Nikad ne očekuj, ne predviđaj, ne pitaj se. Samo pusti neka se desi. Ako je suđeno desiće se.
субота, 30. новембар 2013.
петак, 29. новембар 2013.
“Bio je to jedan dosadan zimski dan. Izasla je u skolsko dvoriste,svi su se grudvali,ona je stala na stepenice,on je stajao sa drugarima,pricao je sa njima,smejali su se,ona ga je gledala,on je skrenuo pogled ka njoj,gledali su se tako neko duze vreme,ti pogledi su govorili vise od svega. Bili su zaljubljeni jedno u drugo,ali nisu se usudjivali da priznaju to jedno drugom,nisu imali hrabrosti,svi su znali. Ti pogledi su sve rekli,ako ne sad,kad tad ce biti zajedno,svima je bilo jasno,samo njima dvoma nije.”
“Odem na njegove poruke i ruke mi se počnu tresti, čitam sve što je pisao, obuzme me vručina, srce ubzano kuca, i čitam sve slatke riječi i ono “volim te”, njegove riječi kojima mi govori koliko mu znaćim. A onda? Onda se suze skupe u očima, srce zaboli i shvatim koliko ga volim, koliko mi fali. Pa se pitam, gdje smo mi? Gdje sam pogriješila? Kamo je nestalo sve? Sve slatke riječi i sva obečanja.. Sve što mi je od njega ostalo su uspomene, uspomene koje ne mogu izbaciti iz glave i ona bol u prsima.. Ona koja kad zaboli shvatiš da ti nedostaje najbitniji dio tebe, on.”
“Hoćeš li biti moj huligan? Ti ćeš mi pisati grafite, a ja tebi pjesme. Spavat ćemo danju, praviti probleme noću. Ti ćeš se tući za mene, a ja ću te braniti od svih kad kažu da si loš. Hodat ćemo raščupani, nasmijani s kapuljačama na glavi. Glupirat ćemo se i rugati svima jer se nitko neće voljeti kao mi. Sjedit ćemo, pušiti cigare i piti pivo i ništa nam drugo neće trebati da budemo sretni. Ponašat ćemo se kao djeca, ali i voljeti i kao djeca. Davat ćeš mi svoju jaknu kad mi bude hladno. Zvat ćeš me :”Debela”, a ja tebe “Najljepši”..I nitko nam neće moći ništa..Ti i ja,moj huligan i ja protiv cijelog svijeta.”
Ja
nisam barbika koju odložiš u zaboravljenu kutiju, pa je uzmeš kad ti
zatreba. Nisam od plastike i nisam prazna. Živa sam, sita igre i željna
ljubavi. Ne treba mi lutkar, niti uloga u jednoj predstavi, koja svakog
trena može biti dodijeljena drugome. I da, mili moj, sa barbikama su se
oduvijek igrale djevojčice.
четвртак, 28. новембар 2013.
Smiri se, mila. Znam, teško je gledati osobu
koja ti je dala toliko toga za pamćenje, kako voli neku drugu osobu.
Kako se smije sa njom, i kako radi sve što ste vas dvoje radili. Pitaš
se, da li njoj priča da je voli koliko je tebi pričao, da
li njoj laže kao što je tebi. Znam, mila. Znam da ti fali, da ti svaki
momenat proveden s njim fali. Fali ti decembar. Fale ti pahulje. Fali ti
osmijeh koji si imala. Nema više tog osmijeha, mila. Nema njega, otišao
je. Nema više te ljubavi, nema decembra. On je zaboravio, našao drugu.
Lako je prebolio.
понедељак, 25. новембар 2013.
Zna
ona, kasno je! Ali i dalje se nada, jer nada je jedino što joj ostaje
nakon svega. Tako brzo sve je prošlo, a mislila je, trajat će. Pa kad se
sjeti svega, zatvori oči i ne da suzama da poteku. Pokušava sakriti
svoju bol i patnju. Svatko tko je vidi, pomisli: Sretna je, želim život
poput njenog. Ali samo ona zna da u dubini duše pati kao nitko. Samo ona
i onaj zbog koga je ta bol u njenim očima.
Samo je on znao čitati te predivne smeđe oči, on i nitko drugi. Nikada
on neće shvatiti kakvu je ljubav imao, a ako ikad i shvati, bit će
prekasno. Ona će biti negdje daleko, s nekim drugim, sretna i nasmijana,
s nekim tko će joj pružiti ljubav kakvu on nije znao. Zna ona da ga još
voli, i brine se za njega, bez obzira što ju je povrijedio. Ma kakav on
bio, imala je lijepih trenutaka sa njim. Poslije svega, sve što ona
želi je da ON shvati, ali jebeš ga. Neće nam se.
