среда, 1. октобар 2014.

Umoran sam,zaista.Zelim i ja da se smirim malo.Noge me bole od bjezanja,a glava mi puca od razmisljanja. Trebam samo neko rame da se naslonim i ostanem zauvijek.
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)