Видела сам те јутрос после толико времена.Препознала сам те по начину на који стојиш,како држиш цигару,вечито исти ранац носиш.Чим сам те угледала вратио ми се оссмех на лице после толико времена.Прошло је доста времена,али и сма помисао на тебе и сма твоја појава враћа ми стари сјај и буди стара сећања.Онда постајем она стара особа,али ти си та особа која чини да будем оно што сам некад била.Вратиш ми онај стари сјај и учиниш да будем оно што заиста и јесам.Али то ниси знао ништа да препознаш и врло лако све што смо имали одбацио.Оставио си ме са сузама у очима и болом у души.