Poznavala
sam djevojku, koja se nije bojala ničega. Uhvatila bi se u koštac s
najvećim problemom kojeg je mogla naći. Tako se jednog dana uhvatila u
koštac s tobom. Nešto ju je u tebi privuklo. Možda način na koji si joj
prišao. Ni ti se ničega nisi bojao. Spustila je te čelične zidove koje
je postavila oko sebe. Pustila te je da dopreš do njenog srca. Postali
ste prijatelji. Govorila ti je sve. Dušu
ti je svoju otvorila. Govorio si da ju voliš. Zaljubila se u tebe. Po
prvi put u svojemu životu. Onda si joj rekao da postoji djevojka koja ti
je zarobila srce, nadala se da je to ona. Nasmijao si se i zagrlio ju.
Poljubio u čelo i rekao ime djevojke. To nije bilo njeno ime. Od tog
trenutka, te djevojke više nema. Sada se boji svega. Boji se svoje
sjene. Ne dopušta nikome da dopre do nje. Čelični zidovi su i dalje
spušteni, znaš li zašto? Jer nemaju više što čuvati. Toliko godina su
čuvali nešto najvrijednije, a onda su se spustili baš za tebe. Što si to
učinio? Uništio si ju. Poznavala sam djevojku, koja se nije bojala
ničega, ta djevojka, jednom davno, bila sam ja.
...I
zamalo da ga izgubim zauvijek! Nisam bila svjesna šta imam dok nisam
bila na granici da to izgubim, ali evo, to je samo dokaz da ljubav
pobjeđuje sve. Mnoge su ljubavi potonule na ovaj ili onaj način, i nikad
nisu bile zaboravljene. Zato nemojte dopustiti da i vaša ljubav tako
završi, budite sretni što imate nekog uz sebe. Na kraju krajeva, budite
jedni od onih koji znaju cijeniti ono što imaju.
субота, 23. новембар 2013.
I onda u jednom trenutku shvatiš da se stvari događaju samo jednom i da ćeš samo jednom u životu osjećati taj poseban osjećaj.Kad vidiš polako kako gubiš jednu osobu do koje ti je u žovu stalo jer je njoj pomalo sve ''dosadilo''.Boli gledati kako polako sve nestaje.Razgovori se smanje,druženja nisu više tako česta kao što su bila,a i osjećaji se promijene.Najteže je voljeti a ne dobititu tu ljubav natrag.I samo osoba koja je to doživjela može shvatiti.Jedini način je uživati u trenutku koliko god je moguće jer će i on uskoro postati prošlos i zaborav.
Svaka
joj čast dok se sa osmijjehom sprema vikendom za izlazak čekajući tebe
da dođeš bez glasa oko 22 sata nakon utakmice da je povedeš vani. Svaka
joj čast ako se na ulici javi tvojim kolegama sa tribine puna
poštovanja. Svaka joj čast dok njezine prijateljice ganjaju tatine
sinove i fensi đireve ona ima snage voljeti tebe takvoga kakav jesi,
iskreno i do kraja. Malo ih je, ali na sreću ima ih još, onih koje su
ponosne na svog navijača!
Ponekad
pitam se: 'Zašto si se pojavio ti?' Ne shvataj pogrešno, prijaš mi.
Samo me zanima zašto smo baš mi u situaciji koja zna da zaboli. Rekli bi
- pogrešno mjesto, pogrešno vrijeme. Znaš, dosta mi je više tih glupih
izgovora. Ma, Bože, šta sam ti ja toliko skrivila, zašto meni braniš ono
najdraže? Zašto nas mučiš, čemu to sve? Daj više, ili nas zauvijek
spoji ili nas rastavi. I ne zanima me više
ona rečenica 'Mlada si, preboljet ćeš'! Ne zanima me jer mi i ne daju
da volim. Ne daju mi da volim onako silno, luđački, da se predam
ljubavi, da uživam. Stvarno onda, čemu ta rečenica? Pa mlada sam, i dok
jesam, trebam voljeti, a ne truditi se da ne volim. Bože, ako ću ja
vječno biti mlada, preboljet ću ja ovo nadajući se boljem. Ali znam,
nikada neću biti mlađa nego sada, nikada neću razmišljati kao sada, ni
voljeti kao sada, nijednog sličnog njemu. I ljuta sam na sebe i na sve
oko sebe. Pobjegla bih negdje daleko od svih i od njega što dalje, a
znam da mi to neće pomoći jer misli idu sa mnom. Ne mogu, ne mogu više
ni pisati, vi to nikada nećete razumjeti. Znate, ponekad samu sebe
uhvatim kako razmišljam o tome da li sam dovoljno svjesna svega, a bol
je ono što potvrđuje da jesam. Boli me, svaki dan sve više i više.
