Poslao sam joj kišu.Nemojte se ljutiti vi koji ste joj blizu pa ste pokisli.Ona stvarno voli kišu.A ja volim kad je sretna.

Fali mi dodir,fali mi reč,fali mi osmeh,fali mi lice,fale mi laži,fale sitnice ...

Sve je to zbog vas,vi ste šljam i ološ - vi ste čak ponosni što ste toliko mostrumi!

''Kažu da je ljubav lepa.''
''Jeste...al' nekao mi je bilo lakše bez nje.Bio sam srećniji.''

Otvori me u sebi,razgrni korov od bola,vodi me kroz nasa srecna vremena,i sve cu ti dati  od krvi,do ludila u mojim venama,telo sto sifrira tvoja ruka podno mojeg trbuha.

Razlivaš se po meni kao potoci ljubavi tražim tvoje usne meke i čulne,još nisam probuđena iz ove omame,još gorim u vrtlozima požude.

Poljubila sam mu rame,pa zatim vrat i zaustavila se tu.Uzdahnuo je.Privukao me je kod njega u krilo i skinuo mi majicu.Nosila sam crni cipkasti brus.Dodirnuo mi je grudi objema rukama.Najezila sam se od tog dodira. Uhvatila sam ga za bradu i poljubila strastveno.Tako se dobro ljubi.Uhvatio me je za zadnjicu jednom rukom,dok mu je druga ruka bila u mojoj kosi.Polizao mi je usne.Ah,pogledali smo se.Nismo mogli vise da izdrzimo,bilo je isuvise napeto.Bacio me je na krevet i nastavili smo da se ljubimo.

Kako to,da nase noći,što smo ih proveli zajedno,tvom srcu daje mir,a mene zauvek ispuni ludom ljubavi?

Požuda nema mira,skidam sve sa sebe,gledaš,diraš,diviš se,ničice padaš,ukletim bez povratka.Uklet postaješ,prokleta ostajem,nestajemo u svetu mora ljubavnih tragača.

Ne želim ti zlo.Ali dabogda ti izletelo moje dok si sa njom.

Zagrljaj je moćan.Čini vas traženim,potrebnim i voljenim.

I u svom ovom mom haosu samo je on mir.

Čuvajte osobe koje znaju da zagrle vaša ludila i da ih smire.

Najbolje lažem kada se ti spomeneš.

Ne pokazuje se devojci koliko si jak,već koliko si slab na nju.

Ja ne znam,nikada nisam znala i verujem,nikada neću znati šta ga to čini tako posebnim.Ali oduvek je bilo i biće: na jednu stranu on,na drugu svi ostali.

Svi mi,ponekad,imamo onaj “koja sam ja budala” momenat i osobu zbog koje se tako osjećamo.

Kad te tera,zapravo te najviše treba.Ostani,zagrli je,poljubi.

Tvoj vrat je u velikoj opasnosti od mojih poljubaca.

Kakva je,takva je.Ne nosi masku i nema dlake na jeziku.Ono što misli,kaže.Ono što zacrta,uradi.Ono što neće,džaba navaljuješ.

Nikad ne možeš biti toliko glup,koliko ja mogu da budem gluv.Nikad ne možeš da budeš tako alav,koliko ja mogu da ti dam.Nikad ne možeš toliko da srušiš,koliko ja mogu iznova da sagradim.I nikad,ali,ama baš nikad,ne možeš da budeš toliko zao,koliko ja mogu da budem dobar.

Bivše veze,bilo ljubavne ili prijateljske,su naša ogledala.Svako uvek bira osobu dostojnu sebi.Ni manje ni više.Zato dobro pazite kakve vam reči prve izlete kada zinete da kažete nešto o bivšima,jer sve što o njima izgovorite više se odnosi na vas.Ti bivši ljudi su vaši svesni izbori,zato svaka ružna reč o njima,je zapravo ružna reč o nečemu što ste (bili) vi.

Hoćeš molim te malo da se pomeriš?Barem jedno sto metara

Ti hoćeš da trčim za tobom?Dušo,precenjuješ me,znaš da nemam kondicije

Svaki dečko ima nešto lepo.Oči,osmeh ili druga.

