Volim ovakav septembar.Septembar bez kiše i tmurnih dana.Volim one retke noći u kojima možeš otvoriti prozor,slušati ponekog cvrčka i pomisliti da je juli.A juli je nekako naš mesec.U njemu uvek najviše uživamo. Obično odemo na našu klupicu i sedimo dugo,kao klinci koji su se tek upoznali.A sa prvim kišnim danima ostavimo klupu da se natapa kišnim kapima i povlačimo se u sobu.Uvek kažeš naše malo carstvo.Ponekad samo ćutimo,jer reči umeju da pokvare savršen trenutak.Uživamo u nama,i ti obično zaspiš.Znam,veruješ da i ja spavam.Ali otkriću ti tajnu -ja se samo pravim dok ti čvrsto ne zaspiš,pridignem se malo i posmatram tebe.Gledam u to lice koje me opčinilo.Gledam u te usne koje su me zauvek obeležile.Tad ne razmišljam, vreme ne teče,tad ne postoji ništa savršenije od mene i tebe.I veruj mi septembar je,a ja već razmišljam o julu u kome ćemo i dalje postojati mi,onako savršeni kao kada smo se prvi put videli.