Zima,sneg,mraz,bol...I opet sneg na ulicama gde su svi nasmejani ili bar tako izgleda, gde su svi zaljubljeni,ili se samo radi reda drze za ruke,bez razloga,setajuci istim stazama,koje pahulje snega iznovana prekrivaju.. O,njima je najteze,tako lepe,potpuno iste,bele,a,svi ih gaze,ne mare za njih.Svi negde jure,zure,trkaju se sa vremenom,zaostaju za vetrom,spremaju se za praznike,one najlepse koji dolaze,svi oni imaju nekog,nekog ko ih voli,a sta je praznik bez takve osobe?Mraz..Tako hladno,a ipak lepo,vedro nebo,prepuno zveda,i svi izlaze kako bi ih gledali,zaboravljajuci hladnocu,bitna je magija.A da mi sami,ostavljeni,batalimo sve to,tu magiju koja nam mazi oci?Da ostanemo sami u sobi,ispijajuci vino koje imamo samo za sebe i nastavimo sa gasenjem pikavaca dok gledamo na ulice,ocekujuci da neko naidje..Ne neko,taj tvoj neko,koji ce ostati ispod prozora i slusati dok dises..Jedno su snovi,dragi moj,realnost je sasvim drugacija,realnost ona,kada shvatis da si ostao bez crvene kapi u flasi i da gasis poslednji pikavac,kada vidis da se vatra u kaminu gasi,i vidis macka koji je uvek tu,mota se oko tvojih nogu i trazi pogodno mesto da zaspi..Onda pomislis da otvoris vrata terase i stanes kako bi te sav sneg prekrio,pozelis da se radujes.Ali ti i dalje sedis i cekas, cekanje se isplati,i kunes zvezde jer su daleko i vide gde je on sada,a ne pricaju ti nista,ne daju ni najmanji znak.Cekas da neka zvezda padne,i tada ces znati,on je na tom mestu gde se ona ugasila.