Dušo,ti imaš 16,a ponašaš se kao da ti je 30 i nešto.Sve ćeš stići,veruj mi.Stići ćeš da budeš i voljena,i mažena,i tražena.Stići ćeš da budeš i odbačena,i zaboravljena,i ničija.Stići ćeš da budeš i nečija devojka, žena,majka,a na kraju i nečija udovica.Bićeš sve to,bićeš i mnogo toga drugog.Ali budi još malo devojčica! Još samo malo.Ne žuri,posebno ne u pogrešnom smeru.Ne moraš odmah da se skidaš na prvom sastanku. Ne moraš naslagama šminke da skrivaš svoju lepotu.Ne moraš da pobediš svakoga u ispijanju piva.Ne moraš svima da saspeš sve što misliš u lice.Život se čini kratkim,tek na kraju.Tek kada se razmišlja o zvucima poslednjeg marša.U tvojim godinama je svaka staza nagazna mina.Ne stvaraj rane na svakoj.Znam da bi htela sve,sada i odmah.Znam da su ti potrebni aplauzi i priznanja,ali nisu sve nagrade za ponos.Neko ti daje,da bi ti uzeo.Većina te hvali,da bi te imala.Ne žuri,ne ubrzavaj svoj peščanik vremena.Ne juri za vozovima koji su drugima namenjeni.Ne odriči se tek tako snova i igračaka!Vrlo lako i sama možeš postati nečija igračka.Ne stidi se svoje mladosti.Ako se stidiš onog najlepšeg što imaš,šta li će tek biti sa odraslim godinama koje dolaze?Budi još malo devojčica.Još samo malo.A život neće da pobegne.Doći će,bojim se, godine kada ćeš ti poželeti da pobegneš od njega.I zato čuvaj ono najlepše što imaš,svoju mladost i svoje nade.