Sve mi ide dobro osim ljubavi.Šalim se.Meni ništa ne ide dobro.

Od prijatelja iz srednje,još su mi samo lajkovi ostali

Zašto srećemo hiljade osoba,a zaljubimo se samo u jednu?

Poslušajte moj savet: kada počnemo da kopamo po prošlosti,nastaju nevolje.

Svet je takav kakav je,a ne onakav kakav bismo želeli:svet gde se dobre stvari dešavaju i lošim ljudima.

 Postoje pitanja koja će zauvek ostati bez odgovora i to je tako trebalo prihvatiti.

U duši znam da ovo nije kraj i da ćemo izdržati.Mnogi parovi izdrže.Tačno je,mnogi i ne izdrže ali oni nemaju ono što mi imamo.

Načas sam se upitao hoće li nestati čarolija kojom smo oboje omađijani ukoliko je poljubim,ali bilo je prekasno.A kad su nam se usne srele,znao sam da mogu dočekati stotu i obići sve zemlje na svetu,ali da se ništa neće moći uporediti sa tim trenutkom kad sam prvi put poljubio devojku iz svojih snova i znao da će moja ljubav trajati večno.

Ljudi dolaze i odlaze.Za neke ti bude žao što ih nisi sreo ranije,za neke što ih nisi mogao zadržati,a za neke što si ih uopšte upoznao.

Ne znam s kim se vi družite,ali ja već više meseci,kako sednem za neki sto,čujem kukanje.Žale se ljudi na dinar,na cene,na penzije,na situaciju ovde ili tamo,na mlade,na stare.I kukaju.Sve mi je dosadnije,zato,da se viđam i da se srećem.Pa mi je lepše da se zatvorim u svoju sobu da prelistam neku poštenu knjigu i da još malo verujem,đavo ga odneo,da na svetu ima i lepih stvari.A ima ih.Verujte.

Tri stvari odaju čoveka: njegove oči,njegovi prijatelji i njegovi omiljeni citati.

Ti si imao najlepše oči.Ti si imao najlepši osmeh.Ti si imao najbolji smisao za humor.Ti si bio osoba u čijem sam se prisustvu osećala kao najsigurnija devojka na svetu.Ti si bio i ostao moja najveća želja,ona koja se nikada ne ostvari,a znači ti više nego sve druge zajedno.

Bile plave,zelene,crne ili smeđe uvek su samo jedne oči centar nečijeg sveta.

I najčvršći muškarci su se sapleli i pali na zaljubljeni pogled jedne žene.

Sem istine u njenim očima,nisam nigde tražio druge odgovore.Sve je bilo u tom pogledu,odatle se najbolje čitalo.

Oči zaljubljene žene imaju najlepši pogled na svetu.

Ne tražite sreću u osmehu,ona se uvek krije u očima,isto kao i tuga,ljubav i čežnja.

Često dok te gledam,uhvatim sebe u nekom transu.Izgubim smisao za vreme,za zvukove oko sebe,za sve.Čudno šta jedne oči mogu da mi učine.

Voleti nekoga znači prihvatiti činjenicu da taj neko nije savršen,da ćete imati dobrih i loših trenutaka,da će vas nekada dovoditi do ludila,da ćete grešiti oboje i ponekad biti nesigurni i plašiti se.Ali,shvatite.Savršena ljubav ne postoji,kao ni savršena osoba.Postoji onaj ko vas čini celinom,ko vas nasmejava,upotpunjava.I ne nije savršen.I da,volite ga baš takvog.

Uđe u sobu.Zaključa vrata.Isplače se.Oporavi se.Našminka se.Bude kao nova.Žena.

Život mi je beskrajna čarolija.Sve što zavolim nestaje.

Već ti je uništio maskaru,ne dopusti da ti uništi i život.

Ako ikad više pustim suzu zbog tebe,dignuću glavu tako visoko,da ne padne toliko nisko koliko si ti pao u mojim očima.

Sećate li se kad smo bili mali?Pa kad se zamagle stakla na prozoru,crtamo po njima.I onda nam kažu:‘Nemoj pisati,ostaće tragovi.’E sad bi nam puno više značilo da kažu: ‘Nemoj voleti.’Znaš šta se događa.Samo se seti zamagljenog prozora.

