Mislis da je lako?Koliko sam suza prolila,koliko sam puta vrištala i izazivala tvoje ime?Koliko sam ti puta oprostila?Koliko sam puta prešla preko svog ponosa za tebe?Koliko sam samo bila spremna uciniti za tebe?Znas li?Ne.Ne znas.Nevjerovatno je koliko si se promjenio,hladan si.Ignoriraš me.Znam da si me volio ali neceš priznat.Evo,odlazim.Sada ostajes sam.Sretno ti dragi moj.
среда, 30. април 2014.
уторак, 29. април 2014.
субота, 26. април 2014.
петак, 25. април 2014.
уторак, 22. април 2014.
Ноћ.Нико је не воли.Тада,све се скупи.Склопиш очи,ставиш главу на јастук,појави се једна слика,један датум,једна љубав,једна клупица.Сетиш се свега,бесниш зато што ти недостаје,а не можеш да учиниш ништа поводом тога.Сусретну вам се погледи,вриштиш у себи зато што желиш да се врати време када ће те он гледати онако како ниједан други није знао.Сетиш се шта је све могло бити,а није.Кажу "Одустани, да је требало нешто бити, било би",али не.Не желим да одустанем,јер смо били прави у погрешно време.Сада само чекам право време. Волели су се, јесу,изгледа да није свакоме суђено.Можда опет некада.Ко зна..
понедељак, 21. април 2014.
Kako smo bili bliski jedno drugome.Sve si znao o meni,poznavao me kao nijedan drugi,uvek sam ti bila na prvom mestu. A sad?Sad je sve drugacije.Kako je cudno kad kao stranci prodjemo jedno kraj drugoga, ravimo se kao da se ne vidimo, skrivamo poglede kao da se ne znamo.Pitam se da li i tebe to boli kao mene.Da li si sve nase lepe dane,uspomene i razgovore zaboravio.Pitam se da li i ja tebi pocnem faliti kad padne mrak i da li i tebi krene suza kada cujes nasu pesmu. Previse pitanja a premalo odgovora.
Opraštala mi je sve, prijatelju.
Uteha joj bila najlepši dani.Oprostila je što sam je čuvao kao rezervu,a hvatao se lošeg društva, kafane i one druge vrste djevojaka.Oprostila mi je što sam ljubio druge,znala je da samo nju volim. Oprostila mi je sve pijane noći,sve te kafane,znala je da ću joj se,opet, kad - tad vratiti.Oprostila mi je svaku poruku koju joj nisam poslao,svaki poziv kojem se nadala,a nije ga bilo.Znala je,još je ima u meni.Oprostila mi je što sam je menjao za lude noći,lude provode,dok me je u suzama čekala držeći telefon u ruci.Opraštala mi je uvrede,psovke.Čekala je,kao niko,ona je znala da čeka.Dok sam bio daleko,stotinama kilometara,s nekim djevojkama za jednu noć - bila je sama.Često pitam za nju,jesu li me kilometri i moje ponašanje izbrisali iz njenog srca,ljube li je neke tuđe usne.Kažu, još je sama. Ona za mene ne pita,a znam je.Ludica mala,ne bi priznala ni za šta na svetu da sam jedino čemu se moli,da sam bio i ostao jedini razlog onih zlih suza što joj svakodnevno kvase ono lepo,umiljato lice. Pustila me je,ne zove više,neda da joj žute minute unište sve što je započela bez mene.I neka je,neću je dirati.Neću da joj sreću opet pokvarim.A samo kad bi znala ... volim je,prijatelju,volim kao prvog dana.Đubre sam bio godinama,godinama je ubijao.U jednom trenutku stvorio bih joj sve,u drugom sve uzeo,vratio na samo dno.Sada se kajem,ali natrag nema.Šta bih sve dao,da tu moju malu garavu opet učinim najsretnijom na svijetu,šta sve ne bih dao za jedan osmeh - a da sam ja tome razlog.Fali mi,prijatelju,i ona,a i ja onakakv kakvim me smao ona uspevala učiniti.Nikada neće saznati,što sam gori bio - više sam je voleo.
