уторак, 31. децембар 2013.
понедељак, 30. децембар 2013.
недеља, 29. децембар 2013.
субота, 28. децембар 2013.
Upoznaš nekog ko je savršeno dobar izbor, ko te može iskreno voljeti i cjeniti. I vidiš kako bi mogla biti sretna s njim. Mogla. Da nije njega. Njega koji je sve samo ne savršen. Njega koji nije ni u stanju voleti. Njega koji uništava i samog sebe i druge. Njega kojeg je tako teško shvatiti. Ali je on. A iz nekog neobjašnjivog razloga tebi su baš njegove oči najlepše. Baš njegov glas ima idealnu boju. Baš o njegovom dodiru sanjaš. Eto, uništava te i bez da zna za to. Srce je krivo. Srce uvjek pokvari sve.
среда, 25. децембар 2013.
Eh' moja ''najbolja drugarice'' prije 10 godina smo govorile da će naše prijeteljstvo biti zauvjek, da nas niko neće moći rastaviti, da se nikada nećemo moći posvađati.. eh' ta prošlost.. Slama mi se srce kada vidim šta se sada dešava. Nekada smo pričale satima svaki dan, sad mjesecima ne govorimo, a i ako progovorimo sve se završi svađom, ali ja sam znala da će doći do ovoga jer posljednje 2 godine nehotice se posvađamo, pa se pomirimo, pa pričamo o našoj 'nemogućoj' svađi koja nije trajala ni punih 12h. Sada sam svjesna da ništa ne traje zauvijek i srce mi se slama kada te vidim s nekim drugim što pričaš kao sa mnom. A ja još uvijek pamtim svaku tvoju riječ, tajnu, laž.. Sve pamtim. A ti? Da li se ti ičega prisječaš? Barem neke naše ludosti koju smo zajedno napravile. Naravno da ne! Ali vidim da nisi ista više. Nikoga ne gledaš više onako kao mene. Mnogo ti je tuge u očima koju samo ja mogu da primjetim. Ne. Pogrešan izraz. Toliko smo bile bliske sestro moja da osjetim to u sebi. Eh' srce mi se slama kad prolazim pored tebe kao da te ne primjetim.. I još uvijek se nadam da se možda nekada vratimo na 'staro'.....
уторак, 24. децембар 2013.
"Sreo sam je juce u gradu. Proslo je tri godine otkad sam je video poslednji put.Setala je sa nekim tipom,koji je malo,vrlo malo podsecao na mene. Drzali su se pod ruke,a ona se smejala onako glasno,kako samo ona ume. Voleo sam taj njen smeh. Cuj mene voleo,pa volim ga i dalje,i posle svog tog vremena. Krenuli su prema meni,gledao sam u njih,a ona me nije ni primetila,jer se tako glasno smejala,da... su joj suze krenule na oci. Zastao sam,stavio kapuljacu,i prosao pored njih , spustene glave,da me ona ne bi prepoznala. Hteo sam da budem jak da se ne okrenem,ali nisam uspeo to,morao sam se okrenuti. Pitao sam se da li me je mozda primetila,ali nije htela da me pogleda, jer je i dalje imala osecanja prema meni. Okrenuo sam se,i pogledao je jos jednom kako se smeje,i nastavio svojim putem. Ceo dan sam gledao nase slike,citao nasa pisma koja smo pisali jedno drugom za dan zaljubljenih,i gledao nase snimke. Razmisljao sam o njoj celu noc. Docekao sam zoru,sa bocom vina u jednoj ruci,i sa cigarom u drugoj. Zaspao sam tek posle 6, i prespavao sam ceo dan. Kada sam se probudio, vec je pao mrak,a ja sam se obukao, i krenuo u setnju. To je bila jedna od onih mojih dugackih setnji gradom, koje sam voleo. Za vreme takvih setnji,ja sam prolazio kroz one ulice,kojima smo mi isli nekada. Prisecao sam se svega,svih momenata koje smo proveli po tim coskovima,i u tim slepim ulicama. Kada sam prolazio tuda,bio sam tako miran,i samo sam cutao,ponekad bih se nasmejao,zbog svega,sto se desilo u tim tamnim krajevima grada,koji su bili nasi. Prosao sam sve te ulice,i kada sam stigao u sam centar grada,i kao meni u inat, ona je opet bila tu. Bila je sama, sedela je na klupi,i bila je uplakana. Ovo je bio jedan od momenata,kada sam razmisljao da li da se okrenem i odem ili da joj pridjem. Duboko sam udahnuo, i polako joj prisao. Stao sam ispred nje,i rekao sam joj :”Ej, sta se desilo?” Podigla je glavu,i pogledala me krupnim uplakanim ocima. Gledali smo se neko vreme,i onda je spustila glavu i rekla: “Ma nije nista bilo,proci ce me,jaka sam.” Seo sam pored nje i zagrlio je. Naslonila se na moje rame,i ostala u tom polozaju dugo. Ne bih znao da kazem koliko je to trajalo,jer sam u tom momentu bio izgubljen i u vremenu i u prostoru. Nisam mogao da verujem,da sam zagrljen sa njom,i da je ona pored mene.Cutali smo,oboje. Dok nije odjednom ustala,obrisala suze,i upitala me:”Hoces da