Љубави моја,тако ми недостајеш.Боли што више ниси ту поред мене.Отишао си,отишао си без икаквог објашњења.Неописиво јако боли.Јебено много ми недостајеш и волела бих да си сад ту покрај мене.Да ме грејеш,да ме чуваш,да ме тешиш и да ме орасположиш кад нисам океј,да ме засмејаваш.Да си једноставно ту покрај мене,поготово у овим прохладним ноћима као некад.Али штета,теби ништа од тога није значило.Да смо још увек заједно данас би славили нашу љубав,нашу годишњицу.Али не!Теби је било све остало важније него ја.Али нема везе,можда је и боље што се све тако завршило.Само што остаје моја бол,разочарење,моја љубав према теби и сећања на неке наше дане.Све наше клупице,сва наша касна дописивања и све остало што је показивало на нашу љубав која теби није значила ни мало,свака проклета ствар поцећа на тебе.