Zar sam joj ja ikad dao nešto više od par slatkorečivih reči koje bi je zadovoljile,par beznačajnih poklona i razuzdanih noći?Nisam.Ona zapravo nikada nije imala razloga da ostane,a ostajala je svaki put.Bolelo me je. Najviše me je bolela ona.Jer sam znao da sam joj davao sve,samo ne sebe.Imala je moje telo uvek,ali dušu nikad.A bila je jedna,jedina,onakva kakva se samo jednom u životu sreće.Duga smeđa kosa,vesele kafene oči i uvek razigrani osmeh na licu.Bože,kako je samo divna!Bila je moja,a ja nikada njen.