nekoj tebi sličnoj,i tu me preseče.Greška,slična tebi ne postoji.Spas tražim u onome što mi najbolje ide.Bežim.Lutam beznadežno
ulicama,pustam misli da odu,ali se iste uporno vraćaju. Ne izlaziš mi
iz glave.Nailazim na jednu klupu.Seo sam da predahnem.U susret mi nailazi starac i pita je li slobodno.Potvrdno mu klimam
glavom.Prija čoveku u drustvu,prija mu da ne bude sam.Videći moje
sumorno lice,shvatio je moju muku.Rekao mi je da ne patim,da ne
tugujem,jer će sve doći na svoje.Ali i da ne treba da dozvolim da
drugi pate zbog mene.Tražio sam opravdanje.I nisam ga našao.Želeo sam
da odgonetnem nešto što me je čitavog zivota mučilo.Upitao sam starca šta je to ljubav.Dugo je ćutao.Valjda ni sam nije imao odgovor.Ali
nakon višeminutne tišine je progovorio."Saznaćeš kad naiđeš na ženu koja će ti je pruziti."Nisam želeo takav odgovor,želeo sam nesto konkretnije. "Pa kako ću znati da dozivljavam ljubav ako neću znati da je prepoznam?"- upitao sam ponovo."Budi strpljiv.Čekaj.Ni čovek ne zna da ume da voli dok mu se mozak ne pobuni,a srce ne počne strahovito da se bori.
четвртак, 11. август 2016.
Po koji put čujem od tebe ovakve reči?Pravim se da ne boli,da me ne dotiču.Ma vrisnula bih na sav glas, ujedala i plakala.Razum mi govori da odustanem,da ne vrediš,ali srce.E baš ono me vuče ka tebi.Želim samo da sve ovo prestane,da sebe opet vidim srećnu i zadovoljnu,ali takva pored tebe neću biti,i to me ubija.
Hej.Lepo je čuti te ovako preko telefona.Glas ti je tako prijatan i
umilan.Skajp mi je dobrodosao kada pozelim da te vidim.Hm,šta
tehnologija ume da napravi čoveku.Volela bih da možemo da se vratimo
koji vek unazad,da shvatimo priču koju danas živimo.Tada se ne bismo
videli dugo,bili bismo razdvojeni mesecima zbog rata,krize ili osude
porodice.Poželeli bismo da se vidimo na kratko,čujemo
jedno drugome glas,ali jedino sredstvo za komunikaciju bilo bi nam
pismo.Opet,čekali bismo na njega dugo i opet sve u krug. Prolazili bi
meseci dok ne dobijemo odgovor.A danas,pored svega što imamo i što nam
je 21. vek podario, nemamo vremena za jednu poruku ili poziv.Valjda
smo takvi ljudi,šta li.
уторак, 9. август 2016.
Oboje smo nastavili dalje.Samo je meni trebalo dosta duže vremena da shvatim da se život nastavlja.Sad radim isto što i ti.Izlazim,napijam se,uživam sa društvom,imam momke.Ali opet sve bih to menjala za jedno veče sa tobom.Da mi kažeš koliko me voliš,da ti je najlepše sa mnom,da sam tvoje sve.Samo jedno veče, ništa više ne tražim.
понедељак, 8. август 2016.
уторак, 2. август 2016.
петак, 29. јул 2016.
четвртак, 28. јул 2016.
уторак, 26. јул 2016.
понедељак, 25. јул 2016.
Čudno je kako samo jedna osoba može sve da promeni,da promeni
nečije ponašanje,karakter.Mislio sam, bez obzira na neke prepreke,da
će biti moja zauvek,da ćemo da se borimo uvek jedno za drugo,kao
nekad, ali ona je odustala.Nije svesna toga da bi ovaj čovek život
dao za nju,ali nadam se da će shvatiti jednog dana.
петак, 15. јул 2016.
субота, 9. јул 2016.
Zar sam joj ja ikad dao nešto više od par slatkorečivih reči koje bi
je zadovoljile,par beznačajnih poklona i razuzdanih noći?Nisam.Ona
zapravo nikada nije imala razloga da ostane,a ostajala je svaki put.Bolelo me je. Najviše me je bolela ona.Jer sam znao da sam joj
davao sve,samo ne sebe.Imala je moje telo uvek,ali dušu nikad.A
bila je jedna,jedina,onakva kakva se samo jednom u životu sreće.Duga
smeđa kosa,vesele kafene oči i uvek razigrani osmeh na licu.Bože,kako je samo divna!Bila je moja,a ja nikada njen.
петак, 8. јул 2016.
четвртак, 7. јул 2016.
среда, 6. јул 2016.
уторак, 5. јул 2016.
понедељак, 4. јул 2016.
петак, 1. јул 2016.
