Sreo sam je večeras.Svoju prvu i najvecu ljubav.Ljudi moji,drhtao sam kao prut dok sam joj pružao ruku.Ista je.Nisu je godine pregazile kao mene,još uvek se drsko sme i zenice joj se šire dok me gleda.Kako život,upitah.Ma,znaš mene.Ostvarila se kao majka,kao žena,kao čovek.Ljubavi,jedina i najveća nisam ni sumnjao.Eto,drago mi je što smo se videli,možda bi trebao da znaš.Ovaj...Provela sam život u nadi da ću te bar još jednom sresti dok ne umrem.Sad idem,žurim.Ostao sam tako još dugo na cesti.Dovraga,ipak me je volela.