Ali opet...Ponekad,kad najmanje očekujem,nešto me podseti na njega.Na nas.Na našu prokockanu ljubav. Bilo da je to ljubavni test u časopisu ili bašta restorana prepuna zaljubljenih parova.Ponekad ne mogu da se ne zapitam kako bi moj život izgledao da nije ispalo ovako.Kako bi bilo da smo i dalje zajedno da li bismo bili srećni do kraja života?Šta se desilo?Ponekad čak pokušavam da zamislim kako bi izgledao naš ponovni susret,što je suludo.Toliko vremena je prošlo i sumnjam da bih ga i prepoznala.Mogla bih da prođem pored njega na ulici i ne znajući da je to on.Ma koga ja to zavaravam?Naravno da bih ga prepoznala.Odmah.I to u najvećoj gužvi.Reći ću vam još nešto:duboko u sebi znam da bih osetila isto uzbuđenje kao nekada.