Video sam je danas u zagrljaju nekog nepoznatog muškarca,smejala se,bila je srećna.Zaboravila me,a ja sam se nekako nadao,da će me ta mala zauvek čekati.Čekati me dok ja proživim život,dok poljubim sve cure u gradu,pozatvaram sve kafane,dočekam jutra sa društvom.Mislio sam da sam mlad da se vežem za nekoga i da ću imati dovoljno vremena i za nju,nekada,kasnije.A eto ona me čekala i nadala se i u suzama utapala svoju bol,dok jednoga dana nije prestala i zauvek otišla.Sada je ima on,ima njeno srce,ima sve ono što je ona nudila meni,a ja nisam hteo uzeti.Upitala me kako sam.Rekao sam joj da sam dobro,da sam srećan.O, koliko je samo snage trebalo da izreknem tu laž.Poverovala je,a kad bi samo mogla naslutiti koliko skupo plaćam svoju grešku,kako me samo vino može uspavati,kako se budim svako jutro sa nemirom,kako je sanjam i kako je trebam.Bila je jedina koja me iskreno volela i jedina je koju sam ja iskreno voleo i volim, samo vreme mi ne ide baš na ruku,kasno sam to shvatio,prekasno.Zavidim njenom muškarcu,al’ nek’ mi je srećna,zaslužuje to,preživeću ja nekako,gledajući je krišom,valjda.