Ako se jednog dana vratiš,znaj da ću te čekati.Propustio sam priliku da kažem jednu rečenicu…Volim te.Možda je sad kasno,ali voleo bih znaš.

Bila je realna.Zna da njih dvoje nemaju budućnost,da će se sve verovatno završiti u suzama – njenim,naravno – ali ne mari.

Ali opet...Ponekad,kad najmanje očekujem,nešto me podseti na njega.Na nas.Na našu prokockanu ljubav. Bilo da je to ljubavni test u časopisu ili bašta restorana prepuna zaljubljenih parova.Ponekad ne mogu da se ne zapitam kako bi moj život izgledao da nije ispalo ovako.Kako bi bilo da smo i dalje zajedno da li bismo bili srećni do kraja života?Šta se desilo?Ponekad čak pokušavam da zamislim kako bi izgledao naš ponovni susret,što je suludo.Toliko vremena je prošlo i sumnjam da bih ga i prepoznala.Mogla bih da prođem pored njega na ulici i ne znajući da je to on.Ma koga ja to zavaravam?Naravno da bih ga prepoznala.Odmah.I to u najvećoj gužvi.Reći ću vam još nešto:duboko u sebi znam da bih osetila isto uzbuđenje kao nekada.

Naposletku,uvek sam znala ko si i kakav si.I mrzim tu tvoju ironiju!Mrzim tvoj pobedonosni osmeh kad shvatiš koliko sam na tebe slaba.Mrzim što si nepopravljivo đubre i mrzim što uživaš u tome.Mrzim što nikada nisi tu kad trebaš.Mrzim što daješ samo reči, nikad dela.Mrzim način na koji me gledaš.Mrzim što se o tebi uvek mora misliti na neki poseban,moj način.Mrzim što tako savršeno znaš kako sa mnom!Mrzim sebe svaki put kad tvoje ime usnama dotaknem.Mrzim što svaka navika na tebe podseća.Mrzim što ostavljaš trag u senama,u venama.Mrzim što još uvek mogu da se vratim i na sebi osetim onaj tvoj miris.Mrzim onaj strah dok brojim pobede i poraze.I mrzim,mrzim što ovoj našoj priči o ljubavi uvijek fale zadnje stranice!

Video sam je danas u zagrljaju nekog nepoznatog muškarca,smejala se,bila je srećna.Zaboravila me,a ja sam se nekako nadao,da će me ta mala zauvek čekati.Čekati me dok ja proživim život,dok poljubim sve cure u gradu,pozatvaram sve kafane,dočekam jutra sa društvom.Mislio sam da sam mlad da se vežem za nekoga i da ću imati dovoljno vremena i za nju,nekada,kasnije.A eto ona me čekala i nadala se i u suzama utapala svoju bol,dok jednoga dana nije prestala i zauvek otišla.Sada je ima on,ima njeno srce,ima sve ono što je ona nudila meni,a ja nisam hteo uzeti.Upitala me kako sam.Rekao sam joj da sam dobro,da sam srećan.O, koliko je samo snage trebalo da izreknem tu laž.Poverovala je,a kad bi samo mogla naslutiti koliko skupo plaćam svoju grešku,kako me samo vino može uspavati,kako se budim svako jutro sa nemirom,kako je sanjam i kako je trebam.Bila je jedina koja me iskreno volela i jedina je koju sam ja iskreno voleo i volim, samo vreme mi ne ide baš na ruku,kasno sam to shvatio,prekasno.Zavidim njenom muškarcu,al’ nek’ mi je srećna,zaslužuje to,preživeću ja nekako,gledajući je krišom,valjda.

Izvini,nisam znao da tako ide kod žena.Uvek kažu ono što zapravo ne misle.Da sam znao da se iza onog tvog: ”Slobodni idi!”, krije zapravo ”Ostani.”, nikada ne bih otišao.

Plačem zbog gubitka nečega što nisam ni imala.Kako glupo.Oplakujem nešto što  nikad nije bilo – svoje propale nade,svoje propale snove i svoja gorka očekivanja.

