I sinoć,kao i prethodnih noći sanjam ga.Ni u snu mi ponos ne da korak napravit.Opet je bio 'niko','slučajni poznanik',i neko samo moj u mašti...
уторак, 28. октобар 2014.
Najbolji su muski prijatelji.Sa njima mozes pricati o bilo cemu,zezati ih a da znaju da ne naljute,vredjati ih a daznaju da ne mislis zbiljno.Moes se lepo zabaviti i nasmejati,shvatiti neki njihovmnacin razmisljanja.Dobiti iskren savet,a najvaznije od svega mozes reci svije iskreno misljenje.Dobiti pravi muski zagrljaj i biti sigurna da te nece izdati nikada
субота, 25. октобар 2014.
'Ah,ona,kako nju opisati.Drska,mlada,lepa.Imala je taj stav
kojeg bi svi odmah prepoznali,tu energiju koja bi učinila da je svako
istog trena zavoli.Što je to u njoj,prijatelju?Kako li je uspela
samo tako uzeti moje srce? Možda zato što je uvek bila hladna.Hladna
prema svakome,ali opet tako draga.Kako da ti je opišem.Ona je jedna
od onih koju voliš ili ne voliš,tako su mi rekli.Ali veruj mi,ne
voleti je nešto najteže što sam ikad morao odglumiti.Ledena
kraljica,ne mogu otopiti njeno srce,ali mene je njen osmijeh već
odavno osvojio.'
петак, 24. октобар 2014.
четвртак, 23. октобар 2014.
среда, 22. октобар 2014.
уторак, 21. октобар 2014.
“Za osobe iz razreda:
1.Nije vaša briga sa kim ću se družiti.
2.Nije vaša briga šta ću nositi u torbi.
3.Nije vaša briga da li ću doći čupava ili lepo očešljana u školu.
4.Nije vaša briga da li ću ja kasniti na čas ili neću.
5.Nije vaša briga da li ću dobiti keca ili pet.
6.Nije vaša briga kako ću ja pričati.
7.NIJE VAŠA BRIGA MOJ ŽIVOT,KAO NI MENE ZA VAŠ.GLEDAJTE SEBE.”
1.Nije vaša briga sa kim ću se družiti.
2.Nije vaša briga šta ću nositi u torbi.
3.Nije vaša briga da li ću doći čupava ili lepo očešljana u školu.
4.Nije vaša briga da li ću ja kasniti na čas ili neću.
5.Nije vaša briga da li ću dobiti keca ili pet.
6.Nije vaša briga kako ću ja pričati.
7.NIJE VAŠA BRIGA MOJ ŽIVOT,KAO NI MENE ZA VAŠ.GLEDAJTE SEBE.”
недеља, 19. октобар 2014.
субота, 18. октобар 2014.
петак, 17. октобар 2014.
четвртак, 16. октобар 2014.
Prošao
si pored mene.Taj tvoj tužan pogled sakriven osmehom mi se zario u
srce poput najoštrijeg bodeza.. Nisam želela da ti pokažem da mi još
uvek značiš,da sam još uvek ona ista koja ti se nada i koja bi sve dala
za jedan tvoj nežni poljubac...Ali ko zna?Možda nekada i pregazimo
taj ponos koji mnoge razdvaja i čini nesretnima...Možda ponovo nekada,negde...Nekako...Ti i ja..
Da,on opet samo on.Iako nije bio toliko savrsen meni je bio najbolji.I
da volim ga, kako da ga i ne volim kada je ostavio trag u mom srcu.Slusaj trag,on zivi u mom srcu.Tesko je,ne bih zelela da ode,a ipak
mozda je i tako bolje za oboje.Voli i on mene znam,ipak ponosno musko.Mozda smo mi bili pravi u pogresno vreme,cekacu pravo vreme i
zamisljati njega pored sebe.
Svi
mi imamo svoj zamišljen izgled dečka/cure.Moj je eto,bio sa tamnim
očima i tamnom kosom.S najljepšim osmijehom i blesavim ponašanjem.I
našla sam ga.I bilo je savršeno.Tu sam ja da zeznem stvar.Otjeram ga
od sebe bez ijednog pametnog razloga.Kada shvatim koliko sam zapravo
pogriješila,njemu je osmijeh već izmamljen tuđim šalama.Volim ga ko
nikoga, ali ne prilazim mu više.Da kvarim njegovu sreču ne želim.
