Neka ide sve dođavola,kada ne voliš me.

Jedne večeri,u kasne sate dok budeš spavala,ja ću čekati zvezdu padalicu jer imam jednu želju - da se svakog jutra budiš pored mene,nasmejana,najlepša i samo moja.

Zašto si čekala sve do sada da mi kažeš da ti je stalo?Gde si bila kada sam se gušio u noćima razmišljajući zašto te neko drugi ima a ne ja?Zašto sada kada mi je svejedno?

Navikla sam da me ljudi napuštaju kada su mi najpotrebniji.

Uzalud brineš,druže.Ona ostale muškarce neće ni pogledati,dokle god je nasmejavaš,čuvaš i braniš.

Ljudi se ne menjaju zbog onog što znaju,nego zbog onog što osećaju.

Ćutim,ne žalim se.Ako otvorim usta vrištaću.Ako otvorim dušu plakaću

I onda samo ćutim,a nekoga bih zvao,da kažem da sam loše,da sam psihički pao.

Daj mi ruku,da odšetamo u budućnost isprepetenih prstiju.

Samo žena može da ti drobi dva sata i da ti na kraju kaže da nema reči za tebe.

Želim tebe nasmejanu,meni je to dovoljno.Veruj mi.

Vrati mi onaj osećaj koji sam imala dok si me grlio.Vrati mi sebe pa ću ti reći šta je sreća.

Znali su je kao devojku koja nema emocije i koja nema osećanja za druge.Bila je okrutna,nezavisna i smela. Veze su joj bile kratke i potpuno besmislene.Mislili su da je u njoj problem,da ne želi obavezu,vezivanje i da želi igracku sa kojom će moći da se igra.Pogrešno.Ta devojka bez srca i emocija koja je izgledala smelo i koja nije marila za druge,bila je zapravo jedna nevina,emotivna dusa.Za nju nije bio ovaj svet,pun poroka i laži.Nije mu pripadala.Bila je previše emotivna i jedino što je želela je ljubav.A to joj je jedino nedostajalo. Želela je da ima nekog pored sebe koće je razumeti,u koga će imati poverenja i ko će je ceniti i voleti onakvu kakva jeste.Svaki put je bila izneverena.Na svaki pogresan izbor je gubila nadu.I da,postajala je vremenom okrutna.Jači pol je tretirala kao gubitnike.Time se štitila od još jedne izdaje,plasila se vezivanja, jer su svaki put bile pogrešne osobe.Ali ipak ostavila je mesto u srcu za onog pravog,vrednog čekanja,a do tada,bila je bezosećajna i nedostupna kucka.

Postoje osobe s kojima se ne viđam često,ali zato kad se vidimo,bez obzira koliko je vremena prošlo,dokažu mi da se nisu promenili.

Ljubav je kad više voliš da ti ide po živcima nego da nije tu.

S nekim je najskuplji restoran tuga.S nekim,klupa u parku i ruka u ruci,sreća.Nije do mesta,do osobe je.

Posmatrao sam je iz ugla kafane,kako se smeje,pleše,ispija piće za pićem.Muškarci očarani njenom pojavom pokušavali su da joj priđu,nije im dopuštala.I onda se desilo ono što me najviše pogodilo,počela je jedna lepa ljubavna pesma,ona je uzela telefon i sa osmehom pevala nekome u slušalicu.Nečija je,vidi se to u njenom ponašanju.

Muškarac uvek ostaje crvenog obraza ... Ili od karmina ili od šamara

''Zaljublen''  je predkvalifikacija da postaneš diplomirana budala

Dobro bi bilo da su države jedine granice koje među ljudima stoje.

Čovek se ne upozna prvim rukovanjem,ne zavoli prvim poljupcem i nikad ne osuđuje prvom greškom.

Reci joj da je lepa.Kaži joj da je posebna.Šapni joj da je ne daš nikome.

Požuda mi telom drhti,strast za tobom rasteProbuđena vatra gori sve jače,snovi mi postaju stvarnost

U životu je najbitnije da imaš kome da prepričaš dan.

Previše puta sam rekla IZVINI ,tamo gde je trebalo ZBOGOM!

Nije moj cirkus,nisu moji majmuni.

Nema ništa jepše od toga kad te zagrli žena za koju dišeš.Kad te stisne jako,toliko da osetiš koliko joj zapravo nedostaješ.Iako si tu.

Nemaš pojma koliko sam maštao o tome da provedemo jedan 14-i februar zajedno.Nisam hteo ništa preterano.Samo da ne ustajemo iz kreveta.Da se volimo čitav dan,i ništa više.A ne ovako,uz flašu i kutiju cigareta.I toliko daleko,jedno od drugog.Ali nismo mi razdvojeni kilometrima,nego srcima.