Čuvajte najbolju drugaricu.Jer,kada ona ode,otišlo je sve.Sve priče.Svi snovi.Sav onaj bol u stomaku od smeha.Nestaje osoba na koju ćeš se nasloniti kada ti je teško.Koja će te zagrliti.Osoba koju ćeš prvu nazvati kada ti nešto ne ide.Ili,kada ti se nešto lijepo desi da podijeliš to sa njom.Ja sam to sve imala u jednoj osobi.Osobi koju sam smatrala sestrom.Osobi koju je moja mama smatrala drugom kćerkom.Osoba koja se samo za 2 minuta nacrtala pored mene kada mi je trebalo da nečije rame napunim suzama.Osobu koju bih nazvala kada bih videla onu našu zajedničku “ružnu kurvu” koja bi se muvala oko naših bivših,sadašnjih ili budućih.Ta osoba,najbolja drugarica,nikada neće nestati odednom,ona će naći druge prijatelje.Drugo društvo.Poče će tebe da izbegava.Uvek će imati izgovore za sve.Uvek će joj drugi biti važniji.Ta osoba će kasno shvatiti da se,jedno prijateljstvo duže od 10 godina,ne može meriti sa prijateljstvom od 2 godine.Da jedno:”Prelepa ti je ta haljina”,ne može zameniti jedno iskreno: ” Malo je kratka..”.Da će samo najbolji prijatelj da vas brani pred ostalima a kritikuje nasamo.Ta osoba nikada neće shvatiti koliko drugarica može da bude daleko,iako je samo na 200 metara od tebe,nikada neće shvatiti koliko najbolju drugaricu mogu da bole neke stvari.Neke najmanje sitnice.Kako se zbog najbolje drugarice,najbolja drugarica budi uplakana, puna razočarenja,traži u svakom spas i ne prepoznaje da daje previše informacija ljudima koji joj žele zlo. Ništa dobro.Ništa.Ta osoba nikada neće shvatiti koliko je zapravo pravi prijatelj uvijek tu.

I opet vraćam film unazad i tražim trenutak kada smo pale i uništile ono najvrijednije.Naše prijateljstvo.

Ne trebaju mi privremeni ljudi u svom životu.Ili si sa mnom ili nisi.Ne možeš samo otići i doći kad ti odgovara.

Nijedan muškarac ne može povrijediti ženu kao što to može njena najbolja prijateljica.

Prijateljice,spala ti je maska.

Odglumili mi neka prijateljstva,dadoh im aplauz.

Jednom završenu priču ne treba ponovo oživljavati,jer sve što ti se osoba više vraća,manje te poštuje.

Želela sam da neki ljudi budu deo moje sreće,ali shvatila sam da nije važno šta ja želim već šta oni ne žele.Zato ih i nema u mom životu.

Najskuplje me je u životu koštala moja dobrota.Bez kusura.

Shvatiš da nemaš nikoga i odlučiš da nećeš dozvoliti da bilo ko više ima tebe.

Dati drugu šansu onom ko te ne zaslužuje je isto kao dati drugi metak.Prvi put je promašio.

Uf,što mi je žao kad skinem ružičaste naočare i shvatim da sam samo ja nekim ljudima davala boju.A oni sivi.Nikakvi.Prazni.

Tužno je kad ljudi koje znaš postanu ljudi koje si poznavao.Kad možeš proći pored njih kao da nikada nisu bili veliki deo tvog života.Kako si nekada mogao satima razgovarati s njima,a sada jedva možeš i da ih gledaš.

Samo vi meni zabadajte noževe u leđa,ima još mesta.Ali zapitajte se šta će biti sa svim tim noževima kad ih povadim.

