Dođu čoveku te tmurne noći,kada mu san ne dolazi.Kada samo ležiš i razmišljaš o svemu što je bilo i što je moglo biti.To su one noći koje nas razumeju.Noći,koje nas vraćaju u prošlost i šalju u budućnost.Ali,retki su ti koje noć šalje napred.Najviše ima nas koji se vraćamo u prošlost.Davnu ili ne,ali ipak,prošlost.Punu emocija,slika,uspomena i sitnica koje život znače.Noću,imamo vremena koliko nam duša ište,a ipak,sve bi dali da se vratimo u prošlost i da je produžimo za minut-dva. Noću,letim u prošlost i zamišljam nju.Eh.Te sile neprospavane noći zbog nje.Ne zameram joj to.Niti ću.