odemo na pice , negde?Stvarno mi sada treba drustvo.” Znao sam je bolje nego iko,i znao sam da sam joj stvarno potreban,zato sto je ona prva rekla nesto,presla je preko tog svog ponosa,uradila je ono sto nije uradila nijednom dok smo mi bili zajedno. Posto je napolju bilo hladno,a hteo sam da budem sam sa njom,pozvao sam je kod mene u stan. Pristala je. Rekla je da joj je hladno,a ja sam skinuo moju jaknu i dao joj. Obukla je i zagrlila me je,i tako smo zagrljeni isli do mog stana.Kada smo usli unutra, skinula je cizme,i usla je u moju sobu i legla na krevet. Ja sam joj doneo caj,i legao pored nje. Tako smo lezali ,i gledali u plafon. Osetio sam da joj je ruka skliznula sa stomaka, zavrsila na cm od moje. Ne razmisljajuci,uhvatio sam je za ruku,i rekao: “Samo da znas,jos te volim.Volecu te zauvek.” Osetio sam kako je pocela ubrzano da dise i pogledala me, sa onim njenim krupnim zelenim ocima i pitala me : “Zauvek?” Ja sam rekao : “Da,zauvek.” Odjednom, mi smo se polako poceli priblizavati jedno drugom,srce mi je ubrzano lupalo,i bio sam jako uzbudjen. Poljubili smo se. Opet sam osetio ukus njenih usana,posle toliko vremena. Ljubili smo se , neko vreme,i ona se odjednom izmakla, i rekla :”Moram da idem. Ovo se nije trebalo desiti.” Povukao sam je, nazad,poljubio je,i zagrlio. U tom polozaju smo i zaspali. Posle tog dana,sve je bilo drugacije.Opet smo prolazili istim onim ulicama,i ljubili se , u istim onim tamnim krajevima grada. Sve je bilo kao pre par godina. Kao da se nismo ni rastajali. Sad smo bili zreliji,mozda je i bilo sudjeno da budemo tek sad zajedno. Mozda onda nismo bili spremni za ozbiljnu vezu,nego samo za zabavu,i tu neku mladalacku ljubav. Sada smo se napokon nasli, i nista ne moze da pokvari nas srecan kraj.''
Sta se samnom desava?Ovih dana nisam sva svoja.Vec dve nedelje bez razloga suze mi klize niz obraze.Sva sam prazna.Kroz glavu mi prolaze neke cudne misli.Totalno sam prazna,nista ne osecam i skoro nista mi ne prolazi kroz klavu.I ako mi prodje to su uglavnom neke gluposti.Nocima sanjam
neke retardirane snove koji su ne muguci.Mada se plasim da se to ne obistini,posto snovi koji su realni kad tad mi se obistine.Zaista ne bih volela da mi se to desava u starnom zivotu.Ako mi se to ikad desi barem znam kako da reagujem,da ne napravim neku gresku kao u snu.Ti snovi mi ne daju mira i zbog toga sam takva kakva sam.Imam neki napad slusanja tuznih pesama.I ako znam da me takve pesme rastuzuju sada me nekako smiruju.Verovatno zbog tog mog retardiranog ponasanja.Vec dve nedelje sam tuzna.Nikad nisam se tako dugo osecala.Kao da mi nesto fali u zivotu!U stvari i fali mi.A to je ljubav,decko...Ovih dana zelim da se pomirim sa bivsim i ako je to nemogudje.Posle onoga koliko me je povredio i posle svega sto je uradio zaista je nemoguce da se pomirimo.I ako to ovih dana zelim.Moram sto pre to da ibacim iz glave.To bi bilo takticki skroz pogresno.......
neke retardirane snove koji su ne muguci.Mada se plasim da se to ne obistini,posto snovi koji su realni kad tad mi se obistine.Zaista ne bih volela da mi se to desava u starnom zivotu.Ako mi se to ikad desi barem znam kako da reagujem,da ne napravim neku gresku kao u snu.Ti snovi mi ne daju mira i zbog toga sam takva kakva sam.Imam neki napad slusanja tuznih pesama.I ako znam da me takve pesme rastuzuju sada me nekako smiruju.Verovatno zbog tog mog retardiranog ponasanja.Vec dve nedelje sam tuzna.Nikad nisam se tako dugo osecala.Kao da mi nesto fali u zivotu!U stvari i fali mi.A to je ljubav,decko...Ovih dana zelim da se pomirim sa bivsim i ako je to nemogudje.Posle onoga koliko me je povredio i posle svega sto je uradio zaista je nemoguce da se pomirimo.I ako to ovih dana zelim.Moram sto pre to da ibacim iz glave.To bi bilo takticki skroz pogresno.......
понедељак, 23. децембар 2013.
"I
tako, razočarenja se slažu jedno na drugo, baš poput ovih bijelih
pahuljica. Nagomilavaju se polako, najčešće preko noći kada to i ne
osjetimo. Legnem u nadi da će jutro donijeti neki novi 'moj' dan, dan
pun ljubavi. Ali jutra nas opet iznova odaju, i tako u krug.
Mada, ne odustajem ja od svojih snova, oni me jedini i drže u ovom dosadnom životu. Često me pitaju kako mogu dugo da spavam...