Uteha joj bila najlepši dani.Oprostila je što sam je čuvao kao rezervu,a hvatao se lošeg društva, kafane i one druge vrste djevojaka.Oprostila mi je što sam ljubio druge,znala je da samo nju volim. Oprostila mi je sve pijane noći,sve te kafane,znala je da ću joj se,opet, kad - tad vratiti.Oprostila mi je svaku poruku koju joj nisam poslao,svaki poziv kojem se nadala,a nije ga bilo.Znala je,još je ima u meni.Oprostila mi je što sam je menjao za lude noći,lude provode,dok me je u suzama čekala držeći telefon u ruci.Opraštala mi je uvrede,psovke.Čekala je,kao niko,ona je znala da čeka.Dok sam bio daleko,stotinama kilometara,s nekim djevojkama za jednu noć - bila je sama.Često pitam za nju,jesu li me kilometri i moje ponašanje izbrisali iz njenog srca,ljube li je neke tuđe usne.Kažu, još je sama. Ona za mene ne pita,a znam je.Ludica mala,ne bi priznala ni za šta na svetu da sam jedino čemu se moli,da sam bio i ostao jedini razlog onih zlih suza što joj svakodnevno kvase ono lepo,umiljato lice. Pustila me je,ne zove više,neda da joj žute minute unište sve što je započela bez mene.I neka je,neću je dirati.Neću da joj sreću opet pokvarim.A samo kad bi znala ... volim je,prijatelju,volim kao prvog dana.Đubre sam bio godinama,godinama je ubijao.U jednom trenutku stvorio bih joj sve,u drugom sve uzeo,vratio na samo dno.Sada se kajem,ali natrag nema.Šta bih sve dao,da tu moju malu garavu opet učinim najsretnijom na svijetu,šta sve ne bih dao za jedan osmeh - a da sam ja tome razlog.Fali mi,prijatelju,i ona,a i ja onakakv kakvim me smao ona uspevala učiniti.Nikada neće saznati,što sam gori bio - više sam je voleo.
-Voliš li ga još? - pitao sam je jedne noći u postelji kad me mrak sakrio, zaštitio, okuražio.
- Volim - odgovorila je.
- A mene?
- Znaš.
- Odgovori mi, molim te.
- Poštujem te,ako ti je to dosta.
- Nisi me zavoljela?
- Sam si kriv.Na vakat sam ti rekla, ne menja se to tako lako.Ne menja se nikako.U srce meni samo on more ostati.
- Do kad?
- Dokle god dišem.
- Volim - odgovorila je.
- A mene?
- Znaš.
- Odgovori mi, molim te.
- Poštujem te,ako ti je to dosta.
- Nisi me zavoljela?
- Sam si kriv.Na vakat sam ti rekla, ne menja se to tako lako.Ne menja se nikako.U srce meni samo on more ostati.
- Do kad?
- Dokle god dišem.
субота, 19. април 2014.
Dođu one moje noći, kada mi dođeš u misli, i nateraš me na razmišljanje. Pa se zapitam, šta bih ti rekla da u tom trenutku staneš ispred mene, spreman da čuješ sve što ti imam reći. Ne brini, ne bih ti rekla da mi značiš, već bih ti rekla koliko sam ljuta na tebe i koliko boli to što si samo tako odustao od mene. Ubio si onu iluziju snažnog sebe u mojoj glavi. Smatrala sam te svojim junakom, a vidiš, pravi junaci nikad ne beže.
петак, 18. април 2014.
четвртак, 17. април 2014.
понедељак, 14. април 2014.
Pre 4 god devojka mi je dozivela tesku
saobracajnu nesrecu. Dve nedelje je bila u
komi. Tad sam imao 20, svaki dan pre/posle
faxa kad god sam mogao bio sam u bolnici i
sedeo pored nje, pricao joj ili samo sedeo i...
posmatrao je. Sve dok jednog dana mi nije
zazvonio mobilni, naca pesma (Kelly Rowland
- When Love Takes Over)… Izasao sam da se
javim, kad sam se vratio u sobu, ona je sva
mamurna otvarala oci, nasmejala se i rekla:
'Volim te'… (taj mali smesak, bio je najlepsi
ikada). A dalje… dalje se samo secam
zvukova: pistanje kardiograma, vika sestre i
doktora, zvuk defibrilatora, njegovi udarci… I
recenice: 'ne, stani, otisla je… 11:42' Svake
godine 20.09. ma gde god bio,sta god radio
u 11:42 pustim istu pesmu, progutam
ogromnu knedlu, suzdrzim suze, i kazem: 'I ja
tebe'
saobracajnu nesrecu. Dve nedelje je bila u
komi. Tad sam imao 20, svaki dan pre/posle
faxa kad god sam mogao bio sam u bolnici i
sedeo pored nje, pricao joj ili samo sedeo i...
