Drugarice

Ime ti necu reci..ali ti ceš se pronaći..
U svakoj reči I znam da ćeš sve da shvatiš..
Prošle su godine,ja još uvek iz srca zalim..
I nek prođe još toliko,zauvek ćeš da mi fališ..


 Bili smo deca,nemam čime drugim da se pravdam,
I mnoge stvari tada radili što ne bi sada..
Neka nemam oprost I neka se kajem do veka,
Ali oči dok ne sklopim,ja umeću da te čekam..
Povredila te jesam,znam I ono što je bilo vredno,
Ali ja još uvek verujem jer nekad bile smo jedno..
posle tebe niko nije imao zagrljaj pun topline,
niko suze iskrene,iskreno da brine..
josh uvek čuvam svaki list papira ispisan..
i svaki crtez nacrtan.. I nije prošao nijedan dan..
da na tebe nisam pomilslila..čekala sam.. onaj pravi trenutak,ako to mozda nije ovaj..
ti barem zamisli da jeste,probaj.. seti se..
znaš..onaj meda na piši briši još uvek u sobi stoji,i svaki dan me podseća na to koliko te još volim..
I jako me boli..

 .. znam da smo odrasli,
i da više nismo isti.. ali ti si bila ono najlepše u mom životu..
bili su dani detinjstva.. bila si nekada davno i za mene si još uvek ista..
i volela bih da ne ostanemo samo priča..čije ce stranice da izblede..
jer imale smo stvari koje vrede..
imale smo jedna drugu..jedno nebo,jednu dugu..
kiša padala je sve do sad,izgubila sam prijatelja,
sad na nebu iza duge stoji jedna želja,pruži ruku pomirenja..
I da krenemo dalje..sve do ostvarenja..
Mi smo dva mala bika..Na isti dan rodjena,
ne daj da to ostane samo slika..
posle svega,seti se samo zadnjeg puta kad si došla kod mene..
i stegla me jako..moja princezo mala,ostalo je staklo..
zariveno u srcu.. od trena kad si pustila suzu..

 jedan veliki trag..ostaoo je posle tebe..
ne daj da ostane i mrak.. iza nas..
od malena pa do sad..bila si jedina u duši koju čuvam..
nemoj da skreneš sa puta,na kojem dugo lutaš..
moje rupice male na obrazu..moj najdraži osmehu..
moj maleni šnapi,tini vini majni hou...
bar se javi kad čuješ ovo..da mi kažeš da si dobro..
makar ostala bez tebe,u srcu sam zauvek s' tobom..