Nemoj to da radiš!
-Šta radim?
-Ubijaš se polako. Glumiš lažnu sreću, a ustvari...
-Ne glumim ja ništa.
-Znam te. Glumiš, i to jako dobro. Skoro da si i mene zavarala. Ali sreća pa te ja jako dobro poznajem i znam šta ti je. Fali ti. Sve njegovo ti fali. Priznaj.
- On više ne postoji.
-Ne laži. Postoji. Sakrila si ga u svoje srce. Svaku noć kada legneš, razmišljaš o njemu. O svemu što ste prošli ...skupa. Znam ja sve... I da plačeš zbog njega, još uvek. Samo se pretvaraš da je sve u redu. Sad' ti kažem, to možeš prosipati nekome ko te ne zna tako dobro kao ja!
-Dobro, i ?
-Pomiri se s tim' da ste vas dvoje završili. Ovaj put tvojom voljom! Hoću onu staru tebe, uvek nasmejanu, srećnu, bezbrižnu. Hoću da viidim OSMEH na usnama. Nedostaješ nam takva svima, veruj mi!
-Te više nema. On je ubio.
-Šta radim?
-Ubijaš se polako. Glumiš lažnu sreću, a ustvari...
-Ne glumim ja ništa.
-Znam te. Glumiš, i to jako dobro. Skoro da si i mene zavarala. Ali sreća pa te ja jako dobro poznajem i znam šta ti je. Fali ti. Sve njegovo ti fali. Priznaj.
- On više ne postoji.
-Ne laži. Postoji. Sakrila si ga u svoje srce. Svaku noć kada legneš, razmišljaš o njemu. O svemu što ste prošli ...skupa. Znam ja sve... I da plačeš zbog njega, još uvek. Samo se pretvaraš da je sve u redu. Sad' ti kažem, to možeš prosipati nekome ko te ne zna tako dobro kao ja!
-Dobro, i ?
-Pomiri se s tim' da ste vas dvoje završili. Ovaj put tvojom voljom! Hoću onu staru tebe, uvek nasmejanu, srećnu, bezbrižnu. Hoću da viidim OSMEH na usnama. Nedostaješ nam takva svima, veruj mi!
-Te više nema. On je ubio.
Ti vjerovatno misliš da sam ja samo još jedan kreten u tvom životu. I ponašam se bahato, tipično muški. A ne znaš da bih život za tebe dao... I mrzim sve mangupe što se oko tebe vrte! Možda ponekad nisam princ kakvog želiš. Pa te naljutim, isprovociram, zaboravim ti se javiti... Ali i onda kad sam konj, volim te najviše.
петак, 22. новембар 2013.
Jednog
je dana ipak sretnete… jednog dana, sasvim neočekivano, kad ste već
očajavali da je nećete sresti. Obzorje se tada otvara i neki glas kao da
viče: „Evo je!˝ I vi osjećate potrebu da tom biću ispovjedite čitav
svoj život, da mu pružite sve, da mu žrtvujete sve! Vi se objašnjavate,
vi se međusobno razumijete. Vidjeli ste se već u snovima. Napokon, ono
blago, koje ste toliko tražili, tu je, tu pred vama, ono se sjaji, ono
blista.
четвртак, 21. новембар 2013.
Drugarice
Ime ti necu reci..ali ti ceš se pronaći..U svakoj reči I znam da ćeš sve da shvatiš..
Prošle su godine,ja još uvek iz srca zalim..
I nek prođe još toliko,zauvek ćeš da mi fališ..
Bili smo deca,nemam čime drugim da se pravdam,
I mnoge stvari tada radili što ne bi sada..
Neka nemam oprost I neka se kajem do veka,
Ali oči dok ne sklopim,ja umeću da te čekam..
Povredila te jesam,znam I ono što je bilo vredno,
Ali ja još uvek verujem jer nekad bile smo jedno..
posle tebe niko nije imao zagrljaj pun topline,
niko suze iskrene,iskreno da brine..
josh uvek čuvam svaki list papira ispisan..
i svaki crtez nacrtan.. I nije prošao nijedan dan..
da na tebe nisam pomilslila..čekala sam.. onaj pravi trenutak,ako to mozda nije ovaj..
ti barem zamisli da jeste,probaj.. seti se..
znaš..onaj meda na piši briši još uvek u sobi stoji,i svaki dan me podseća na to koliko te još volim..