Strah me.Strah me,jer nekad od prevelikih ljubavi nastaje mržnja.Niko se ne može udaljiti kao osobe koje su bile najbliže.

Pitam se kakav bi život dobio smisao kad bih te prestala sanjati.

Srećom sahranih emocije,pe nego sam dopustio da ja budem sahranjen,opet.

Čak ni najveći pisci nisu znali šta napisati o ženi koju vole.Kako onda da ja,ovako običan,opišem tebe tako posebnu?

Kad-tad shvatite da ste u životu potpuno sami.Svi će biti tu kada im nešto treba.Kada trebaju pomoć.Ne brinite,otići će svi dok vama nešto zatreba.

Svi imaju dva lica,koliko god ne želeli to pokazati.Jednu stranu,koju gledamo dok razgovaramo s njima,ona koja nam se smeje i očima zavodi,a drugu,pak,vidimo tek kada se okrenu i krenu od nas,kada nam okrenu leđa.

Prvo se osećaš izgubljeno.Ljudi ulaze u tvoj život,ali i odlaze,a da ti toga nisi ni svestan.Kao da je vreme stalo tog trenutka.Nakon toga osetiš bol.Bol koja prožima svaki deo tvog tela i izjeda te iznutra.Ali i to prođe.Prođe kao i sve ostalo.No ti više nisi isti.Nisi više ista osoba.Osećaš da deo tebe fali.Na mestu gde je nekada kucalo srce,sada je samo jedna neugledna rupa.Rupa koju više niko ne može zakrpiti,a kamoli ispuniti.

Nikada neću biti spreman da te sretnem,a da odglumim da ništa nisam osetio.To si ti.

Nisam znala da ljubav ima glas,dok tebe nisam čula kako se smeješ.'

Da znam da neko ceka moju poruku,deset bih mu poslala.

A tesko je kad imaš ogromnu želju videti nekoga i uživati s njim kao nekada,barem na kratko,ali to je neostvarivo.Jer,eto,sada je daleko.

Približava se ponoć.Oči se umorile od traženja tebe među hiljadama sličnih.Ne pronađoše te,opet.Sklapaju se,hitaju u snove.Da te pronađu bar tamo.Tamo si svako veče.Tamo si moja uvek.

I nadam se da ćeš jednog dana stajati pored mene,ljubiti me i grliti kao što niko sem tebe to ne zna,onako drugačije,onako kako samo ti znaš.

Dođe ono vreme kada moraš nekoga pustiti iz svoga života,nebitno da li ti to stvarno želiš.Jer ipak,druga osoba odluči za oboje.A onda,u neko doba noći poželiš da nazoveš onaj znani broj,ako ništa,barem da čuješ onaj glas i ono jedno 'halo'.Poželiš,ali ipak ne pozoveš.I tako u neko doba noći,na radiju čuješ one poznate,vaše pesme koje ste zajedno slušali,one koje ste posvećivali jedno drugome.Onda počne sećanje. Setiš se i onih svih mesta koje ste zajedno posećivali,onih koje ste trebali zajedno posetiti.Filmova koje ste zajedno gledali,koje ste tek trebali gledati.Ali,eto,nikada nećete.Takve noći vam zadaju mnogo boli,nateraju vam suze na oči.Dok se prisećaš takvih stvari,uzmeš olovku i papir,preneseš na njega sve ono što te tišti.Jer ko će bolje da trpi osim papira?Niko.I pišeš,znajući da to niko neće pročitati,niko neće znati.Kamoli onaj zbog koga tu noć ne možeš da zaspiš,za koga pišeš sve te stihove.Niti taj 'neko' zna da ti voliš pisati,da voliš pisati o njemu,da mu posvećuješ mnogobrojne stihove iako on za njih nikada neće saznati.I vreme prolazi dok se ti sećaš.Pogledaš kroz prozor,zora je već blizu.Pa samo obrišeš suzne oči i ostaviš papir na neko sigurno mesto,gde ga niko neće naći.Osmehneš se i okreneš na drugu stranu.Spavaj,jutro je pametnije.Kada se probudiš sve će biti okej.Ti prošlu noć nisi plakala,nisi osećala bol u grudima,ne!I smeš se,kao sretna si. Ali briga te,šta ljudi moraju znati tvoju bolnu tačku.Ljudi k'o ljudi,ne daj Bože da znaju,pa da ti sipaju sol na ranu.Smej se samo,neka misle da te ništa ne boli,ne dopusti im da znaju!

