Odlučio se igrati po starom.Izvukao je kartu ravnodušnosti iz rukava.To mu je bila jedina šansa.I krenulo ga je,na početku.Već se unapred radovao dobro odigranoj partiji i džek-potu koji bi usledio na kraju.Njeno srce u džepu,za početak.A onda je iza sebe čuo odjek njenih potpetica.Došla je,prošetala se pored njega i sve njegove karte pale su u vodu.Oštar pogled i osmeh pun prkosa i inata su ga pokopali do kraja.Progutao je knedlu koja je stala u grlu i spustio pogled.Razoružala ga je njegovim vlastitim oružjem.Možda ravnodušnost i nije bila najbolji potez koji je mogao da povuče.Zaboravio je da s njom igrati igre i nije tako jednostavno.