Kako si smeo ovo da nam uradiš?Kako si mogao meni da uradiš ovo posle svega što smo prošli?Kako si smeo da me poljubiš i odeš od mene onako,kao da se ništa nije desilo?Ne,to nisi smeo da uradiš.Jednom kada si rekao da me voliš,odbila sam te jer si mi bio najbolji drug,čovek kojeg sam mnogo poštovala,jer je bio najbolji čovek kojeg sam ikada upoznala.Ali šta se to desilo sa tobom?Šta te je nateralo da postaneš čovek koji svaku priliku kod neke devojke ne može da propusti?Kada si prestao da budeš čovek koji je bar saslušao moje savete i poslušao ih?Sada,sada mi jednog dana pričaš o tome kako želiš da nadješ dobru devojku,da imaš nešto posebno sa njom,a već drugog dana mi kažeš da si uspeo da smuvaš novu i da je to samo bilo radi zabave.Kako očekuješ od mene da budem sada sa tobom?Kako očekuješ da budem sada sa tobom kada mi pričaš o jednoj devojci,koliko ti se svidja i sve,a drugog dana pričaš da bi ovo moglo da uspe?Kako očekuješ da ti verujem?Upravu si,ne verujem ti više,ne mogu,jer to nije ista osoba kojoj sam mogla sve da kažem,koja je uvek bila tu za mene kad god mi je potrebna.Ti nisi ti više.Mi nismo mi više.I verovatno nikada nećemo ni biti,jer si se sa osobom za koju kažeš da ti je jedino njeno mišljenje bitno,upravo si se sa njom poneo kao sa bilo kojom devojkom koju si upoznao.A i sam si rekao,da to ona nije.Pišem ovo jer verovatno kada bih ti rekla sve ovo,nikada više ne bi pričali,a baš toliko da te izgubim nisam spremna,bar ne još uvek