Nakon dve jako duge i nesretne veze ljudi me često pitaju: 'Kako si sada?Hoćete li se pomiriti?'I svaki put bih se iznova zamislila,sama sebe preispitivala.Odgovor bi uvek bio isti.'Moje srce čeka nekog trećeg,nekog ko će me tako čvrsto zgrabiti da se neću moći otrgnuti,odvući sa sobom u budućnost,u zauvek.'I da,bila sam upravu.Onako krišom,iza leđa,mi se prikrao.Samo sam osetila njegovo prisustvo,njegov miris,uzdah.Ništa drugo i nije bilo potrebno.Nakon toga je naišla tako snažna oluja,nosila je sve pred sobom,ali,ipak,stala je pored njega,a iza očistila sav pepeo i prašinu.Ostala je samo svetla budućnost,sreća,osmeh na licu,ljubav,taj očaravajući pogled u očima.Ni sekunde nisam razmišljala,samo sam se zadovoljno nasmejala i osetila taj jaki zagrljaj.Svet je bio naš!

Šta to,dovraga,ima u tebi?Zašto se ovako srećno osećam pored tebe?Nekako posebno.I gde si bila sve do sad?Trebala si mi takva,jedinstvena.Trebala si mi,da ti kažem da te volim,da mi kažeš da me voliš.Trebala si mi,mnogo,mnogo ranije.

Ne znam kako ti,ali ja moj svet čuvam za tebe.Još uvek.

Zagrlio ju je s leđa i obmotao ruke oko nje,ispreplićući njene prste sa svojim.Držao ju je snažno,jako,ali tako pažljivo kao da je od stakla.A i jeste bila.Bar u tom trenutku.Osećala se kao da je sve može slomiti u sitne komadiće ako samo udahne,čak i on.Pogotovo on.Ali jedino ju je on mogao slomiti na pravi način,da je ne boli.Slomiti je,a da opet bude cela.Slomiti je od ljubavi.I nije joj smetalo.Želela je da to učini.Da slomi tu ljusku u koju se začaurila,samo da može opet da voli i da bude voljena.Nije joj smetalo da joj to uradi sve dok je bio tu da je zaštiti od drugih koji bi je slomili na drugačiji,bolan način.

On je lep.On je zgodan.On je zavodnik.On ima najlepši osmeh i onaj sjaj u očima,ali ne zavaravaj se,nije zbog ljubavi.On može da voli.Samo to ne pokazuje često.On jeste kao drugi.On ne zna šta hoće.On je uporan,ali ne moli.Često puta me napravi slabom,ali isto tako najsrećnijom osobom.On nije osoba koju možeš lako zaboraviti.Isto tako njega ne možeš kratko voleti.On je budala.Njega je teško slagati.Njemu je lako poverovati.Njemu je teško sakriti suze.On sve oseća.On ti nikad neće reći da te voli.On se ljuti za sve. On je najslabiji kad je ljut.Za njega ti drugi kažu da je kreten.Da on ne zaslužuje tebe.Njega ne treba voleti. Jer ta ljubav košta.On će vas ubediti u nemoguće.Njemu je lako oprostiti.I ja sam mu u dubini duše oprostila neprospavane noći.Njega ne želim više nikad videti.Jer bih mu najradije pala u zagrljaj.Ali sad je kasno,jer ipak,još uvek ga volim.

A sada bih se samo skupila uz tebe,poljubila te i zaspala.I ništa više.

Gledala me onim pogledom koji je govorio da mi neće oprostiti.Ne ponovo.Ne i ovaj put.Nije bilo potrebe da išta kaže,jer sam znao šta misli.Pa,zaboga,poznavao sam je i bolje od sebe.I znao sam da je tada kraj,da treba da odem.Sačekao sam nekoliko minuta,dugih kao večnost,nadajući se da će nešto reži,ali nije.I dalje je ćutala.Napokon sam ustao i krenuo.A onda,okrenuo sam se,pogledao je pravo u oči i prošaputao: 'Oprosti... ' I tada sam zauvek otišao iz njenog života.