Naime, odgovor je veoma jednostavan: jer jedino tada živim u svijetu čuda, jedino tada imam dovoljno ljubavi i pažnje, jedino tada volim sebe. Eto, ljudi moji, zbog toga volim da spavam."
Mada, ne odustajem ja od svojih snova, oni me jedini i drže u ovom dosadnom životu. Često me pitaju kako mogu dugo da spavam...
Naime, odgovor je veoma jednostavan: jer jedino tada živim u svijetu čuda, jedino tada imam dovoljno ljubavi i pažnje, jedino tada volim sebe. Eto, ljudi moji, zbog toga volim da spavam."
субота, 21. децембар 2013.
Ponovo
izdaja, ali, zar sam stvarno mislila da će ovaj put biti drugačije..?
Nažalost, jesam.. Naivna, zaljubljena budala.. Izdana toliko puta,
povrijeđena, ostavljena.. Zar je moguće da ti povjerujem svaki put kada
se ponovo javiš i odlučiš vratiti u moj život..? Zbog čega..? Ljubavi..?
Smiješno... Zar nešto takvo može učiniti da se osjećaš ovako.. Da gaziš
ponos bez ikakvog razmišljanja, da ostaješ
gluh na upozorenja onih koji te vole, da vjeruješ i slijediš srce, iako
znaš kako će se sve na kraju završiti.. Nadaš se, jer voliš.. Jel'
moguće to..? Ma znam da jeste, i sama to radim.. Odlučim promijeniti
život iz korijena, pokušati sa nekim drugim, izbaciti te iz srca
zauvijek.. I sve je super, dok se ponovo ne pojaviš, sa riječima
ljubavi, izvinjenja, sa onim prokleto lijepim, plavim očima i
očaravajućim osmijehom.. I padnem bez ikakvog razmišljanja, posrnem, jer
to si ti.. Imaš me u šaci, koliko god se ja opirala tome... Ma lažem,
naravno, ne opirem se uopšte.. Jer uživam u onim trenutcima sreće sa
tobom iako su kratkog vijeka, iako znam da ćeš ubrzo nestati, i da će
tuga biti moj prijatelj, dok se ponovo ne vratiš.. Prokleta da sam kada
te ovoliko volim.. Proklet i ti kad si mi ušao pod kožu, kad si postao
moje drugo Ja, druga strana duše, srca, života.. Prokleta i ljubav kada
je ovako jaka, neprolazna, i dopušta mi da se nadam, stalno.. Prokleta i
nada, kada me stalno vraća tebi i podsjeća na tebe.. Prokleto i
sjećanje, kada ne dopušta da napustiš moje misli, i odeš u zaborav..
Proklet i zaborav koji ne dolazi i pušta da se mučim sama, potpuno
sama...
Onaj koji je zaista hrabar da vam oprosti svaku grešku,
koji zna da zgazi ponos i okrene se za vama nakon
toliko odlazaka,koji je toliko jak da ustane još jednom
i potraži vas, koji se ne plaši da vas pozove nakon mnogih
spuštenih slušalica da vam čuje glas,koji smije da se usudi da vas još ovaj put pronađe,čak i nakon onog „ovo je definitivno poslednji put“ TO JE ČOVJEK KOJI ZAISTA VOLI.
koji zna da zgazi ponos i okrene se za vama nakon
toliko odlazaka,koji je toliko jak da ustane još jednom
i potraži vas, koji se ne plaši da vas pozove nakon mnogih
spuštenih slušalica da vam čuje glas,koji smije da se usudi da vas još ovaj put pronađe,čak i nakon onog „ovo je definitivno poslednji put“ TO JE ČOVJEK KOJI ZAISTA VOLI.
Ti
misliš da je ovo tvoje vrijeme. Ti misliš da si pobijedio u ovoj igri
sudbine i da si me ranio do kraja. Ti sad letiš u nekom svom
svijetu,misleći da sam ja još uvijek u onom našem. Ti misliš da me boli
što si se zadnji nasmijao i da još uvijek čekam dan kad ćeš se vratiti.
No, ti ne znaš da si uspio ono što je prije bilo nemoguće. Odgurnuo si
me od sebe ni ne sluteći da se ja više ne želim vratiti
tamo gdje nikad nisam dobila ono što mi je pripadalo. Ti ne znaš s
kolikim prijezirom gledam na tebe i samo se molim da nikad ne dođe dan
kada će prezir nestati. No, ne krivim tebe. Ja sam kriva jer sam
dopustila da me okuješ svojim lažima i uvjeriš me da je ono malo što si
mi davao previše. No, nije mi žao što sam te srela ti si bio moja
najveća pogreška i kao takvog ću te se uvijek sjećati. Ti si moj dokaz
da se ne voli zauvijek i da je doista tanka granica između ljubavi i
mržnje. No, ti i dalje misli da si pobijedio u ovoj igri sudbine ali
vjeruj mene nije briga, moje vrijeme tek je počelo...
Nisam
ljuta na tebe, ljuta sam na sebe. Ljuta sam jer sam uvijek bila dobra,
izvinjavala se za stvari koje nisam uradila, jer sam se vezala za tebe,
dopustila da moja sreća ovisi o tebi, da ovisim o tebi, trošim svoje
vrijeme na tebe, mislim na tebe, opraštam ti, želim za tebe, sanjam za
tebe... Ali najviše od svega, jer te ne mrzim, a znam da bih trebala...