I jako me boli..
.. znam da smo odrasli,
i da više nismo isti.. ali ti si bila ono najlepše u mom životu..
bili su dani detinjstva.. bila si nekada davno i za mene si još uvek ista..
i volela bih da ne ostanemo samo priča..čije ce stranice da izblede..
jer imale smo stvari koje vrede..
imale smo jedna drugu..jedno nebo,jednu dugu..
kiša padala je sve do sad,izgubila sam prijatelja,
sad na nebu iza duge stoji jedna želja,pruži ruku pomirenja..
I da krenemo dalje..sve do ostvarenja..
Mi smo dva mala bika..Na isti dan rodjena,
ne daj da to ostane samo slika..
posle svega,seti se samo zadnjeg puta kad si došla kod mene..
i stegla me jako..moja princezo mala,ostalo je staklo..
zariveno u srcu.. od trena kad si pustila suzu..
jedan veliki trag..ostaoo je posle tebe..
ne daj da ostane i mrak.. iza nas..
od malena pa do sad..bila si jedina u duši koju čuvam..
nemoj da skreneš sa puta,na kojem dugo lutaš..
moje rupice male na obrazu..moj najdraži osmehu..
moj maleni šnapi,tini vini majni hou...
bar se javi kad čuješ ovo..da mi kažeš da si dobro..
makar ostala bez tebe,u srcu sam zauvek s' tobom..
LOSA SAM – dokazacu vam da mogu biti jos gora.
LAZEM – pa sta, iskrenost me uvek skupo kostala!
TERAM INAT - uvek, jer prolazim mnogo bolje u zivotu.
NE POPUSTAM – nikad, teram sve do kraja.
BEZOBRAZNA SAM – za vas koji ne mozete podneti istinu u lice.
DRSKA SAM – za one koji me ogovaraju.
Ali za ljude koje volim – ZIVOT DAJEM!
Dobro
jutro ljubavi. Otvorila sam okice i vidjela sam da nema one tvoje
poruke " volim te " sto si mi slao svako jutro u 6:29. Nema ni one "
dobro jutro ljubavi, jesil mi se naspavala? Ja nisam al moram ic radit,
iako bi vise volio da legnem kraj tebe " . Slao si mi svako jutro i
trecu poruku " milion puta cu ti ponovit nesto sto najvise volis da
cujes VOLIM TE. Volim te sreco moja, volim te zivote moj i sve dok disem
voljecu te i bicu samo tvoj a ti ostani takva kakva si zivote moj." .
Sad kad nema tih poruka shvatam sta su mi znacile. Bez tih poruka dan mi
krece naopako. Nije nikako "dobro jutro". Nije. Nedostaju mi te poruke,
nedostajes mi ti, nedostaje mi sve nase. Ne mogu da krenem dalje ovako.
Nadam se da ce doc onaj dan kad ces mi se vratit, kad cu se opet budit
svako jutro i naci tvoje poruke na mobitel, kad cemo bit opet sretni
zajedno kao sto smo nekad bili, i vise. Volim te i voljet cu te
zauvijek.
среда, 13. новембар 2013.
субота, 9. новембар 2013.
PAR GODINA ZA NAS
Prijatelj i ja sedimo na klupi
gledamo zvezde
slusamo vesti sto su upravo stigle
kazu da imamo
jos samo par godina za nas
Imali smo igracke i ziveli smo sve
sve one igre na srecu
one igre za ljude
sto je smislio neko
pre samo par godina za nas
Ref.
Da li znas kako zelim da te nadjem
da li znam sta treba da znam
voli me kako nikad nisi volela
Zivimo i pricamo, branimo se, hodamo
i slavimo neke bezvezne stvari
neke bezvezne price
sto je smislio neko
u samo par godina za nas
Nisu dovoljne reci, samo obicne reci
da me vrate u zivot
nije dovoljan dodir
ni da znam da te imam
jos samo par godina za nas
Ref.
Raste kao nada
kao more, kao govor, kao pokret
kao zora, kao dete, kao krv
kao zelja medju nama, raste kao bol
i grize sve pred nasim ocima
Voli me onako kako nikad nisi volela
voli me onako kako nikad nisi volela
Prijatelj i ja sedimo na klupi
gledamo zvezde
slusamo vesti sto su upravo stigle
kazu da imamo
jos samo par godina za nas
Imali smo igracke i ziveli smo sve
sve one igre na srecu
one igre za ljude
sto je smislio neko
pre samo par godina za nas
Ref.
