Iznenadio me je taj ženski inat.Čvršći od kamena,veći od planine,istrajniji od upornosti.Njihov inat se pretežno probudi nakon razočarenja i tada te sahrane.Koliko god da im se javljao,smatraće te mrtvim.Šta god radio,nećeš moći biti isti u njihovim očima,njihovoj glavi i njihovom srcu.Izbrisaće te kao da nikada nisi niti postojao,a bio si smisao njenog postojanja.Istina,nisu ni ljudi mala slova na papiru da ih brišeš gumicom, ali zato,neki ljudi jesu veliko đubre.A dobro je poznato gde je mesto takvima.U kanti za otpad.Rešiš ih se i osećaš olakišicu.Lakše dišeš.Ne pada ti na pamet da ponavljaš identičnu grešku iznova.Uživaš u samoći od koje si godinama bežao,govoreći kako je usamljenost pakao.Naprotiv,pojedini ljudi su pakao.Biti sam nije sramota.Biti sa bilo kim,to već jeste.Upravo iz pomenutih razloga,opasno je razočarati ženu.Činiće ti se da je pretvorena u čudovište,bezosećajnog monstruma,odbojnu nedodirljivost – što je pogrešno.Ume ona da voli. Može ponuditi bezuslovnu ljubav.Uložiti poslednji atom snage.Samo,neće.Prihvatiće onoga ko će to uraditi isto za nju.