Bila
je moja,znam,i dušom i telom ... Često pusti suzu,prizna da me voli,a
ja glup uvek je odbacim kao da ništa ne vredi ... Koristio sam je kao
igračku,znao da da će na sve pristati samo da se oseti mojom na tren...
Lagao sam je,varao,uništavao ... Druže,ona se umorila,okrenula novi
list,sada se smeje za nekog drugog,a ja tek sad vidim taj osmeh ...
Pružila je sve njemu što je nekad moje bilo ... I prijatelju,danas znam
šta sam od sebe gurao,danas mi fali ... Danas znam šta sam imao i bacio,bacio zauvek ...
среда, 31. децембар 2014.
уторак, 30. децембар 2014.
недеља, 28. децембар 2014.
субота, 27. децембар 2014.
Generalno
ne zameram nista ljudima,nego losim osobinama koje ponekad zagospodare
njima.Svi mi u sebi imamo i talenat i glupost,pa od nas samih
zavisi koji ce gospodar preovladati.Sve se predobro vidi ko zeli da
vidi.Ne mrzim nikoga,nisam razocarana,nisam umorna,nisam
ogorcena,nista novo za mene.Znate vec...Navikla sam..
петак, 26. децембар 2014.
среда, 24. децембар 2014.
уторак, 23. децембар 2014.
недеља, 21. децембар 2014.
субота, 20. децембар 2014.
петак, 19. децембар 2014.
четвртак, 18. децембар 2014.
Kada se smejes,svi su sa tobom.Kada places,places sam.Kada si super svi su sa tobom.Kada si u svadji ili tuci sam se boris.Zaista ima ovakvih ljudi ali uvek ce biti ta jedna osoba koja bi se i u vatru bacila za tebe.Zato kad vidis put bez izlaza ta osoba ce biti tu.Ona ce ti dati snagu i volju za zivotom i nece ti dati da odustanes.Ona ce ti dati nesto sto niko drugi nece moci.Njoj mozes sve reci i ne stideti se da li cete posle toga voleti.Ali znaj moras je cuvati je si i ti njoj potreban.
уторак, 16. децембар 2014.
''Kad'
ostavljam, ostavljam za život ceo."
- "Ali,voliš ga."
- "Otkud ti to?"
- "Znam te."
- "Šta znaš?"
- "Sve ja znam.Znam da još uvek tražiš opravdanje za sve što ti je uradio,za sve što ti je rekao.Znam da ga braniš od svih.Znam,da za svaki poziv pomisliš da je njegov.I znam da se razočaraš kada vidiš da nije. Nisam slepa,vidim tvoj osmeh kada ga spomenemo.I čujem kako ti glas zadrhti kada izgovoriš to ime.Znam, dobro znam,da bi ti sve dala,uključujući mene i ove moje reči,da ga još samo jednom zagrliš.I sanjaš ga svaku noć.I mrziš sebe što ga nisi ni pokušala zaustaviti,što mu nisi rekla da ostane.Znam ja,da kad si sama misliš gde je on.I da se brineš.Zato ti ne volim pričati kada ga vidim,jer te znam.Voliš ga,još uvek.Tako ga voliš."
- "Ali,voliš ga."
- "Otkud ti to?"
- "Znam te."
- "Šta znaš?"
- "Sve ja znam.Znam da još uvek tražiš opravdanje za sve što ti je uradio,za sve što ti je rekao.Znam da ga braniš od svih.Znam,da za svaki poziv pomisliš da je njegov.I znam da se razočaraš kada vidiš da nije. Nisam slepa,vidim tvoj osmeh kada ga spomenemo.I čujem kako ti glas zadrhti kada izgovoriš to ime.Znam, dobro znam,da bi ti sve dala,uključujući mene i ove moje reči,da ga još samo jednom zagrliš.I sanjaš ga svaku noć.I mrziš sebe što ga nisi ni pokušala zaustaviti,što mu nisi rekla da ostane.Znam ja,da kad si sama misliš gde je on.I da se brineš.Zato ti ne volim pričati kada ga vidim,jer te znam.Voliš ga,još uvek.Tako ga voliš."
Taj
muškarac je moj.On je to znao i ja sam to znala.Vlasnica sam njegovog
srca.S vremena na vreme pojavi se neka devojčica koju niko nije
naučio da se tuđe poštuje.Da se tuđe ne dira.Nauče tu lekciju na teži
način, nažalost.Ali,neke curice.Često me nasmeju i još češće
podete na to što imam pored sebe.I koga on ima pored sebe,ali on to,opet,najbolje zna.
понедељак, 15. децембар 2014.
недеља, 14. децембар 2014.
петак, 12. децембар 2014.
четвртак, 11. децембар 2014.