петак, 20. децембар 2013.
четвртак, 19. децембар 2013.
Kad te cura pita koliko si visok,sviđaš joj se.
Kada ona bijesno ode od tebe,prati je. Kada te gleda u usta,poljubi je.
Kada te gurne ili udari,zagrli je i ne puštaj. Kada te opsuje,poljubi
je i reci joj da je voliš. Kada je tiha,pitaj je što se dogodilo. Kada
te ignorira,pokloni joj svu svoju pažnju. Kada te povuče,povuci i ti nju
ali nježnije. Kada je vidiš potpuno nesređenu,u najgorem izdanju,reci
joj da je lijepa. Kada je vidiš kako plače,zagrli je i ne pričaj ništa.
Kada je vidiš kako hoda,zagrli je. Kada je uplašena,brani je. Kada
nasloni glavu na tvoje rame,
podigni joj glavu gore i poljubi je.
Kada ti ukrade tvoju omiljenu stvar,reci joj da ju zadrži. Kada te
zeza,zezaj i ti nju,neka joj bude smiješno.Kada ti ne odgovara duže
vrijeme,reci joj da je sve ok. Kada te gleda sa sumnjom,drži se istine.
Kada ti kaže da joj se sviđaš,hoće te zbuniti. Kada te uhvati za
ruku,igraj se s njenim prstima. Kada ti kaže tajnu,čuvaj je.Kada te
gleda u oči,ne skreći pogled dok ona to učini.Kada ti kaže da joj
nedostaješ,ona osjeća bol. Kada joj slomiš srce,bol nikada ne ode. Kada
ti kaže da je gotovo,ona i dalje želi da budeš njen.
уторак, 17. децембар 2013.
Nisam
najlepša, nisam najbolja, nisam ni izbliza savršena, a bog zna da nisam
najsrećnija. Ima puno boljih od mene! Detinjasta sam u nekim
situacijama, u nekim ponosna. Ne želim imati sve, samo želim ostvariti
svoj san. Možda sam tvrdoglava, ali to sam ja! Upamtite: ''Savršeni ste
upravo onakvi kakvi jeste. Ako vas neko želi promeniti, ne zaslužuje
vas."
Stalno
je govorila: nikada više. A opet bi mu se nakon nekog vremena vratila.
Stalno je plakala zbog njega, ali nakon samo jednog osmijeha koji bi on
izazvao, sve bi zaboravila. Patio je i on zbog nje, da se razumijemo.
Bili su toliko slični, isti inat, isti ponos, ista osjećanja. I stalno
su se vraćali jedno drugome, nisu mogli zajedno, ali nisu mogli ni
razdvojeni. Takva je ljubav, valjda.
"Bezobrazna,
uvijek se durila, glumila da je ravnodušna, nepopravljiva, sposobna da
voli i mrzi u isto vrijeme. Naučila me da nije sve u životu biti kreten i
ženskaroš, da srce možeš dati samo jednoj ženi i nikada biti
nezadovoljan zbog toga. Znala me zavesti, ona sama, kao deset drugih.
Znala me izludjeti, naljutiti, kao niko nikada. Osposobila me da
zavolim, baš nju. Ali zauvijek onesposobila da volim ijednu drugu onako
jako, onako ludo, nezrelo, bahato, ali svejedno vjerno" ...
недеља, 15. децембар 2013.
субота, 14. децембар 2013.
''I onda dođe noć. Ležiš. Plačeš. Grizeš zubima jastuk. Jecaš. Svjesna svega što se dogodilo, svega što se nikada više neće dogoditi. Uzalud. Ne možeš otkloniti bol, jača je od tebe. Jača od svega. Neka, proći će. Isplači se. Isplači suze za njim. Isplači i te uspomene kojima ne daš van. Isplači njega, mila. Suze će donijeti zaborav. Vrijeme će donijeti zaborav. Izdrži, mila, jača si od suza.''
Oprostila sam ti i pustila te. Oprostila sam ti svaku suzu koju sam zbog tebe prolila, jad, tugu, samoću, sve sam ti oprostila. A znaš li zašto?
Zato što te ne mogu tjerati da me voliš, ne mogu ti uporno dokazivati da sam bolja od nje, a znaš kako bude ne izabereš onoga ko je bolji, nego koga voliš, a ti si izabrao nju!
Zato što te ne mogu tjerati da me voliš, ne mogu ti uporno dokazivati da sam bolja od nje, a znaš kako bude ne izabereš onoga ko je bolji, nego koga voliš, a ti si izabrao nju!
Kajem se.Pitaš se zašto?Zato što sam satima brisao naše poruke,naše slike i tako brisajući sve što me podsjeća na tebe nisam ni shvatao da sam brisao sebe,dio po dio.I šta mi je sada ostalo?Jedno veliko ništa.Ruke su mi previše umorne od čekanja da dođeš,da zaboravimo na ono što se desilo.Tiho sam zatvorio vrata koja prema tebi vode..Ne znam kuda idem,čak što više ne znam tko sam.Ali sigurno znam da ovo srce nikad ne laže,u mom je razočaranje i bol.A u tvom?