I
sada kada se sve zavrsilo,kada smo od reci "mi" ostali samo ti i ja,okrenem se na trenutak i setim se svega. Apsolutno me zaboli svaki
misic, usne zadrhte,a jedna hladna kapljica koju inace zovu 'suza' se
slije niz moje bledo lice.Ostali su ti lepi trenutci duboko urezani u
meni,svi osmjesi,sve svadje,prepiranja, nerviranja, zezanja..Svi
zagrljaji i taman kad osetim to prokleto nedostajanje,setim se da si me
ostavio na najlepsu novogodisnju noc,i ta prelepa slika iz koje naviru
secanja nestane.Tada shvatim da ne trebam vise da patim,i otezavam
sebi.Setim se nisi vredan toga..
Bila je bezobrazna,stalno se svađala i ljutila,uvek je morala biti u pravu, mislila je da me boli kada me udari jer joj se nije sviđalo šta sam rekao.Bože,koliko je bila posebna.Smejala se kao ni jedna druga devojka, pravila je retardirane face zbog kojih bi se ja uvek smejao,sve sam joj mogao reći.Šteta što joj samo jednu stvar nisam nikada mogao reći.Nisam joj mogao reći koliko je volim.Jednostavno,nisam mogao.A voleo sam je,itekako.
Dođu
čoveku te tmurne noći,kada mu san ne dolazi.Kada samo ležiš i
razmišljaš o svemu što je bilo i što je moglo biti.To su one noći koje
nas razumeju.Noći,koje nas vraćaju u prošlost i šalju u
budućnost.Ali,retki su ti koje noć šalje napred.Najviše ima nas koji se
vraćamo u prošlost.Davnu ili ne,ali ipak,prošlost.Punu
emocija,slika,uspomena i sitnica koje život znače.Noću,imamo vremena
koliko nam duša ište,a ipak,sve bi dali da se vratimo u prošlost i da je
produžimo za minut-dva. Noću,letim u prošlost i zamišljam nju.Eh.Te
sile neprospavane noći zbog nje.Ne zameram joj to.Niti ću.
Zima,sneg,mraz,bol...I opet sneg na ulicama gde su svi nasmejani ili bar
tako izgleda, gde su svi zaljubljeni,ili se samo radi reda drze za
ruke,bez razloga,setajuci istim stazama,koje pahulje snega iznovana
prekrivaju.. O,njima je najteze,tako lepe,potpuno iste,bele,a,svi
ih gaze,ne mare za njih.Svi negde jure,zure,trkaju se sa vremenom,zaostaju za vetrom,spremaju se za praznike,one najlepse koji dolaze,svi oni imaju nekog,nekog ko ih voli,a sta je praznik bez takve osobe?Mraz..Tako hladno,a ipak lepo,vedro nebo,prepuno zveda,i svi
izlaze kako bi ih gledali,zaboravljajuci hladnocu,bitna je magija.A da mi sami,ostavljeni,batalimo sve to,tu magiju koja nam mazi oci?Da ostanemo sami u sobi,ispijajuci vino koje imamo samo za sebe i
nastavimo sa gasenjem pikavaca dok gledamo na ulice,ocekujuci da neko
naidje..Ne neko,taj tvoj neko,koji ce ostati ispod prozora i slusati
dok dises..Jedno
su snovi,dragi moj,realnost je sasvim drugacija,realnost ona,kada
shvatis da si ostao bez crvene kapi u flasi i da gasis poslednji
pikavac,kada vidis da se vatra u kaminu gasi,i vidis macka koji je
uvek tu,mota se oko tvojih nogu i trazi pogodno mesto da zaspi..Onda pomislis da otvoris vrata terase i stanes kako bi te sav sneg prekrio,pozelis da se radujes.Ali ti i dalje sedis i cekas, cekanje se isplati,i kunes zvezde jer su
daleko i vide gde je on sada,a ne pricaju ti nista,ne daju ni
najmanji znak.Cekas da neka zvezda padne,i tada ces znati,on je na tom mestu gde se ona ugasila.
