Kajem se.Pitaš se zašto?Zato što sam satima brisao naše poruke,naše slike i tako brisajući sve što me podsjeća na tebe nisam ni shvatao da sam brisao sebe,dio po dio.I šta mi je sada ostalo?Jedno veliko ništa.Ruke su mi previše umorne od čekanja da dođeš,da zaboravimo na ono što se desilo.Tiho sam zatvorio vrata koja prema tebi vode..Ne znam kuda idem,čak što više ne znam tko sam.Ali sigurno znam da ovo srce nikad ne laže,u mom je razočaranje i bol.A u tvom?