петак, 13. децембар 2013.
Opet čitam naše stare poruke,gledam naše slike,sjećam se naših trenutaka,slušam onu našu pjesmu.
Kako bih vočljela da es opet ušuškam u tvoj topli gagrljaj,da me čvrsto zagrle tvoje ruke,u kojima sam pronašla svoj mali svemir.Boli me kada pomislim da možda sada drugoj pružaš sve ono što je nekada bilo moje.Ipak,najviše me boli tuđi dodir,jer ih ne podnosim... Ne mogu da prihvatim kraj,tjeram ih od sebe,jer niko ne može da mi to pruži što si ti.Ali gde god da si večeras,budi dobar,čuvaj mi se,mišu moj ...
Kako bih vočljela da es opet ušuškam u tvoj topli gagrljaj,da me čvrsto zagrle tvoje ruke,u kojima sam pronašla svoj mali svemir.Boli me kada pomislim da možda sada drugoj pružaš sve ono što je nekada bilo moje.Ipak,najviše me boli tuđi dodir,jer ih ne podnosim... Ne mogu da prihvatim kraj,tjeram ih od sebe,jer niko ne može da mi to pruži što si ti.Ali gde god da si večeras,budi dobar,čuvaj mi se,mišu moj ...
уторак, 10. децембар 2013.
понедељак, 9. децембар 2013.
Godine
su prosle otkad smo se rastali i onda, sretnem njenu majku u trgovini.
Zapricasmo se i kao da mi neko samar lupio kada je bakica odlucila da mi
pokaze sliku svoje unuke. Unuka? Ona ima unuku?! To znaci... Gledao sam
u djevojcicu sa slike. Kosa joj leprsa na vjetru, a pokoja zlatna nit
je protkala njenu svijetlo smedju kosu. Oci zelene, poput dva malena
jezera. Prekrasna. Nos nije na mamu, valjda
je nesto i od oca naslijedila. Ali, svejedno mnogo lici na zenu koju
sam volio. Volio? Pa dobro sad... I dalje sam gledao u tu malenu
princezu na slici. Mogao bih reci da je bez mane, ali, nije.. Mana joj
je sto nisam muz njene majke i sto ta ljepotica nije moja kci, nego
nekog tamo sarlatana. I onda me neka tupa bol probode u prsima. Bakica
vrati sliku u novcanik, sva sretna, nasmijana i ne znajuci da je ovom
covjeku srusila svaku nadu da cu ikada njenoj kcerki staviti burmu na
ruku.
Budi
tu, da manje pušim, da tišina bolje zvuči, da imam lozinku za osmjeh, da
mi ne bude teško kad mi je teško, da razgovaramo dok samujem, da me
bockaš i miluješ riječima, da ne budem tužan, dok slušam tužne pjesme,
budi tu, da znam da si tu.
Budi tu, jer tu ti je mjesto, tu si na sigurnom, tu si ljepša, tu ni ja nisam loš, tu ne boli, tu je bolje od bilo kog tamo. Budi tu, da mi tu nedostaješ, kad ne budeš više tu.
Budi tu, jer tu ti je mjesto, tu si na sigurnom, tu si ljepša, tu ni ja nisam loš, tu ne boli, tu je bolje od bilo kog tamo. Budi tu, da mi tu nedostaješ, kad ne budeš više tu.
Bližila se Nova godina,a njih dvoje morali su je odvojeno slaviti. Na uho tiho mu je šapnula: '' Dok u ponoć budeš ljubio neku drugu,sjeti se mene,bar na tren. Sjeti se da ću ja u tom trenutku ispijati zadnje kapi alkohola iz boce,zbog tebe. Sjeti se,dok si s drugom da sam ja sama i da mislim na tebe.'' Bližila se ponoć,oko 23:55h. On je gledao druge djevojke,one lijepe i one lake,znao je da može imati svaku,ali u tom trenutku sjetio se njenih riječi i pomislio: '' Zajebi ti to prijatelju,ona je vrijednija od njih,od svake bar duplo. Zašto bih onu koja me voli mjenjao za nek
u koju više nikad neću vidjeti? Ne želim to..''
субота, 30. новембар 2013.
петак, 29. новембар 2013.
“Bio je to jedan dosadan zimski dan. Izasla je u skolsko dvoriste,svi su se grudvali,ona je stala na stepenice,on je stajao sa drugarima,pricao je sa njima,smejali su se,ona ga je gledala,on je skrenuo pogled ka njoj,gledali su se tako neko duze vreme,ti pogledi su govorili vise od svega. Bili su zaljubljeni jedno u drugo,ali nisu se usudjivali da priznaju to jedno drugom,nisu imali hrabrosti,svi su znali. Ti pogledi su sve rekli,ako ne sad,kad tad ce biti zajedno,svima je bilo jasno,samo njima dvoma nije.”
“Odem na njegove poruke i ruke mi se počnu tresti, čitam sve što je pisao, obuzme me vručina, srce ubzano kuca, i čitam sve slatke riječi i ono “volim te”, njegove riječi kojima mi govori koliko mu znaćim. A onda? Onda se suze skupe u očima, srce zaboli i shvatim koliko ga volim, koliko mi fali. Pa se pitam, gdje smo mi? Gdje sam pogriješila? Kamo je nestalo sve? Sve slatke riječi i sva obečanja.. Sve što mi je od njega ostalo su uspomene, uspomene koje ne mogu izbaciti iz glave i ona bol u prsima.. Ona koja kad zaboli shvatiš da ti nedostaje najbitniji dio tebe, on.”