posmatrao je. Sve dok jednog dana mi nije
zazvonio mobilni, naca pesma (Kelly Rowland
- When Love Takes Over)… Izasao sam da se
javim, kad sam se vratio u sobu, ona je sva
mamurna otvarala oci, nasmejala se i rekla:
'Volim te'… (taj mali smesak, bio je najlepsi
ikada). A dalje… dalje se samo secam
zvukova: pistanje kardiograma, vika sestre i
doktora, zvuk defibrilatora, njegovi udarci… I
recenice: 'ne, stani, otisla je… 11:42' Svake
godine 20.09. ma gde god bio,sta god radio
u 11:42 pustim istu pesmu, progutam
ogromnu knedlu, suzdrzim suze, i kazem: 'I ja
tebe'
субота, 12. април 2014.
ON: Zasto me kuliras ?
ONA: Zasluzio si to.
ON: Zasluzio ? Zasto ?
ONA: Pazi,od prvog dana znas da si mi se svidjao,znas da bi bila sa tobom,cela skola zna,svi znaju,nisi se trudio,da si se barem jednom javio uzivo kad si me video,ali nisi,ni sama ne znam zasto. Zar ti je toliko tesko da pokazes svoja osecanja ili jednostavno neces nista sa mnom ?
ON: Hoces iskren odgovor ?
ONA: Hajde,barem jednom u zivotu da mi kazes istinu...
ON: Ovako,hocu sa tobom,hocu tebe vise od svega,sama znas da sam zaljubljen u tebe,ali evo opet ti kazem,zaljubljen sam u tebe,ti si ta koju zelim.
ONA: Sada ti je mnogo kasno,ne vredi vise nista.
ON: Sada te drugi ima ?
ONA: Nece me imati ni jedan dok tebe ne izbacim iz razuma i srca. Uvek ces biti taj momak sa kojim sam mogla imati nesto a nisam. A znas zbog cega ? Zbog samog tebe. Znas kada se u ljubav pomesa razum ? A znas da bih sve dala da budemo sada zajedno ? Sve. Zato,idi od mene,nemoj vise da me gledas,ne dok ja gledam u tebe.
ONA: Zasluzio si to.
ON: Zasluzio ? Zasto ?
ONA: Pazi,od prvog dana znas da si mi se svidjao,znas da bi bila sa tobom,cela skola zna,svi znaju,nisi se trudio,da si se barem jednom javio uzivo kad si me video,ali nisi,ni sama ne znam zasto. Zar ti je toliko tesko da pokazes svoja osecanja ili jednostavno neces nista sa mnom ?
ON: Hoces iskren odgovor ?
ONA: Hajde,barem jednom u zivotu da mi kazes istinu...
ON: Ovako,hocu sa tobom,hocu tebe vise od svega,sama znas da sam zaljubljen u tebe,ali evo opet ti kazem,zaljubljen sam u tebe,ti si ta koju zelim.
ONA: Sada ti je mnogo kasno,ne vredi vise nista.
ON: Sada te drugi ima ?
ONA: Nece me imati ni jedan dok tebe ne izbacim iz razuma i srca. Uvek ces biti taj momak sa kojim sam mogla imati nesto a nisam. A znas zbog cega ? Zbog samog tebe. Znas kada se u ljubav pomesa razum ? A znas da bih sve dala da budemo sada zajedno ? Sve. Zato,idi od mene,nemoj vise da me gledas,ne dok ja gledam u tebe.
петак, 11. април 2014.
A ja, ja se brinem da ne slomim tebe. A, ti, ti slomiš mene. U redu je, ne brini. Složit će mene netko opet. Kada misliš da si me slomio do kraja, vratit ću se jača nego ikad. To je ono dobro u tome, nakon svakog udarca, bivaš sve jači i jači. I ne brini, ne mrzim ja tebe, zapravo ja ne mrzim nikog, vjerojatno te i volim i dalje, ili možda i ne. I ne ljutim se. Čak nisam ni toliko razočarana. Proći će. I neću ti ništa reći. Tišina može biti najugodnija, ali vjeruj mi, može boljeti više od ičeg. Zato, neću ništa napravit. Ono kako ćeš se ti osjećat, tvoja je najveća bol. To kad me vidiš, nasmješenu, podsjetit će te. Nećeš željet to, ali hoće. A ja, ja imam prijatelje koji će me složit, nasmijat, i dignut na noge. Ja jesam slomljena, ali sve prolazi, tako će i ovo.
