"Sreo sam je juce u gradu. Proslo je tri godine otkad sam je video poslednji put.Setala je sa nekim tipom,koji je malo,vrlo malo podsecao na mene. Drzali su se pod ruke,a ona se smejala onako glasno,kako samo ona ume. Voleo sam taj njen smeh. Cuj mene voleo,pa volim ga i dalje,i posle svog tog vremena. Krenuli su prema meni,gledao sam u njih,a ona me nije ni primetila,jer se tako glasno smejala,da... su joj suze krenule na oci. Zastao sam,stavio kapuljacu,i prosao pored njih , spustene glave,da me ona ne bi prepoznala. Hteo sam da budem jak da se ne okrenem,ali nisam uspeo to,morao sam se okrenuti. Pitao sam se da li me je mozda primetila,ali nije htela da me pogleda, jer je i dalje imala osecanja prema meni. Okrenuo sam se,i pogledao je jos jednom kako se smeje,i nastavio svojim putem. Ceo dan sam gledao nase slike,citao nasa pisma koja smo pisali jedno drugom za dan zaljubljenih,i gledao nase snimke. Razmisljao sam o njoj celu noc. Docekao sam zoru,sa bocom vina u jednoj ruci,i sa cigarom u drugoj. Zaspao sam tek posle 6, i prespavao sam ceo dan. Kada sam se probudio, vec je pao mrak,a ja sam se obukao, i krenuo u setnju. To je bila jedna od onih mojih dugackih setnji gradom, koje sam voleo. Za vreme takvih setnji,ja sam prolazio kroz one ulice,kojima smo mi isli nekada. Prisecao sam se svega,svih momenata koje smo proveli po tim coskovima,i u tim slepim ulicama. Kada sam prolazio tuda,bio sam tako miran,i samo sam cutao,ponekad bih se nasmejao,zbog svega,sto se desilo u tim tamnim krajevima grada,koji su bili nasi. Prosao sam sve te ulice,i kada sam stigao u sam centar grada,i kao meni u inat, ona je opet bila tu. Bila je sama, sedela je na klupi,i bila je uplakana. Ovo je bio jedan od momenata,kada sam razmisljao da li da se okrenem i odem ili da joj pridjem. Duboko sam udahnuo, i polako joj prisao. Stao sam ispred nje,i rekao sam joj :”Ej, sta se desilo?” Podigla je glavu,i pogledala me krupnim uplakanim ocima. Gledali smo se neko vreme,i onda je spustila glavu i rekla: “Ma nije nista bilo,proci ce me,jaka sam.” Seo sam pored nje i zagrlio je. Naslonila se na moje rame,i ostala u tom polozaju dugo. Ne bih znao da kazem koliko je to trajalo,jer sam u tom momentu bio izgubljen i u vremenu i u prostoru. Nisam mogao da verujem,da sam zagrljen sa njom,i da je ona pored mene.Cutali smo,oboje. Dok nije odjednom ustala,obrisala suze,i upitala me:”Hoces da odemo na pice , negde?Stvarno mi sada treba drustvo.” Znao sam je bolje nego iko,i znao sam da sam joj stvarno potreban,zato sto je ona prva rekla nesto,presla je preko tog svog ponosa,uradila je ono sto nije uradila nijednom dok smo mi bili zajedno. Posto je napolju bilo hladno,a hteo sam da budem sam sa njom,pozvao sam je kod mene u stan. Pristala je. Rekla je da joj je hladno,a ja sam skinuo moju jaknu i dao joj. Obukla je i zagrlila me je,i tako smo zagrljeni isli do mog stana.Kada smo usli unutra, skinula je cizme,i usla je u moju sobu i legla na krevet. Ja sam joj doneo caj,i legao pored nje. Tako smo lezali ,i gledali u plafon. Osetio sam da joj je ruka skliznula sa stomaka, zavrsila na cm od moje. Ne razmisljajuci,uhvatio sam je za ruku,i rekao: “Samo da znas,jos te volim.Volecu te zauvek.” Osetio sam kako je pocela ubrzano da dise i pogledala me, sa onim njenim krupnim zelenim ocima i pitala me : “Zauvek?” Ja sam rekao : “Da,zauvek.” Odjednom, mi smo se polako poceli priblizavati jedno drugom,srce mi je ubrzano lupalo,i bio sam jako uzbudjen. Poljubili smo se. Opet sam osetio ukus njenih usana,posle toliko vremena. Ljubili smo se , neko vreme,i ona se odjednom izmakla, i rekla :”Moram da idem. Ovo se nije trebalo desiti.” Povukao sam je, nazad,poljubio je,i zagrlio. U tom polozaju smo i zaspali. Posle tog dana,sve je bilo drugacije.Opet smo prolazili istim onim ulicama,i ljubili se , u istim onim tamnim krajevima grada. Sve je bilo kao pre par godina. Kao da se nismo ni rastajali. Sad smo bili zreliji,mozda je i bilo sudjeno da budemo tek sad zajedno. Mozda onda nismo bili spremni za ozbiljnu vezu,nego samo za zabavu,i tu neku mladalacku ljubav. Sada smo se napokon nasli, i nista ne moze da pokvari nas srecan kraj.''