Večeras,dok me budeš čekala obuci crveno,obuci se u radost,u ljubav!Obuci sve što ti janisam dao,nisam smeo ili nisam umeo.Dok čekaš pitaće se mnogi,čija si tako lepa i sama?A,ti samo ćuti i blago se
osmehni,skupi snage da prećutiš odgovor koji ni tebi nije znan.Znam te,imaćeš onaj isti osmeh i onaj isti sjaj u oku kao da me gledaš prvi put,srce će opet da ti izda razum i drhtaćeš.Da,drhtaćeš od neizvesnosti i straha da možda neću doći kao i svaki prošli put!I neću,ali te molim da ne pitaš zašto jer kad' su kukavice znale odgovor.