Praznin.To je sve što je ostalo.Nadalo se ovo moje srce tebi dugo,predugo.Čekalo nestrpljivo da dođeš, pojaviš se neočekivano.Samo da me zagrliš i kažeš da ti falim,da si shvatio,da još nisi našao nijednu da te voli kao ja.I stvarno,došao si,iznenada,niotkud,kad te nisam očekivala.Ti i ja.Oči u oči,posle toliko vremena. Ali nisi došao da mi kažeš da sam ti falila,da me zagrliš jako i ne puštaš iz svog zagrljaja,nikada više.Ne, mili.Zapravo i nisi došao meni niti zbog mene,nego si onako,usput,u prolazu svratio u moj grad.U naš grad.Gde sam ja ostala zatočena sa našim uspomenama.Čuj,našim!Pre bih rekla samo mojim jer,zapravo, tebi i nisu ništa značile.Da jesu,ne bi otišao tek tako.Kao da me nikad i nije bilo.I opet sam bila ja ta koja je prva prišla,pružila ruku jer ti … kukavica si!Ni za to hrabrosti nemaš.Jesam,stajala sam pred tobom,gledala te pravo u oči.Ja,devojka koja ti je dala najviše ljubavi,a za uzvrat od tebe dobila izdaju,bol i suze.Ali stajala sam ponosna pred tobom,zadovoljna što sam ti pokazala da nikada neću spustiti pogled pred tobom jer zapravo i nemam čega da se stidim.Zašto bih se trebala stideti?Zato što sam te volela?Poklonila ti svoje srce i pustila ti da mi budeš jedini,za mene nezamenjivi?Ne,mili moj,nisam ja ta koja treba da se stidi jer imati srce i znati voleti vredi više nego imati sva bogatstva sveta.

Na stolu je stajala boca vina i dve čaše, latice jarko crvenih ruža prosute po istom tom stolu.Za mene su bile više od dekoracije.Predstavljale su sinonim naše ljubavi.Tu noć trebalo je nešto važno da ti kažem.Bila sam uzbuđena kao malo dete.Od te pomisli,toplina je prošla kroz moje telo,i ruka se našla spontano na stomaku. Već tad sam počela da vodim dijalog sa svojim malim princom.Oboje smo čekali tebe,ali ti to veče nisi došao.Ni sljedeće,ni ono posle njega.Ja sam shvatila,dragi,da nas nisi želeo,ali kako to njemu da objasnim? Fali ta toplina,ta druga,znana ruka na mom stomaku.Ali,nema veze.Želimo ti sreću,ustvari,ON ti želi sreću,a ja.Ja želim da je nikad ne osetiš bez nas.

Odlučio se igrati po starom.Izvukao je kartu ravnodušnosti iz rukava.To mu je bila jedina šansa.I krenulo ga je,na početku.Već se unapred radovao dobro odigranoj partiji i džek-potu koji bi usledio na kraju.Njeno srce u džepu,za početak.A onda je iza sebe čuo odjek njenih potpetica.Došla je,prošetala se pored njega i sve njegove karte pale su u vodu.Oštar pogled i osmeh pun prkosa i inata su ga pokopali do kraja.Progutao je knedlu koja je stala u grlu i spustio pogled.Razoružala ga je njegovim vlastitim oružjem.Možda ravnodušnost i nije bila najbolji potez koji je mogao da povuče.Zaboravio je da s njom igrati igre i nije tako jednostavno.

Volim ovakav septembar.Septembar bez kiše i tmurnih dana.Volim one retke noći u kojima možeš otvoriti prozor,slušati ponekog cvrčka i pomisliti da je juli.A juli je nekako naš mesec.U njemu uvek najviše uživamo. Obično odemo na našu klupicu i sedimo dugo,kao klinci koji su se tek upoznali.A sa prvim kišnim danima ostavimo klupu da se natapa kišnim kapima i povlačimo se u sobu.Uvek kažeš naše malo carstvo.Ponekad samo ćutimo,jer reči umeju da pokvare savršen trenutak.Uživamo u nama,i ti obično zaspiš.Znam,veruješ da i ja spavam.Ali otkriću ti tajnu -ja se samo pravim dok ti čvrsto ne zaspiš,pridignem se malo i posmatram tebe.Gledam u to lice koje me opčinilo.Gledam u te usne koje su me zauvek obeležile.Tad ne razmišljam, vreme ne teče,tad ne postoji ništa savršenije od mene i tebe.I veruj mi septembar je,a ja već razmišljam o julu u kome ćemo i dalje postojati mi,onako savršeni kao kada smo se prvi put videli.

Prolaze dani,i godine se ređaju,kao biseri na mojoj požuteloj,dečijoj ogrlici.I sve je ostalo isto,osim najbolnije činjenice da nisam više dete.

Ispred mene je.Sve što je bilo,sve što smo prošli,svako iskušenje,očekivanje,nada.Ta sveska koja je zabeležila svaki nas događaj,svađu,lepu reč.Imam osećaj kao da mi se smeje.Onako licemerno i pokvareno. Gledam je i kao da govori.Kaže da je otvorim i setim se svega što je bilo.Da ponovo prelistam te iste stranice na kojima je zabeležena moja ljubav.Da se ponovo vratim u prošlost i da ponovo osetim istu tu jačinu ljubavi.Ali znam da,ako je samo i dodirnem,probudiće u meni sav bol koji si mi naneo.Otvoriće stare rane,nateraće me da opet uzmem olovku u ruke i popunim prazne stranice.Ali ako je uzmem,te stranice neće biti popunjene lepim rečima,lepim sećanjima.Zato odlučujem da je samo mirno posmatram dok mi se licemerno smeška.

