Dobro jutro ljubavi. Otvorila sam okice i vidjela sam da nema one tvoje poruke " volim te " sto si mi slao svako jutro u 6:29. Nema ni one " dobro jutro ljubavi, jesil mi se naspavala? Ja nisam al moram ic radit, iako bi vise volio da legnem kraj tebe " . Slao si mi svako jutro i trecu poruku " milion puta cu ti ponovit nesto sto najvise volis da cujes VOLIM TE. Volim te sreco moja, volim te zivote moj i sve dok disem voljecu te i bicu samo tvoj a ti ostani takva kakva si zivote moj." . Sad kad nema tih poruka shvatam sta su mi znacile. Bez tih poruka dan mi krece naopako. Nije nikako "dobro jutro". Nije. Nedostaju mi te poruke, nedostajes mi ti, nedostaje mi sve nase. Ne mogu da krenem dalje ovako. Nadam se da ce doc onaj dan kad ces mi se vratit, kad cu se opet budit svako jutro i naci tvoje poruke na mobitel, kad cemo bit opet sretni zajedno kao sto smo nekad bili, i vise. Volim te i voljet cu te zauvijek.