Čuvajte najbolju drugaricu.Jer,kada ona ode,otišlo je sve.Sve priče.Svi snovi.Sav onaj bol u stomaku od smeha.Nestaje osoba na koju ćeš se nasloniti kada ti je teško.Koja će te zagrliti.Osoba koju ćeš prvu nazvati kada ti nešto ne ide.Ili,kada ti se nešto lijepo desi da podijeliš to sa njom.Ja sam to sve imala u jednoj osobi.Osobi koju sam smatrala sestrom.Osobi koju je moja mama smatrala drugom kćerkom.Osoba koja se samo za 2 minuta nacrtala pored mene kada mi je trebalo da nečije rame napunim suzama.Osobu koju bih nazvala kada bih videla onu našu zajedničku “ružnu kurvu” koja bi se muvala oko naših bivših,sadašnjih ili budućih.Ta osoba,najbolja drugarica,nikada neće nestati odednom,ona će naći druge prijatelje.Drugo društvo.Poče će tebe da izbegava.Uvek će imati izgovore za sve.Uvek će joj drugi biti važniji.Ta osoba će kasno shvatiti da se,jedno prijateljstvo duže od 10 godina,ne može meriti sa prijateljstvom od 2 godine.Da jedno:”Prelepa ti je ta haljina”,ne može zameniti jedno iskreno: ” Malo je kratka..”.Da će samo najbolji prijatelj da vas brani pred ostalima a kritikuje nasamo.Ta osoba nikada neće shvatiti koliko drugarica može da bude daleko,iako je samo na 200 metara od tebe,nikada neće shvatiti koliko najbolju drugaricu mogu da bole neke stvari.Neke najmanje sitnice.Kako se zbog najbolje drugarice,najbolja drugarica budi uplakana, puna razočarenja,traži u svakom spas i ne prepoznaje da daje previše informacija ljudima koji joj žele zlo. Ništa dobro.Ništa.Ta osoba nikada neće shvatiti koliko je zapravo pravi prijatelj uvijek tu.