“Hoćeš li biti moj huligan? Ti ćeš mi pisati grafite, a ja tebi pjesme. Spavat ćemo danju, praviti probleme noću. Ti ćeš se tući za mene, a ja ću te braniti od svih kad kažu da si loš. Hodat ćemo raščupani, nasmijani s kapuljačama na glavi. Glupirat ćemo se i rugati svima jer se nitko neće voljeti kao mi. Sjedit ćemo, pušiti cigare i piti pivo i ništa nam drugo neće trebati da budemo sretni. Ponašat ćemo se kao djeca, ali i voljeti i kao djeca. Davat ćeš mi svoju jaknu kad mi bude hladno. Zvat ćeš me :”Debela”, a ja tebe “Najljepši”..I nitko nam neće moći ništa..Ti i ja,moj huligan i ja protiv cijelog svijeta.”
Ja
nisam barbika koju odložiš u zaboravljenu kutiju, pa je uzmeš kad ti
zatreba. Nisam od plastike i nisam prazna. Živa sam, sita igre i željna
ljubavi. Ne treba mi lutkar, niti uloga u jednoj predstavi, koja svakog
trena može biti dodijeljena drugome. I da, mili moj, sa barbikama su se
oduvijek igrale djevojčice.
четвртак, 28. новембар 2013.
Smiri se, mila. Znam, teško je gledati osobu
koja ti je dala toliko toga za pamćenje, kako voli neku drugu osobu.
Kako se smije sa njom, i kako radi sve što ste vas dvoje radili. Pitaš
se, da li njoj priča da je voli koliko je tebi pričao, da
li njoj laže kao što je tebi. Znam, mila. Znam da ti fali, da ti svaki
momenat proveden s njim fali. Fali ti decembar. Fale ti pahulje. Fali ti
osmijeh koji si imala. Nema više tog osmijeha, mila. Nema njega, otišao
je. Nema više te ljubavi, nema decembra. On je zaboravio, našao drugu.
Lako je prebolio.
понедељак, 25. новембар 2013.
Zna
ona, kasno je! Ali i dalje se nada, jer nada je jedino što joj ostaje
nakon svega. Tako brzo sve je prošlo, a mislila je, trajat će. Pa kad se
sjeti svega, zatvori oči i ne da suzama da poteku. Pokušava sakriti
svoju bol i patnju. Svatko tko je vidi, pomisli: Sretna je, želim život
poput njenog. Ali samo ona zna da u dubini duše pati kao nitko. Samo ona
i onaj zbog koga je ta bol u njenim očima.
Samo je on znao čitati te predivne smeđe oči, on i nitko drugi. Nikada
on neće shvatiti kakvu je ljubav imao, a ako ikad i shvati, bit će
prekasno. Ona će biti negdje daleko, s nekim drugim, sretna i nasmijana,
s nekim tko će joj pružiti ljubav kakvu on nije znao. Zna ona da ga još
voli, i brine se za njega, bez obzira što ju je povrijedio. Ma kakav on
bio, imala je lijepih trenutaka sa njim. Poslije svega, sve što ona
želi je da ON shvati, ali jebeš ga. Neće nam se.
Poznavala
sam djevojku, koja se nije bojala ničega. Uhvatila bi se u koštac s
najvećim problemom kojeg je mogla naći. Tako se jednog dana uhvatila u
koštac s tobom. Nešto ju je u tebi privuklo. Možda način na koji si joj
prišao. Ni ti se ničega nisi bojao. Spustila je te čelične zidove koje
je postavila oko sebe. Pustila te je da dopreš do njenog srca. Postali
ste prijatelji. Govorila ti je sve. Dušu
ti je svoju otvorila. Govorio si da ju voliš. Zaljubila se u tebe. Po
prvi put u svojemu životu. Onda si joj rekao da postoji djevojka koja ti
je zarobila srce, nadala se da je to ona. Nasmijao si se i zagrlio ju.
Poljubio u čelo i rekao ime djevojke. To nije bilo njeno ime. Od tog
trenutka, te djevojke više nema. Sada se boji svega. Boji se svoje
sjene. Ne dopušta nikome da dopre do nje. Čelični zidovi su i dalje
spušteni, znaš li zašto? Jer nemaju više što čuvati. Toliko godina su
čuvali nešto najvrijednije, a onda su se spustili baš za tebe. Što si to
učinio? Uništio si ju. Poznavala sam djevojku, koja se nije bojala
ničega, ta djevojka, jednom davno, bila sam ja.
...I
zamalo da ga izgubim zauvijek! Nisam bila svjesna šta imam dok nisam
bila na granici da to izgubim, ali evo, to je samo dokaz da ljubav
pobjeđuje sve. Mnoge su ljubavi potonule na ovaj ili onaj način, i nikad
nisu bile zaboravljene. Zato nemojte dopustiti da i vaša ljubav tako
završi, budite sretni što imate nekog uz sebe. Na kraju krajeva, budite
jedni od onih koji znaju cijeniti ono što imaju.