Ženska logika
Putujem autobusom.Krcat je i baš mi se ne gura do aparata da poništim kartu.Zamolit ću ženu ispred da je poništi.Kako da joj se obratim,sa ti ili vi?Na predposljednjoj stanici nije sišla.Znači,putuje do kraja.Malo je bolje osmotrim i vidim da nosi bocu vina.Sigurno ide kod nekog muškarca,rekla bih.Vino spada u skuplju kategoriju.Muškarac je,dakle, zgodan.U mom naselju su dva zgodna muškarca - moj muž i moj ljubavnik. Mom ljubavniku sigurno ne ide jer ja sada idem kod njega.Dakle,ide kod mog muža.Moj muž ima dvije ljubavnice - Tamaru i Marinu.Tamara je trenutno na godišnjem.Na to ću: "Marina, možeš li molim te,da mi poništiš kartu?"
Marina: "Mi se poznajemo?"
Putujem autobusom.Krcat je i baš mi se ne gura do aparata da poništim kartu.Zamolit ću ženu ispred da je poništi.Kako da joj se obratim,sa ti ili vi?Na predposljednjoj stanici nije sišla.Znači,putuje do kraja.Malo je bolje osmotrim i vidim da nosi bocu vina.Sigurno ide kod nekog muškarca,rekla bih.Vino spada u skuplju kategoriju.Muškarac je,dakle, zgodan.U mom naselju su dva zgodna muškarca - moj muž i moj ljubavnik. Mom ljubavniku sigurno ne ide jer ja sada idem kod njega.Dakle,ide kod mog muža.Moj muž ima dvije ljubavnice - Tamaru i Marinu.Tamara je trenutno na godišnjem.Na to ću: "Marina, možeš li molim te,da mi poništiš kartu?"
Marina: "Mi se poznajemo?"
среда, 10. децембар 2014.
Bližila se Nova godina,a njih dvoje morali su je odvojeno slaviti.Na uho tiho mu je šapnula: ''Dok u ponoć budeš ljubio neku drugu,seti se mene,bar na tren.Seti se da ću ja u tom trenutku ispijati zadnje kapi alkohola iz boce,zbog tebe.Seti se,dok si s drugom da sam ja sama i da mislim na tebe.'' Bližila se ponoć,oko 23:55h. On je gledao druge devojke,one lepe i one lake,znao je da može imati svaku,ali u tom trenutku setio se njenih reči i pomislio: ''Zajebi ti to prijatelju,ona je vrednija od njih,od svake bar duplo.Zašto bi onu koja me voli menjao za neku koju više nikad neću videti?Ne želim to!"
понедељак, 8. децембар 2014.
Volim sebe ovakvu kakva sam.U sebi ne bih ništa menjala.Ako me to što
sam iskrena i direktna i što tačno znam šta hoću,čini glupom,onda u
redu.Ko ne shvata,briga me.Ja se i dalje držim svoga da čovek
treba da radi ono u šta veruje i da prati svoje snove.I da ima
cilj.Ja imam svoj.Da ostavim trag za sobom i juce i danas i
sutra,ja volim isto naivno,kao dete cisto,osmehe lazne ne
dajem.Pa nek trajem dokle trajem.
недеља, 7. децембар 2014.
субота, 6. децембар 2014.
петак, 5. децембар 2014.
понедељак, 24. новембар 2014.
''Ludim.Polako ali sigurno.Previše te ima u meni.U mom srcu.U mojim mislima.U mojoj sobi.Pojavljuješ mi se,s vremena na vreme,u obliku jedne
uspomene.Jedne velike uspomene.Idi.Odlazi.Teško mi je.Teško mi je
jer te nema a opet si tu kao oblak dima.I vidim tvoj lik.Vidim tebe
kako se smeješ.Čudno,iz mene izlazi samo bes.Ni tuga,ni seta,već
mržnja.Jedno veliko osećanje.Mrzim te jer si otišao,a nisi me poveo
sa sobom.''
недеља, 23. новембар 2014.
субота, 22. новембар 2014.
уторак, 18. новембар 2014.
понедељак, 17. новембар 2014.
недеља, 16. новембар 2014.
недеља, 9. новембар 2014.
Danas,kada zauvek predstavlja kraj,
Kada pakao je svima obecani raj.
Danas,kada imam vere u tebe,
Vise nego sto ikada imala sam u sebe.
Danas,kada laz je lek,...
I kada neprijatelju govoris „zauvek“.
Danas,kada pesma nema stih,nego rec,
I kada je vreme da sve napustis,vec.
Danas,u ovom surovom svetu,
Gde svako radi na tudju stetu,
Kada svako kvari tudju srecu,
A svoju menja za neciju,navodno,vecu.
