Opet čitam naše stare poruke,gledam naše slike,sjećam se naših trenutaka,slušam onu našu pjesmu.
Kako bih vočljela da es opet ušuškam u tvoj topli gagrljaj,da me čvrsto zagrle tvoje ruke,u kojima sam pronašla svoj mali svemir.Boli me kada pomislim da možda sada drugoj pružaš sve ono što je nekada bilo moje.Ipak,najviše me boli tuđi dodir,jer ih ne podnosim... Ne mogu da prihvatim kraj,tjeram ih od sebe,jer niko ne može da mi to pruži što si ti.Ali gde god da si večeras,budi dobar,čuvaj mi se,mišu moj ...