уторак, 8. април 2014.
недеља, 6. април 2014.
Pusti taj svoj glupi ponos i javi joj se. Ako
glumiš da ti nije stalo, glumiće i ona. Ne odbacuj sreću koju možeš
imati. Ona te neće večno čekati. Budi uporan. Ako si sada negde daleko
od nje, javi joj se, pošalji joj poruku. Napiši kako ti
malo nedostaje. Budi siguran da će ti odgovoriti kako ti njoj puno
nedostaješ. Sačuvaj to što možeš imati sa njom, jer ako ti ne budeš
znao, znaće neko drugi. I veruj da ćeš se kajati što si je izgubio!
Upoznaš
ga. Nasmijava te svaki dan. Dopisujete se po cijele dane. Postaješ
''ovisnik'' o fb-u samo zbog njega. A onda. Nestane. Nestane sve. U
glavi ti ostaju samo njegove ''riječi''. ''Za nekoliko godina.'' želiš
vratiti vrijeme. Želiš mu se javiti. Svaki dan ti sve više nedostaje. Al
ponos je jači! Nakon nekog vremena opet se pojavi. Čini ti se da ce
uskoro sve biti kao prije. Ali ne. On opet nestane. Sve opet nestane.
Plačeš. Skrivaš suze. Mrziš što ga voliš i dalje. Niko ne razumije tvoje
ponašanje. Oči su ti uvijek pune suza. Želiš ga naći. Želiš pričati sa
njim. Želiš ga zagrliti. Razmišljaš o svemu. Misliš: ''Neka, i ovo je
dugo trajalo, možda je ovako bolje.'' Ne želiš tako misliti. Želis da te
ne zaboravi. Da te se sjeća. Da jednog dana kaže: ''Nedostaje mi, želim
je vidjeti.'' Sjetis se kako je sve bilo na početku. Sjetis se prve
poruke. Sjetis se prvog ''ee'' na chatu. Sjetis se svega. Sve želiš
natrag. Ali ne, on NE ŽELI. On je daleko. Daleko od tebe. On ne misli na
tebe. On te zaboravlja. Njemu je dobro. Ti si u njegovom životu bila
samo stranica koju je pročitao i ne želi se vraćati na nju! Boli te
pomisao na to. Svaki dan sebi obećaš: ''Neću više plakati.'' Ali ne,
moraš! Previše je lijepo bilo da bi se zaboravilo. Sjećanje ostaje.
Uspomene ostaju. Zauvijek.
субота, 5. април 2014.
"Voleo sam te i volim te još, ali samo u uspomena koje nosim u sebi...
Sve ostalo je postalo bes i mržnja, koju sam počeo osećati onog trenutka
kada sam shvatio da nisi cenila moja osećanja prema tebi, osećanja koja
su bila previše iskrena i otvorena...
I čemu sad to, ne znam mrzim li više sebe ili tebe? Verovatno sebe, jer sam previše dozvolio da budeš prisutna tu gde si nekad bila."
I čemu sad to, ne znam mrzim li više sebe ili tebe? Verovatno sebe, jer sam previše dozvolio da budeš prisutna tu gde si nekad bila."
петак, 4. април 2014.
четвртак, 3. април 2014.
Imala je oči boje haosa. Čak i kada se smijala, oči su joj bile
zamišljene. Što sam je duže viđao, to sam je manje poznavao. Kako bih
joj se približio, ona se činila još daljom za uhvatiti. Mnogi ljudi su
čuli za nju ali niko nije znao ništa o njoj. Niko nije znao istinu, čak
ni djelić. Iznova sebi postavljam pitanje da li je ona u mraku ili je
mrak u njoj!?
I
kada vas gađaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite.
Slijedite svoj cilj, polako koračajte, istrpite svaku nedaću i uspjeh je
neminovan. Onda ćete se osvrnuti, pogledati sve njih, bijednike, koji i
dalje stoje na istom mjestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas će
veličati, govoreći da su oni zaslužni za vaš uspjeh. Oprostite i
sažalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspjeli, a oni su ostali iza vas.
Пријавите се на:
Постови (Atom)