Hvala svima koji su me lagali – Pokazali su mi vrednost istine.
Hvala svima koji nisu verovali u mene – dali su mi snagu kojom mogu i planine da pomerim.
Hvala svima koji su me izneverili i moja osećanja zloupotrebili – učinili su da se probudim.
Hvala svima koji su me povredili – naučili su me da pobedim bol.
Hvala svima koji su me iskoristili i prevarili – naučili su me da ostanem hladna.
Hvala svima koji su me zaboravili – naučili su me da u samoći nađem snagu.
Hvala svima koji su me povredili – pokazali su mi moje jake strane,moju izdržljivost.
Hvala svima koji su ismejavali moje ciljeve – učinili su me još ambicioznijom.
Hvala svima koji su izneverili moje poverenje – učinili su me opreznijom.
Hvala svima koji su sebe nazivali prijateljima i koji to nisu bili – pokazali su mi šta jedan prijatelj nikada ne bi trebao učiniti.

Najteže je pomiriti se sa onom osobom s kojom se nikada i nismo posvađali,a ipak smo jednom prestali da razgovaramo.

Ljudi se menjaju.Na kraju završe nemajući jedno drugom šta da kažu,iako su bili najbolji prijatelji godinu pre.

Nauči da se u životu snalaziš sam,jer kad bude teško obično svi nestanu.

Ako su vam prijateljstva bogatstvo,zašto ih prodajete za siću?

Kad ti se desi nešto fenomenalno u životu,samo gledaj ko se sa tobom raduje a ko pokušava da te spusti i ubedači i sve će ti biti jasno.

Fale mi ljudi iz prošlosti koji su i dalje tu,ali više nisu isti.

" Tužan i mrtav iznutra bez nje.Nema veze,u školu nasmijan idem sutra."

''Preboliš al' više nikad tako ne zavoliš.''

"Pod zvezdama,ona mi je uzela ruku,rekla je,da me treba,da me treba sada da ostanem."

"Mislio si da će život stati kad ti odeš? Tek tada je i počeo.Hvala ti na tome."

"Sa tobom i na kraj sveta."

Moja jedina

Kada rekao sam ti
ja nikad nisam voleo,
tada shvatio sam
da bih s tobom život proveo

Znam, reči ne znače
al’ reči me ubijaju
ti kažeš da ti značim
al’ drugi te imaju..

A mislio sam
ništa neće moći da nas razdvoji
i sve bih dao da te vratim
i lepše nastavim

Seti se planova
i dana kad smo maštali
e, kako smo se posle svega
ovako rastali

Znam, nestaje sve
i ovo nase stalo je
al’ ti opet ostaješ
sad i zauvek.

                                                                     Ćutimo satima

Zašto ćutiš?Reci nešto.Znam da si na drugom kraju slušalice,
znam da slušas ove reči i da srce ti peku.
Znam da ne možeš da sprečiš to što suze ti teku.
Znam da nisi hrabra jer samo hrabri vole.
Znam da nisi sama i da nove vatre gore plamenom ljubavi.
I koliko god da želiš,ne možemo biti drugovi,
jer svi trenuci s tobom meni predstavljaju večnost.
Kako te on sad zove?
Ja sam te zvao srećom…

Još uvek sam to ja,a tebe nema.
Još uvek ja,jer ti si tako htela.

Zašto ćutiš?Nešto kaži!
Zašto pravu ljubav tražiš u masi ljubavi lažnih?

26.4. danas mi je rođendan,
opet me nisi pozvala,a imala si povoda.
Ne,više nismo ništa,ni ljubavnici a ni drugovi.
Reci mi samo jedno – zašto večno bole prave ljubavi??

"I znaš s tobom mi je bilo najbolje.Iako ti to nikada neću priznati.Naša mala avantura.Puno više od prijateljstva,puno manje od ljubavi."

Sve je lako kad si mlad,
svako odijelo dobro ti stoji,
ma svaka rana manje boli.

                                                        Ma kog me Boga za tebe pitaju?

Ma kog me Boga za tebe pitaju?
U sebi molim da me suze ne izdaju.
I strašno mrzim Romea i Juliju.
Sve mi stvari smrde sad na prevaru.

 Baš kad nije vrijeme

Baš kad nije vrijeme prođeš pokraj mene,kao da me ne vidiš.
Baš kad nije vrijeme prođeš pokraj mene,pa mi srce zalediš.

Al’,svejedno znaš li nekog ko te voli kao ja?
Ponekad pogled preko ramena govori zašto si me izdala.