Da li znas kako zelim da te nadjem
da li znam sta treba da znam
voli me kako nikad nisi volela
Zivimo i pricamo, branimo se, hodamo
i slavimo neke bezvezne stvari
neke bezvezne price
sto je smislio neko
u samo par godina za nas
Nisu dovoljne reci, samo obicne reci
da me vrate u zivot
nije dovoljan dodir
ni da znam da te imam
jos samo par godina za nas
Ref.
Raste kao nada
kao more, kao govor, kao pokret
kao zora, kao dete, kao krv
kao zelja medju nama, raste kao bol
i grize sve pred nasim ocima
Voli me onako kako nikad nisi volela
voli me onako kako nikad nisi volela
BOLJE DA SAM DRUGE LJUBIO
U tvojoj kosi sam sakrio zvezde
mesec u kuci od dlanova
ispod kaputa sve ranjene ptice
i dugu iz moga jastuka
Na tvome vratu mi ostale usne
u dzepu plava marama
brodovi neki daleki u oku
poslednja tramvajska stanica
Jeftina noc za sve
neverne drugove
i ceo svet nek' sagori
samo da tebe prebolim
Ref. 2x
Bolje da sam druge ljubio
radosti moja, moja nevero
k'o besan pas lajem nocima
na tvoje prozore
U tvojoj kosi sam sakrio zvezde
mesec u kuci od dlanova
ispod kaputa sve ranjene ptice
i dugu iz moga jastuka
Na tvome vratu mi ostale usne
u dzepu plava marama
brodovi neki daleki u oku
poslednja tramvajska stanica
Jeftina noc za sve
neverne drugove
i ceo svet nek' sagori
samo da tebe prebolim
Ref. 2x
Bolje da sam druge ljubio
radosti moja, moja nevero
k'o besan pas lajem nocima
na tvoje prozore
GDJE DUNAV LJUBI NEBO
Prica i san pod jastucima
vino i dim u poljupcima
i miris ljesnjaka
nebo plave boje indiga
i ti i ja cini mi se da
da sam sve to sanjala
Ref.
Pokazi mi gdje Dunav ljubi nebo
o zasto smo sada toliko daleko
probudi me, ja mrzim ove noci
pozeli me i sa andjelima dodji
Umotaj me i sakri
me od svega
zadrzi sjecanja, zastiti me
i opet nesto slazi
Ref.
Pokazi mi gdje Dunav ljubi nebo
o zasto smo sada toliko daleko
probudi me, ja mrzim ove noci
pozeli me i sa andjelima dodji
Prica i san pod jastucima
vino i dim u poljupcima
i miris ljesnjaka
nebo plave boje indiga
i ti i ja cini mi se da
da sam sve to sanjala
Ref.
Pokazi mi gdje Dunav ljubi nebo
o zasto smo sada toliko daleko
probudi me, ja mrzim ove noci
pozeli me i sa andjelima dodji
Umotaj me i sakri
me od svega
zadrzi sjecanja, zastiti me
i opet nesto slazi
Ref.
Pokazi mi gdje Dunav ljubi nebo
o zasto smo sada toliko daleko
probudi me, ja mrzim ove noci
pozeli me i sa andjelima dodji
петак, 8. новембар 2013.
среда, 6. новембар 2013.
уторак, 5. новембар 2013.
Godinama
sam je posmatrao kako ljubi mog druga, i uvek sam puštao da njih dvoje
budu srećni, nego nas troje nesrećni. Uvek sam bio uz nju i njega, kada
bi se posvađali, ja bih ih pomirio, kada bi bili srećni ja bih prvi
dizao čašu. I onda je došao dan kada sam je zauvek pustio...
Ali i dalje sam stajao pored nje, čak i na oltaru, samo u pogrešnoj ulozi.
Ali i dalje sam stajao pored nje, čak i na oltaru, samo u pogrešnoj ulozi.
недеља, 3. новембар 2013.
субота, 2. новембар 2013.
петак, 1. новембар 2013.
Umorila
sam se...Puno su suza ove moje oči isplakale.... Puno je želja srcu
ostalo neispunjeno... Lomio me život... Gazili me oni za koje sam
vjerovala da su mi prijatelji... Previše sam toga oprostila... Ponešto
zaboravila... Čuvam one koji su mi poslije svakog pada pomogli da
ustanem... Njima poklanjam osmijeh... Lijepu riječ... Nemam više... Ali
ne odustajem... U prašini pokupim posljednju mrvicu snage i nastavim da
se borim.. Ponekad sa sobom, ponekad sa ljudima... Dok se borim , dobro
je... Znam, živa sam.
Пријавите се на:
Постови (Atom)