.. I niko više nije bitan,svi su pesak prezren i sitan… Pesak ispod nas..

Koliko god da si romantičan,ako je ne možeš nasmejati do suza.Džaba ti.

Pogledom kao vrhom noza klizim niz tvoj vrat.Pritisnem jabucicu.Zubima nacnem kljucnu kost.Plašim se da udahnem.Svaki atom kiseonika golica iznutra.Oblizuje mi neurone tik pod kozom.

- Male devojčice mogu da upadnu u velike nevolje kada tako nešto rade velikim dečacima.
- Tome se i nadam.

Da je tražio kriminal,ona bila bi krimos!

Njegov zagrljaj bio je sinonim za sigurnost!

A nije bio ni svestan da je svojim osmehom promenio moj život.

Nije ljubav ako moraš da obavestiš celi svet o tome,ljubav je ono što svi vide i kada ćutiš.

I ne,nije mi žao što si otišao,bio je to isključivo tvoj izbor.Nema tuge,nema bola,samo ravnodušnost, ravnodušnost prema ljudima koji sebe smatraju boljima,a nemaju nijedan dovoljno dobar razlog za to.

Mrzim kad čujem 'svi su isti'.Nisu!Ima ljudi sa kojima zaboraviš na poređenje.Uspeju da te prodrmaju i promene svet,zauvek.

Sreća je kad između laku noć i dobro jutro nisi sam.

Ljubav je kada ti neko sasvim običan postane poseban,a nemaš pojma zbog čega.

"Nikad ne sumnjaj u žensku moć ignorisanja."

Kad žena zavoli ima oči djeteta i na sve pristaje bez puno pitanja.Al' ne zaboravi da joj kažeš svaki dan
da je voliš

Sad se više ne trudiš
živiš od stare slave
i sve što mi ponudiš
deo je prestave...

Iskreno se nadam da ti je bolje nego meni.Ne znam da li bi mi tako bilo lakše,ali nikom ne bih poželela da ovoliko čezne za nekim koga više nema.Pa ni tebi.

Nigde ne stane toliko topline i nežnosti kao u nisku devojku.Ona je samo za uzeti u naručje i ljubiti.

Veče ne miriše na rakove i školjke ... Mesec je bleda fleka boje cimeta ...

Dolazim za pet minuta.Evo ti novine,nešto pronađi,ploče su tamo levo u sobi.Ja trčim dole,sama se snađi

Ponekad te ne rastuži pesma,nego ljudi koji ti dođu u misli kad je čuješ.

Sanjaš o lepim stvarima,zar ne znaš da su one u nama

Ljubavi,koliko treba mi vremena?Koliko da te zaboravim,kad mi fališ?!

Poneki osmeh slagaću,poneku sreću odglumiću i sve se lažem proći će a znam da neće

Koncentrisao sam se da tebe činim srećnom da sam zaboravio da ja budem srećan takođe.

Svakoga dana treba da postoji nešto što jedva čekaš.Neko koga jedva čekaš.

Ako neko može da ti pokaže raj,zapamti da taj neko takodje može da ti pokaže i pakao.

Od svakog možeš da naučiš nešto.Ako ništa drugo,bar kakav ne trebaš da budeš.

A stiže porukaa,kad ono ti,pitaš kako si

Definicija ludila je kada radite istu stvar uvek ponovo,a očekujete drugačije rezultate ...

Ustvari je lako biti srećan.Voli onog ko je dobar prema tebi.I okreni leđa onome ko pokušava da ti izazove suze.I videćeš.Sve je lakše.

Zar ni pozdrav?Ili bar pogled?Ništa?Neka,uredu je.Ali nemoj onda,molim te,da me večeras tražiš u ispijenim bocama.Ja nisam duh,a i već dugo ne ispunjavam želje.Bar ne tebi.

Da,volim ga!I on mi je sve što bio si ti,možda čak i više od toga.On je ljubav,radost,sreća.On mi je život.I da,njegovi su zagrljaji topli,isti kao i tvoji.I poljupci,i oni su.On me ispunjava,ispunjava mi srce,život.I radi to bolje nego ti.I ti si to radio dosta dobro,ali si otišao u pogrešno vreme,onda kad nam je malo falilo da uspemo.Pustio si ga da te zameni misleći da to nijedan neće moći.A uspeo je!

