Fali mi.Fali mi sve ono što sam nekad imala sa tobom.Sedeći na klupi sama i gledajući u zvezde naviru mi sećanja na one naše prošle dane.Ne,nije istina.Ne fališ mi ti kao ti,osoba,već naše uspomene.Zajednički trenuci koje ču večno pamtim.Tako sedim sama i usamljena sa sluškama u ušima.I suze mi same naviru,zbog prelepih uspomena koje ne mogu nikako da izbrišem.Fali mi sve to.Prokleto mi fali.Želim sve to nazad,vrati mi ono što si oduzeo skote.Moj skote,samo moj.Možda i ne želim ili se plašim da priznam da te još uvek volim.Mrzim te zbog svega ali ujedno te jebeno volim.Skote jedan izađi više iz mog života.Kako ne shvataš da si upropastio sve.Jebeno sve.I zbog toga moj život je kao jedna ptica slomljenog krila.Koja se bori da ozdravi,da zaleči svoje rane.Ali to je trenutno ništa nasuprot onog što je moj život u poslednje vreme.Sad sam više kao uvela ruža kojoj nema više nema spasa.Kojoj niko i ništa više ne može da pomogne.Moj život u poslednjih par meseci je ugašen,za razliku od tebe koji luduješ i jebeno uživaš u svom životu.Ali jebiga to je život.Kad jednog dana ti budeš bio ovakvih osećanja  i ovako budeš živeo ja ću da ludujem i živeću život punim plućima.To ti obećavam ljubavi moja.