I nemoj da razmisljas o meni,da se pitas zasto sve ovo radim,sam si odlucio sta ce biti sa nama.Kruze price kako me ne poznajes,kako si pun ponosa,izdao si me mali nakon svega,a to sam najmanje ocekivala.Davao si mi snage da verujem u cuda,bio si dokaz i razlog mojoj sreci.Mozda je sve ovo uzalud,zapravo jeste sigurno,ali zapamti dobro,sve se vraca,sve se placa.Zavoleces i ti,onako ludo,detinjasto,a onda ces se setiti mene i svih mojih gluposti koje sam radila za sebe.Shvatices da niko nikada nece toliko da te voli,zabolece te nesto u grudima ali neces da priznas,hodaces ponosno,rusiti sve pred sobom,dok cu ja umesto tebe nositi tvoj deo srama u sebi,cutati i gledati tvoje naredne poteze.Poteze u kojima si odlucio da me smrvis i zgazis do kraja.Ali ja sam borac,necu da se dam,sada nemam snage i volje da se borim,ali obecavam,sledeca bitka je moja,a ti gledaj kako gubis.
Često mi dođu dani sivi,
Svako,samo mene krivi.
Poželim da odem negde,
Al' shvatim da tako je svugde.
Negde, 'de me niko ne zna,
Tamo,gde je samo moja pesma.
Tamo,gde sreća živi,
Gde mene,niko ne krivi.
Tamo,gde tuga nestaje,
Gde svaka patnja prestaje.
Gde moja pesma je,
Gde ona moja je.
Tamo,nikakve brige nemam,
I samo ,pesme pevam.
Negde ,gde ću biti sasvim sam,
Gde nikog ne znam.
I tamo će biti osmeh njen,
A moj svet,će biti savršen.
Poželim da odem negde,
Al' shvatim da tako je svugde.
Negde, 'de me niko ne zna,
Tamo,gde je samo moja pesma.
Tamo,gde sreća živi,
Gde mene,niko ne krivi.
Tamo,gde tuga nestaje,
Gde svaka patnja prestaje.
Gde moja pesma je,
Gde ona moja je.
Tamo,nikakve brige nemam,
I samo ,pesme pevam.
Negde ,gde ću biti sasvim sam,
Gde nikog ne znam.
I tamo će biti osmeh njen,
A moj svet,će biti savršen.
Ne
shvatam sama sebe.Hiljadu puta si me slagao,a ja sam ti hiljadu puta
poveorvala.Ne znam ni sama zašto, kako,ali poverovala sam ti,uvek.Sama sam sebe lagala,uveravala u to da si ti u pravu,a da svi
ostali lazu.I pored hiljadu stvari koje ukazuju na suprotno,ja sam
verovala samo tebi.Hiljadu puta si me povredio,a i dalje ostaje
isto.Za mene,ti si bio najbolji.Pisem u proslom
vremenu.Da,nekad bilo.Nisam vise naivna.Prebolela sam te.Više
nisi bitan.Više me ne možeš povrediti.Je l' ti krivo sada?Možda i
jeste.Sigurno jeste.Izgubio si nekog' ko te voleo,mnogo.Još nisi
shvatio,ali docice to s vremenom.Shvatićeš koga si izgubio.Meni nije
krivo.Uopste.Izgubila sam nekog' kome nisam bila bitna,ni najmanje a
ti,ti si izgubio mnogo više.Izgubio si nekog' ko je bio spreman za
tebe i život dati.Shvatićeš nekad.Kajat' ćeš se.O da,hoćeš.Ali
kasno je..
Kako
smo bili bliski jedno drugome.Sve si znao o meni,poznavao me kao
nijedan drugi,uvek sam ti bila na prvom mestu.A sad?Sad je sve
drugačije.Kako je čudno kad kao stranci prodemo jedno kraj drugoga,
pravimo se kao da se ne vidimo,skrivamo poglede kao da se ne znamo.Pitam se da li i tebe to boli kao mene.Da li si sve nase lepe dane,uspomene i razgovore zaboravio?Pitam se da li i ja tebi pocnem faliti
kad padne mrak i da li i tebi krene suza kada čujes nasu pesmu.Previše
pitanja a premalo odgovora.