субота, 23. новембар 2013.
I onda u jednom trenutku shvatiš da se stvari događaju samo jednom i da ćeš samo jednom u životu osjećati taj poseban osjećaj.Kad vidiš polako kako gubiš jednu osobu do koje ti je u žovu stalo jer je njoj pomalo sve ''dosadilo''.Boli gledati kako polako sve nestaje.Razgovori se smanje,druženja nisu više tako česta kao što su bila,a i osjećaji se promijene.Najteže je voljeti a ne dobititu tu ljubav natrag.I samo osoba koja je to doživjela može shvatiti.Jedini način je uživati u trenutku koliko god je moguće jer će i on uskoro postati prošlos i zaborav.
Svaka
joj čast dok se sa osmijjehom sprema vikendom za izlazak čekajući tebe
da dođeš bez glasa oko 22 sata nakon utakmice da je povedeš vani. Svaka
joj čast ako se na ulici javi tvojim kolegama sa tribine puna
poštovanja. Svaka joj čast dok njezine prijateljice ganjaju tatine
sinove i fensi đireve ona ima snage voljeti tebe takvoga kakav jesi,
iskreno i do kraja. Malo ih je, ali na sreću ima ih još, onih koje su
ponosne na svog navijača!
Ponekad
pitam se: 'Zašto si se pojavio ti?' Ne shvataj pogrešno, prijaš mi.
Samo me zanima zašto smo baš mi u situaciji koja zna da zaboli. Rekli bi
- pogrešno mjesto, pogrešno vrijeme. Znaš, dosta mi je više tih glupih
izgovora. Ma, Bože, šta sam ti ja toliko skrivila, zašto meni braniš ono
najdraže? Zašto nas mučiš, čemu to sve? Daj više, ili nas zauvijek
spoji ili nas rastavi. I ne zanima me više
ona rečenica 'Mlada si, preboljet ćeš'! Ne zanima me jer mi i ne daju
da volim. Ne daju mi da volim onako silno, luđački, da se predam
ljubavi, da uživam. Stvarno onda, čemu ta rečenica? Pa mlada sam, i dok
jesam, trebam voljeti, a ne truditi se da ne volim. Bože, ako ću ja
vječno biti mlada, preboljet ću ja ovo nadajući se boljem. Ali znam,
nikada neću biti mlađa nego sada, nikada neću razmišljati kao sada, ni
voljeti kao sada, nijednog sličnog njemu. I ljuta sam na sebe i na sve
oko sebe. Pobjegla bih negdje daleko od svih i od njega što dalje, a
znam da mi to neće pomoći jer misli idu sa mnom. Ne mogu, ne mogu više
ni pisati, vi to nikada nećete razumjeti. Znate, ponekad samu sebe
uhvatim kako razmišljam o tome da li sam dovoljno svjesna svega, a bol
je ono što potvrđuje da jesam. Boli me, svaki dan sve više i više.
Nemoj to da radiš!
-Šta radim?
-Ubijaš se polako. Glumiš lažnu sreću, a ustvari...
-Ne glumim ja ništa.
-Znam te. Glumiš, i to jako dobro. Skoro da si i mene zavarala. Ali sreća pa te ja jako dobro poznajem i znam šta ti je. Fali ti. Sve njegovo ti fali. Priznaj.
- On više ne postoji.
-Ne laži. Postoji. Sakrila si ga u svoje srce. Svaku noć kada legneš, razmišljaš o njemu. O svemu što ste prošli ...skupa. Znam ja sve... I da plačeš zbog njega, još uvek. Samo se pretvaraš da je sve u redu. Sad' ti kažem, to možeš prosipati nekome ko te ne zna tako dobro kao ja!
-Dobro, i ?
-Pomiri se s tim' da ste vas dvoje završili. Ovaj put tvojom voljom! Hoću onu staru tebe, uvek nasmejanu, srećnu, bezbrižnu. Hoću da viidim OSMEH na usnama. Nedostaješ nam takva svima, veruj mi!
-Te više nema. On je ubio.
-Šta radim?
-Ubijaš se polako. Glumiš lažnu sreću, a ustvari...
-Ne glumim ja ništa.
-Znam te. Glumiš, i to jako dobro. Skoro da si i mene zavarala. Ali sreća pa te ja jako dobro poznajem i znam šta ti je. Fali ti. Sve njegovo ti fali. Priznaj.
- On više ne postoji.
-Ne laži. Postoji. Sakrila si ga u svoje srce. Svaku noć kada legneš, razmišljaš o njemu. O svemu što ste prošli ...skupa. Znam ja sve... I da plačeš zbog njega, još uvek. Samo se pretvaraš da je sve u redu. Sad' ti kažem, to možeš prosipati nekome ko te ne zna tako dobro kao ja!
-Dobro, i ?
-Pomiri se s tim' da ste vas dvoje završili. Ovaj put tvojom voljom! Hoću onu staru tebe, uvek nasmejanu, srećnu, bezbrižnu. Hoću da viidim OSMEH na usnama. Nedostaješ nam takva svima, veruj mi!
-Te više nema. On je ubio.