"Rekla sam kraj.U tome je bilo i malo nade da nećeš dozvoliti da dovršim započetu rečenicu.Verovala sam da nećeš dozvoliti da izgubiš devojku koja je živela za tvoj osmeh,tvoju sreću,tvoje dobro.Nikad nisi umeo da razumeš šta znači voleti bezuslovno.Ne,naravno da nisi jer si uvek voleo bez srama,bez puno emocija. Neka tebi tvog života,tvoje sreće.U tome sam imala više udela nego i ti sam.Moći ćeš sa osmehom i ponosom da kažeš da si bio voljen od devojke koja ti je bila odana i koju si ti puno puta prevario i lagao danima,mesecima.Treba te svrstati u Ginesovu knjigu rekorda za dvoličnost.Ali...Uvek postoji to ali.Ne zaboravi,mili.Imam kec u rukavu,ali nije potrebno da ga upotrebim kasnije kada budeš poverovao da si pobedio.Život ti sprema veliko iznenađenje koje nisi očekivao i dobićeš ga kada se budeš najmanje nadao. Tog dana me ne traži.Neću ti pomoći,ne želim.No,moliću za tebe,da te poštedi.Da ne osetiš ovo što ja sad osećam,da ti ne sruši život u jednom minutu kao ti meni danas.Jer ipak,čovek sam."

I na kraju shvatiš da ti ništa nije potrebno sem jednih usana da ti požele dobro jutro i laku noć.Svakog jutra i svake noći.

Pa tako odrasteš.Dođeš u te neobične godine.Kada poželiš jedino da imaš kome spustiti glavu na rame i ćutati.

Nije ljubav kada joj kupuješ luksuzne stvari.Izvodiš u elitine restorane i na urbana mesta gde dolaze isključivo popularni.Sinko,ljubav je kada je sretneš a ona odmah raširi ruke.

I nakon toliko vremena ja još ne verujem da je sve stvarnost,da sam pronašla tebe savršenog u ovom nesavršenom svetu.

Nemojte verovati ni meni.Verujte samo sebi.Držite svoju ljubav čvrsto;rukama,nogama,noktima.Jer ona neće prestati,nego će ojačati,baš kad dođu deca.Baš kad sirotinja uđe na vrata.Baš kad bude trebalo vratiti kredit.Baš kada on bude bolestan.Baš kada ne bude mogao spavati s tobom tri puta dnevno.

Sve ono što ne možeš da promeniš na kraju će promeniti tebe.

Niko ne može da zameni taj osmeh.Jednostavno je unikat.

Privuče te ono što vidiš,zadrži te ono što čuješ,veže te ono što osetiš.

Kad znaš da neko veruje u tebe,veruješ u sebe puno više.

Svađali smo se,a onda je rekla: 'Pusti me'.Pametan čovek bi otišao.Ja nisam.Ja sam je zagrlio.Valjda jer sam lud.Valjda jer je volim.

Znaš li šta joj je potrebno?Zagrljaj koji nema rok trajanja,poruka za dobro jutro i jedno “lepo sanjaj” svaku noć.

Znaš,ponekad mi dođe da ti se javim,ali da li si ti vredan toga?Da li je tebi jednako stalo kao i meni? Nedostaju li ti naši razgovori,naše tajne i svi oni trenuci kroz koje smo zajedno prolazili?Žališ li i ti što nas više nema?Falim li ti?Osećam se praznije bez tebe,priznajem.Kad bi barem rekao ono jedno oprosti.Zar je to toliko teško?Samo ta jedna reč sve bi promenila,ma na sve bih zaboravila.Sve bih ti oprostila.Ali taj tvoj prokleti ponos će nam ovaj put presuditi.Valjda tako mora biti.Sudbina je razdvojila naše puteve zauvek.

Sve te velike ljubavi raspale su se zbog sitnih gluposti i ogromnog ponosa.

Hoćeš da kupiš me?Okej,kupi me osmehom,dobrotom,nežnošću.Dogovoreno?

Da ti kažem nešto.Ne voli se tako kako ti voliš.Ako voliš ne lažeš voljenoj osobi,ne kriješ od nje nešto. Kada voliš,moraš da veruješ.

Na mom je srcu samo santa leda.A svaki me korak odvodi ka dnu.Pukni srce,jednom stani.Predugo sam na mukama.Pukni srce i ljubav ne prosi.Pa nek' umrem u kafani,s njenom slikom u rukama,ako duše ima na njoj nek' me nosi.

Možda je baš večeras TA noć odluke,pustite napokon one koji su pustili vas!

Neka govore
psi laju, karavani putuju
a ti, andjele, samo budi tu...

Al' tebe traže, ponoć je već
tebe traže, šta će tata reć'
bitanga i princeza par, ne ide to...

Telefon ne zvoni,mora da si ti!