“Pitao sam je jednom da li me iskreno voli.Pogledala me i najponosnijim
glasom rekla “vise od icega na svijetu”.Pitao sam je jednom da li bi
podnijela da me izgubi,rekla je da bi,postala je s vremenom jaka.Pitao sam je jednom i sta bi da je ja prevarim,samo se nasmijala,“ne
bih nista,to bi opet bila tvoja greska,ti bi bio mrtav za mene a umro
bi jos jedan put dok bi me zaboravio”.Pitao sam je da li bi ona mene
prevarila, namrgodila se “ni za zivu glavu,nisam u tom fazonu valjda do
sad vec znas”.Vise joj pitanja nisam postavljao, donekle je smirila
moje strahove,znao sam da ne laze,da vrijedi da je cuvam i da cu se
kajati,ako je ikada pustim.”
Reci mi,kako je to kad nekoga voliš?To je ono kad ne spavaš i ne jedeš zbog njega?Kad se pronalaziš usvakoj pjesmi?Kad čekaš kraj mobitela u nadi da će stići poruka od njega?Kad ne možeš učiti jer se slova mješaju stvoreći njegovo ime?Kad želiš pričati svima samo onjemu'Mislim da znam kako se voli,ali reci mi,kako je kad si voljen?
среда, 15. октобар 2014.
уторак, 14. октобар 2014.
понедељак, 13. октобар 2014.
недеља, 12. октобар 2014.
среда, 8. октобар 2014.
понедељак, 6. октобар 2014.
петак, 3. октобар 2014.
Mila deco moja!!!
Sada kada ste odrasli, niste vise samnom..
Zivite svoje zivote,kako umete i znate,tamo negde daleko.
Nadam se da zivite onako,kako majci i pricate...
"ZDRAVI,SRECNI I POSTENI,TOPLOG SRCA I DOBRE DUSE,za sve ljude bez obzira na sve ".
Onako,kako smo vas ja i dragi otac naucili.....
Nekad,kad ste bili mali,kad ste bili uz mene,MAJKA,vas je pokrivala svojim rukama,grejala i bodrila srcem svojim.....
A danas,kada ste daleko od mene,
grejem vas svojim mislima i pokrivam svojim molitvama,svaki dan i svaku noc.
"Da Vas vecno cuva dragi Bog i njegovi andjeli " .
Sada kada ste odrasli, niste vise samnom..
Zivite svoje zivote,kako umete i znate,tamo negde daleko.
Nadam se da zivite onako,kako majci i pricate...
"ZDRAVI,SRECNI I POSTENI,TOPLOG SRCA I DOBRE DUSE,za sve ljude bez obzira na sve ".
Onako,kako smo vas ja i dragi otac naucili.....
Nekad,kad ste bili mali,kad ste bili uz mene,MAJKA,vas je pokrivala svojim rukama,grejala i bodrila srcem svojim.....
A danas,kada ste daleko od mene,
grejem vas svojim mislima i pokrivam svojim molitvama,svaki dan i svaku noc.
"Da Vas vecno cuva dragi Bog i njegovi andjeli " .
четвртак, 2. октобар 2014.
среда, 1. октобар 2014.
Živimo u gradu u kome vrijediš onoliko koliko imaš u džepu.U gradu u
kome se odbacuju ružne,siromašne i bolesne osobe.U gradu koji je
okrenut ka materijalizmu,gdje je svaka treca sponzoruša i svaki drugi
muška kurva.U gradu u kome teško možeš naći pravog prijatelja.U gradu u
kome se žive tudji životi,a svoj se smatra savršenim i o njemu se ne
govori.U gradu koji ima više maloljetnih roditelja nego fakultetski
obrazovanih.Ali ja kažem..Nisu važne stvari na tebi,već ono što nosiš
u sebi.. : )
Пријавите се на:
Постови (Atom)