Ne govorite mi ništa o njemu,ne spominjite ga,lakše mi je ovako.Puno
mi je lakše kad mu ime ne spominjem. Ne patim ja,naprotiv,srećna sam,ne volim ga više.A stvarno,srećna sam.Samo ponekad,ovako preko
noći, zaboli me u grudima.Zaboli sećanje na nas,zabole uspomene.Zabole i oni planovi,koje nismo uspeli ostvariti i nikada nećemo.Fale
oni dodiri po mojim malenim ručicama,oni prsti ispleteni mojom kosom,zagrljaji, poljupci.Iskreno,fale samo uspomene,a ne i ti.
четвртак, 30. јун 2016.
среда, 29. јун 2016.
уторак, 28. јун 2016.
четвртак, 23. јун 2016.
U tome je smisao.Divljati sa nekim.Plesati,iako ne znaš.Smrjati se naglas.Ljubiti se nasred ulice.Grliti se kao da je posljednji put.Vrištati dok ti ne bude lakše.Ići na razna mesta,ali zajedno.Sediti na klupi i piti iz iste flaše.Ispričati joj vic,mada ne umeš.Maziti se po kosi.Dati joj svoju duksericu.Štipati se za obraze.Uspavati je na svom ramenu.U tome je smisao,kada imaš sa kim.
среда, 22. јун 2016.
субота, 18. јун 2016.
петак, 17. јун 2016.
четвртак, 16. јун 2016.
Ne znaš što bi joj poklonio?Cveće ili nakit?Kažu da na to sve žene
padaju.Ali,prijatelju,ona nije kao sve.Pa ona je tvoja.Što će joj
cveće kada će već sutra biti samo suvo lišće u vazi?I taj skupoceni
nakit od srebra i zlata,pa što će joj to?Ionako će s vremenom izgubiti
sjaj.Nemoj je pokušavati kupiti.Učini nešto za nju. Iznenadi je.Kada
hodate ulicama grada,zaustavi svakog prolaznika i reci mu:'Ovo je moja
devojka!'A onda pogledaj njen osmeh,nije li
lepši od onog kojeg ima na licu kada joj kupiš cvet?Odvedi je u
park i oteraj decu s ljuljački kako biste se vas dvoje ljuljali.Probaj iščupati cveće s gradskog trga i pokloniti joj pred svima.Osmeh ne silazi s njenog lica,ha?Kažem ti.Sve materijalne stvari
koje joj pokloniš proći će,zameniće ih neki bolji pokloni.A ovo,ovo ne prolazi.Svi ti događaji i zajedničke ludosti ostaće večno u
njenom pamćenju. I znaš šta?Svaki put kada ih se seti,imaće onaj
isti osmeh.Osmeh koji se ne može kupiti.
среда, 15. јун 2016.
уторак, 14. јун 2016.
понедељак, 13. јун 2016.
недеља, 12. јун 2016.
Niko ne bi ni pomislio da tako izgleda,ta haljina i šminka.Večeras je stvarno najlepša.
- Da, lepa je.
- Šta je s tobom?Samo ti je 'lepa'?!
- Slušaj,svako jutro ona se probudi ćutljiva i sa neurednom kosom.Kad nešto sprema,pevuši iako nema
sluha.Uvek se iskreno smeje mojim glupim šalama.Ponekad se i smeje i plače u isto vreme.Kad igramo igrice
udara me jer sam je pobedio.Često puta me nagovori da gledamo neki film i na polovini filma zaspi.I znaš šta?Meni je tada najlepša.Večeras mi je samo lepa.
- Da, lepa je.
- Šta je s tobom?Samo ti je 'lepa'?!
- Slušaj,svako jutro ona se probudi ćutljiva i sa neurednom kosom.Kad nešto sprema,pevuši iako nema
sluha.Uvek se iskreno smeje mojim glupim šalama.Ponekad se i smeje i plače u isto vreme.Kad igramo igrice
udara me jer sam je pobedio.Često puta me nagovori da gledamo neki film i na polovini filma zaspi.I znaš šta?Meni je tada najlepša.Večeras mi je samo lepa.
Da spustim glavu kada te vidim na ulici?Zašto?Zar možda trebam da se
stidim?Čega?Ljubavi prema tebi? Ne,ljubav je lepa.Ja se stidim što
sam dozvolio da od mene napraviš budalu.Nama nije nedostajala samo
ljubav već poštovanje,koje od tebe nikada nisam dobio.Ali moja glava
je visoko uzdignuta zato što sam ja iz te veze izašao kao čovek,a ti
kao đubre.