Ja sam neko sasvim običan,manje bitan ... Samo jedna maladuša na ovome svetu ... Ali opet ja sam neko,ko je ceo svet video u tebi ..

Ostaje nada da će nekad,negde,neko hteti da shvati mene,moja lutanja,maštanja i sanjanja i znati da ih prati!

Po prvi put se osećam potpunom,pored tebe.Razumeš li?

Šta je daljina kad se dvoje vole,jednoj pravoj ljubavi ona ne može ništa

Najgora je uzaludna nada.Kad nešto čekaš,nadaš se,a i sam shvataš da se to neće ostvariti.

Ništa ti ne promeni život kao deca.To će biti nešto najteže i najbolje što si ikad uradio.

To čuveno 'volim te' nikada ne može da dosaditi,pogotovo ako je od prave osobe.

Mislim na tebe,u ovom trenutku.Želim te pored sebe.Ne idi još.Ostani još koji trenutak,samo to te molim.Ostani da čujem još ove otkucaje tišine u tvom zagrljaju,da osetim mir i sigurnost.Želim da pogledam te u oci,barem još jednom.

Šaljem ti poljupce po mesečini,otvori prozore da slete na tvoje usne

U meni hiljade nemira,strasti,pozude.U srcu ljubav ... Samo me zagrli i ćuti ...

Nema pobednika.Samo krik slatkog bola,koja se razliva u spektar šarenih boja.I naša gola tela,koja se spajaju u refleksu trenutka ... I ta igra ne prestaje ...

U srcu te čuvam i nikom ne dam,moja si snaga do zadnjega trena.

Ne budi tužna.Da te je imalo voleo,ne bi te pustio da odeš.

Možda tražim puno više jer mislim da zaslužujem,a možda sam samo izgubljena devojka u zemlji snova. Možda su moje naočare previše ružičaste i možda su moji snovi satkani od nestvarnih niti skupocene svile,ali moj svet je samo moj i previše je savršen,da bih dozvolila nekome poput tebe da ga upropasti.

Napraviš jedan pogrešan korak i svi te osuđuju.Napraviš sto pravilnih,i ne da ih niko ne pohvali,već ih niko ni ne primjećuje.

Mi nismo mogli zajedno,a teško nam je razdvojeno.Tanka je linija što spaja i razdvaja

Jedan od mnogih što koračaju
rukom u ruci plavom beskraju...

Da ti pređem preko svega nije logicno,ja bez tebe živim odlično!

Jedino je važno da smo bitni ljudima koji nas vole i koje volimo.Ostalo je nebitno.

Jednom se u životu desi ta osoba koju ne možeš usporediti ni sa jednom drugom.

Tako mi malo treba da te prezirem,još mnogo manje da ti se ne opirem.

Ne brini za broj,već kvalitet svojih prijatelja:neprijatno je kada se čovek ne dopadne dobrim ljudima,ali ne dopadati se zlim ljudima uvek je dobro.

Kako se usuđuješ da povrediš nekoga ko bi dao život za tebe?

Dosla je tek na kraju leta i oko srca vezala mi nit.

Zagrli me sada kad ti nisam niko,oživi dušu duguješ mi bar toliko,poljubi me jos više nek zaboli,od ljubavi te ja vise volim.

Tako sitna naspram mene,a ima me celog.U potpunosti joj pripadam.Njen.

Onaj koji odlazi uvek zaboravlja,ali onog koji ostaje uvek boli.

Možda je glupo što ovo pišem,ali bez tebe ne mogu da dišem ...

Nedostaje mi naša ljubav,mila.Bez nje se život kruni uzalud,nedostaješ mi ti,kakva si bila.Nedostajem i ja,onako lud.

Zatvorim oči i pričam sa sobom
Jer sve mi je ravno - od kad sam s tobom...

Dišem i živim samo za tebe ... u srcu te čuvam i nikom ne dam .....

Vi,momci,ne znate da mi,devojke,nađemo sve povezano s vama,tekstove,citate,filmove,pesme.Vi ne znate da mi možemo ostati budne do kasno uveče samo da vas sačekamo da budete onlajn i četujemo malo.Vi ne znate da mi možemo pričati o vama s bilo kim da nam to nikad ne dosadi.Vi ne znate zašto mi pokušavamo da sakrijemo naša osećanja prema vama.Vi nemate pojma od čega bi mi odustale zbog vas.I onda se pitate zašto smo komplikovane.

Nisam znala da si takva kukavica,misliš da sam ona ista devojčica koju laze bilo ko.

Nisam želela da me promene.Ako već nisu mogli da nauče kako sa mnom,sada će morati da nauče kako bez mene.

Često mi se nedeljom javlja taj prokleti osećaj praznine,taj prokleti osećaj da nešto jako bitno nedostaje.