Ti vjerovatno misliš da sam ja samo još jedan kreten u tvom životu. I ponašam se bahato, tipično muški. A ne znaš da bih život za tebe dao... I mrzim sve mangupe što se oko tebe vrte! Možda ponekad nisam princ kakvog želiš. Pa te naljutim, isprovociram, zaboravim ti se javiti... Ali i onda kad sam konj, volim te najviše.
петак, 22. новембар 2013.
Jednog
je dana ipak sretnete… jednog dana, sasvim neočekivano, kad ste već
očajavali da je nećete sresti. Obzorje se tada otvara i neki glas kao da
viče: „Evo je!˝ I vi osjećate potrebu da tom biću ispovjedite čitav
svoj život, da mu pružite sve, da mu žrtvujete sve! Vi se objašnjavate,
vi se međusobno razumijete. Vidjeli ste se već u snovima. Napokon, ono
blago, koje ste toliko tražili, tu je, tu pred vama, ono se sjaji, ono
blista.
четвртак, 21. новембар 2013.
Drugarice
Ime ti necu reci..ali ti ceš se pronaći..U svakoj reči I znam da ćeš sve da shvatiš..
Prošle su godine,ja još uvek iz srca zalim..
I nek prođe još toliko,zauvek ćeš da mi fališ..
Bili smo deca,nemam čime drugim da se pravdam,
I mnoge stvari tada radili što ne bi sada..
Neka nemam oprost I neka se kajem do veka,
Ali oči dok ne sklopim,ja umeću da te čekam..
Povredila te jesam,znam I ono što je bilo vredno,
Ali ja još uvek verujem jer nekad bile smo jedno..
posle tebe niko nije imao zagrljaj pun topline,
niko suze iskrene,iskreno da brine..
josh uvek čuvam svaki list papira ispisan..
i svaki crtez nacrtan.. I nije prošao nijedan dan..
da na tebe nisam pomilslila..čekala sam.. onaj pravi trenutak,ako to mozda nije ovaj..
ti barem zamisli da jeste,probaj.. seti se..
znaš..onaj meda na piši briši još uvek u sobi stoji,i svaki dan me podseća na to koliko te još volim..
I jako me boli..
.. znam da smo odrasli,
i da više nismo isti.. ali ti si bila ono najlepše u mom životu..
bili su dani detinjstva.. bila si nekada davno i za mene si još uvek ista..
i volela bih da ne ostanemo samo priča..čije ce stranice da izblede..
jer imale smo stvari koje vrede..
imale smo jedna drugu..jedno nebo,jednu dugu..
kiša padala je sve do sad,izgubila sam prijatelja,
sad na nebu iza duge stoji jedna želja,pruži ruku pomirenja..
I da krenemo dalje..sve do ostvarenja..
Mi smo dva mala bika..Na isti dan rodjena,
ne daj da to ostane samo slika..
posle svega,seti se samo zadnjeg puta kad si došla kod mene..
i stegla me jako..moja princezo mala,ostalo je staklo..
zariveno u srcu.. od trena kad si pustila suzu..
jedan veliki trag..ostaoo je posle tebe..
ne daj da ostane i mrak.. iza nas..
od malena pa do sad..bila si jedina u duši koju čuvam..
nemoj da skreneš sa puta,na kojem dugo lutaš..
moje rupice male na obrazu..moj najdraži osmehu..
moj maleni šnapi,tini vini majni hou...
bar se javi kad čuješ ovo..da mi kažeš da si dobro..
makar ostala bez tebe,u srcu sam zauvek s' tobom..
LOSA SAM – dokazacu vam da mogu biti jos gora.
LAZEM – pa sta, iskrenost me uvek skupo kostala!
TERAM INAT - uvek, jer prolazim mnogo bolje u zivotu.
NE POPUSTAM – nikad, teram sve do kraja.
BEZOBRAZNA SAM – za vas koji ne mozete podneti istinu u lice.
DRSKA SAM – za one koji me ogovaraju.
Ali za ljude koje volim – ZIVOT DAJEM!
Dobro
jutro ljubavi. Otvorila sam okice i vidjela sam da nema one tvoje
poruke " volim te " sto si mi slao svako jutro u 6:29. Nema ni one "
dobro jutro ljubavi, jesil mi se naspavala? Ja nisam al moram ic radit,
iako bi vise volio da legnem kraj tebe " . Slao si mi svako jutro i
trecu poruku " milion puta cu ti ponovit nesto sto najvise volis da
cujes VOLIM TE. Volim te sreco moja, volim te zivote moj i sve dok disem
voljecu te i bicu samo tvoj a ti ostani takva kakva si zivote moj." .
Sad kad nema tih poruka shvatam sta su mi znacile. Bez tih poruka dan mi
krece naopako. Nije nikako "dobro jutro". Nije. Nedostaju mi te poruke,
nedostajes mi ti, nedostaje mi sve nase. Ne mogu da krenem dalje ovako.
Nadam se da ce doc onaj dan kad ces mi se vratit, kad cu se opet budit
svako jutro i naci tvoje poruke na mobitel, kad cemo bit opet sretni
zajedno kao sto smo nekad bili, i vise. Volim te i voljet cu te
zauvijek.
среда, 13. новембар 2013.
Пријавите се на:
Постови (Atom)