Dušo,ti imaš 16,a ponašaš se kao da ti je 30 i nešto.Sve ćeš stići,veruj mi.Stići ćeš da budeš i voljena,i mažena,i tražena.Stići ćeš
da budeš i odbačena,i zaboravljena,i ničija.Stići ćeš da budeš i
nečija devojka, žena,majka,a na kraju i nečija udovica.Bićeš sve to,bićeš i mnogo toga drugog.Ali budi još malo devojčica! Još samo malo.Ne žuri,posebno ne u pogrešnom smeru.Ne moraš odmah da se skidaš na
prvom sastanku. Ne moraš naslagama šminke da skrivaš
svoju lepotu.Ne moraš da pobediš svakoga u ispijanju piva.Ne moraš
svima da saspeš sve što misliš u lice.Život se čini kratkim,tek na
kraju.Tek kada se razmišlja o zvucima poslednjeg marša.U tvojim
godinama je svaka staza nagazna mina.Ne stvaraj rane na svakoj.Znam da
bi htela sve,sada i odmah.Znam da su ti potrebni aplauzi i
priznanja,ali nisu sve nagrade za ponos.Neko ti daje,da bi ti uzeo.Većina te hvali,da bi te imala.Ne žuri,ne ubrzavaj svoj peščanik
vremena.Ne juri za vozovima koji su drugima namenjeni.Ne odriči se
tek tako snova i igračaka!Vrlo lako i sama možeš postati nečija
igračka.Ne stidi se svoje mladosti.Ako se stidiš onog najlepšeg što
imaš,šta li će tek biti sa odraslim godinama koje dolaze?Budi još malo
devojčica.Još samo malo.A život neće da pobegne.Doći će,bojim se,
godine kada ćeš ti poželeti da pobegneš od njega.I zato čuvaj ono
najlepše što imaš,svoju mladost i svoje nade.
субота, 11. јун 2016.
Sreo sam je večeras.Svoju prvu i najvecu ljubav.Ljudi moji,drhtao sam
kao prut dok sam joj pružao ruku.Ista je.Nisu je godine pregazile kao
mene,još uvek se drsko sme i zenice joj se šire dok me gleda.Kako život,upitah.Ma,znaš mene.Ostvarila se kao majka,kao žena,kao čovek.Ljubavi,jedina i najveća nisam ni sumnjao.Eto,drago mi je što
smo se videli,možda bi trebao da znaš.Ovaj...Provela sam život u nadi
da ću te bar još jednom sresti dok ne umrem.Sad idem,žurim.Ostao sam
tako još dugo na cesti.Dovraga,ipak me je volela.
петак, 10. јун 2016.
Ono što sam ja imao s njom,desi se samo jednom u životu i nikada više.Neću to nazvati ljubavlju,jer oboje smo ćutali o osećajima,iako su
svi oko nas znali.Nije mi bila prijateljica,bila je mnogo više,puno
tajni, uspomena,tajnih sastanaka i skrivenih osećaja.Nikada nisam
mislio da ću je izgubiti,a izgubio sam je.Otišla je.Valjda je
shvatila da joj ja nikada neću moći ponuditi ono što joj nudi on,sigurnost i sreću.Ali neka je sa njim,meni je ionako uvek bilo važno
samo da je ona sretna.Ja ću se već snaći,iako će deo mene uvek
čekati na nju.
среда, 8. јун 2016.
Šta mogu očekivati od života,gde i u čemu da nađem sreću i mir?
Zašto svi ljudi nabrajaju ono što nemaju,zašto nikom prvo ne padne na um da bude zahvalan na onome što ima?Mlada si,lepa,obrazovana,zdrava,imaš divne roditelje i sestru,imaš posao.I kao skrunu na sve to,ono najvrednije,ono najdragocenije ...
Zašto svi ljudi nabrajaju ono što nemaju,zašto nikom prvo ne padne na um da bude zahvalan na onome što ima?Mlada si,lepa,obrazovana,zdrava,imaš divne roditelje i sestru,imaš posao.I kao skrunu na sve to,ono najvrednije,ono najdragocenije ...
Daljina mi ne znači ništa,jer znam da si ti tu,da kad god zaklopim oči
da ćeš biti tu,i tako je uvek bilo.Kad god sam želela da si tu,zaklopila sam oči i bio si tu,pokraj mene,držao si me u naručju baš
kao onog dana, kad si mi obećao da je naša ljubav večna,i zbog toga,zbog ove daljine,zbog svega te volim najviše.Daljina je zapravo dokaz
naše ljubavi i da mi to možemo.
уторак, 7. јун 2016.
недеља, 5. јун 2016.
субота, 4. јун 2016.
Nisam bio jasan sam sebi.Za nju sam napravio ono što ni za jednu
nisam.Za nju sam se iskreno trudio. Unatoč tome što je to bio
neizvestan san.Bila je povređena i dalje je volela drugog.Ja sam
bio tu.Video sam u njoj nešto posebno.Ni sad ne mogu naći objašnjenje
zašto mi je stalo toliko do nje.Samo sam verovao u svoj osećaj i bez
straha sam ga sledio.Trudio sam se da joj dokažem da ljubav nije samo
patnja,već da je,sa pravom osobom,ona neopisiv san.Nisam očekivao
ništa zauzvrat.
петак, 3. јун 2016.
четвртак, 2. јун 2016.
Znala je da bude sve što mi treba.Dama i zver.Kurva i svetica.Anđeo i đavo.Spas i uteha.I slaba na mene,a jaka za nas.Sve u isto
vreme.Sve mi je pružala,a ništa nije tražila,osim da budem tu kad
joj trebam,a ja ni to nisam znao.Nisam mogao,nisam cenio.Zbog
toga je postala drugom sve ono bez čega ja sad ne mogu,što tražim u
drugima,a naći neću.Žena za sva vremena.
Пријавите се на:
Постови (Atom)