Zašto se ne vratiš tamo gde si srećnija?Rekla si da bolje ljubi,šta ćeš s onim koji gubi?Preko Čega gaziš samo,damo?

Tri sam ti zime saptala ime
sliku ljubila
zbog tebe sve sam izgubila
jer sam te cekala

Imam napismeno svaku poruku što si mi slao ti.Zašto si obećao što nisi osećao,telefon ne zna da odgovori.

Eto vama ti nezni,ja ću onog grubog.Što ne šalje sladunjave poruke,što kontrira.Što zna da me natera.Kad besni da se uplašim,kad me pogleda da zanemim.Kad me ljubi da izgorim,kad me grli da puca.Kad se otimam da ne pušta.

Koliko god da smo jaki,uvek ima neko na koga smo slabi.

Da te nisam upoznao nikada ne bih otkrio divotu koju ima zaljubljenost.

Sa tobom.Bilo šta.Bilo gde.Bilo kada.

Voletću te kao što te niko nikada nije voleo.

Ajde sad realno dečko kad razmisliš o tome sta si imao sa njom,a šta sad imaš,uhvatiš li sebe da se kaješ?U moru istih,našminkanih,doteranih,nezrelih devojčica,pronađeš onu koja vredi,koja bi sve dala za minut sa tobom,kojoj ne smeta tvoj flert sa drugim devojkama,tvoje nejavljanje,tvoja ravnodušnost,koja bi trpela sve tvoje hirove samo da opstanete zajedno.A ti si upravo takvu pustio,zarad onih za jednu noć,i tad si dokazao da je ne zaslužuješ,jer takvu devojku mogu da imaju samo oni koji se po svemu razlikuju od tebe.

Ma šta ti vredi rođen si sa greskom,sve je to u tvojim genima,a ja samo emotivna luda,ceo život sa kretenima.

Koliko sam izgubila od života,pitam se,samo zato što nisam znala gledati?Ili zato što sam gledala a nisam videla!

"Nekad sam verovala da je ljubav dovoljna za sve.Da samo treba da bude jaka i prava i sve će biti u redu. Samo što,u stvarnosti,to baš i nije tako.Nekad nije dovoljno što se volite.Nekad ni ljubav ne može da pomogne da se izlečiš,omekšaš,poželiš još da živiš.Prosto nije dovoljno i to je ono što me ubija.Šta ako nekad potpuno budem volela nekoga i on bude voleo mene,a ipak reši da ode.Ko je tu sebičan?Osoba koja odlazi i slama mi srce ili ja koja želim da ostane samo da bi mi bilo lakše?"Ljubav nije dovoljna.Odlazak ne znači nedostatak osećanja.I to je ono što treba da shvatim.

Savršenstvo ne možeš naći,ne traži ga.Upoznaćeš ga kad se zaljubiš.Ali,opet,ni to nije savršenstvo.Već tvoje savršeno nesavršenstvo.

Nije važno u životu uvek biti jak,već imati nekog da lepi male flastere poljupcima na sve te posekotine i modrice na duši.

Želim da te imam u tri reči: 'celi moj život'.

Ma što da želim sve je tako daleko.I sad mi žao sve bih opet ponovo

Zar je važno ko su ljudi i ko sam ja.Kad ljubim samo jednu bez imena

Bio sam na kraju sveta.Noć se pretvorila u dan.Sve četri strane moje duše,mogu da stanu na tvoj dlan

Ona ti beskonačno daje.Onda ti sutra uzme sve,mladost je luda i kratko traje.Al još smo blesavi zar ne ...

Samo prazna bol,sad je ostala.Prazna bol kajanja

Moje je srce hotel Nacional.U njemu soba,nema im broja.Za svaku moju ljubav po jedna,a do te svake po jedna tvoja

Zapjevaj našu pjesmu,meni i tebi riječi poznate ...

Želela je malo pažnje.Samo malo pažnje je trebala,a ti ni to nisi znao da joj posvetiš.

Onda te pitaju zašto si sam!Rešio sam da se spasim,ne od vas,već od greha koji rađa smrt!

She had a strange name that hard to remember se.Ili its cotton lips I will never forget,not.
Imala je čudno ime,koje čudno pamti se.Ali njene pamuk usne nikada zaboraviti neću,ne.

Hej emocije!Šta kažete na to da me ipak večeraš pustite da na vreme zaspim?!

Dečak se igra sa tvojim mislima.Muškarac ih istražuje.A onaj pravi čita.

Imam sada sa njom i mir,i sreću al' to meni nije to,meni treba tvoje zlo.

Neke devojke su same,jer su u duši još uvek nečije.