Danas,u svetu punom lazi,
Gde cak i andjeo cuvara trazi,
Ja danas te volim,
Nikome ne dam i cuvam,
Jer pored svega sto je danas,
Verujem da moj si andjeo cuvar.
Kada pakao je svima obecani raj.
Danas,kada imam vere u tebe,
Vise nego sto ikada imala sam u sebe.
Danas,kada laz je lek,...
I kada neprijatelju govoris „zauvek“.
Danas,kada pesma nema stih,nego rec,
I kada je vreme da sve napustis,vec.
Danas,u ovom surovom svetu,
Gde svako radi na tudju stetu,
Kada svako kvari tudju srecu,
A svoju menja za neciju,navodno,vecu.
Danas,u svetu punom lazi,
Gde cak i andjeo cuvara trazi,
Ja danas te volim,
Nikome ne dam i cuvam,
Jer pored svega sto je danas,
Verujem da moj si andjeo cuvar.
субота, 8. новембар 2014.
петак, 7. новембар 2014.
Volim te!Nedam te nikom,ma koliko bila daleko od tebe.Ja sam uvek bila uz tebe i bicu uz tebe ma šta god da se desi.Jer sam u tvojim mislima i tvom srcu.Moja vrata su uvek otvorena,jer si ti moj dragulj.Šta god da se desi ne gledaj koliko je sati,zovi me i tu sam.Kad got ti bude teško seti se mene i znaj da neko misli na tebe i da neko brine za tebe.Ne dozvoli da te neko maltretira,bije i ubija psihički.Nedam ja na tebe,nedam tebe da mi diraju,ubiću ko te povredi,niko nije vredan tvijih suza.
четвртак, 6. новембар 2014.
среда, 5. новембар 2014.
уторак, 4. новембар 2014.
понедељак, 3. новембар 2014.
Ako jednog dana osetiš suze na licu pozovi me;ne obećavam da ću te
nasmejati,ali mogu plakati sa tobom. Ako jednog dana poželiš da
pobegneš od svega ne plaši se da me pozoveš;ne obećavam da ću ti reći
da ostaneš,ali ću ići sa tobom.Ako jednog dana poželiš da se poveriš
nekome,obećavam da ću biti tu i slušati te.Ali ako me nekad pozoveš i
ne bude odgovora,dođi brzo jer možda si ti meni potrebna..
субота, 1. новембар 2014.
петак, 31. октобар 2014.
уторак, 28. октобар 2014.
Najbolji su muski prijatelji.Sa njima mozes pricati o bilo cemu,zezati ih a da znaju da ne naljute,vredjati ih a daznaju da ne mislis zbiljno.Moes se lepo zabaviti i nasmejati,shvatiti neki njihovmnacin razmisljanja.Dobiti iskren savet,a najvaznije od svega mozes reci svije iskreno misljenje.Dobiti pravi muski zagrljaj i biti sigurna da te nece izdati nikada
субота, 25. октобар 2014.
'Ah,ona,kako nju opisati.Drska,mlada,lepa.Imala je taj stav
kojeg bi svi odmah prepoznali,tu energiju koja bi učinila da je svako
istog trena zavoli.Što je to u njoj,prijatelju?Kako li je uspela
samo tako uzeti moje srce? Možda zato što je uvek bila hladna.Hladna
prema svakome,ali opet tako draga.Kako da ti je opišem.Ona je jedna
od onih koju voliš ili ne voliš,tako su mi rekli.Ali veruj mi,ne
voleti je nešto najteže što sam ikad morao odglumiti.Ledena
kraljica,ne mogu otopiti njeno srce,ali mene je njen osmijeh već
odavno osvojio.'
петак, 24. октобар 2014.
четвртак, 23. октобар 2014.
среда, 22. октобар 2014.
уторак, 21. октобар 2014.
“Za osobe iz razreda:
1.Nije vaša briga sa kim ću se družiti.
2.Nije vaša briga šta ću nositi u torbi.
3.Nije vaša briga da li ću doći čupava ili lepo očešljana u školu.
4.Nije vaša briga da li ću ja kasniti na čas ili neću.
5.Nije vaša briga da li ću dobiti keca ili pet.
6.Nije vaša briga kako ću ja pričati.
7.NIJE VAŠA BRIGA MOJ ŽIVOT,KAO NI MENE ZA VAŠ.GLEDAJTE SEBE.”
1.Nije vaša briga sa kim ću se družiti.
2.Nije vaša briga šta ću nositi u torbi.
3.Nije vaša briga da li ću doći čupava ili lepo očešljana u školu.
4.Nije vaša briga da li ću ja kasniti na čas ili neću.
5.Nije vaša briga da li ću dobiti keca ili pet.
6.Nije vaša briga kako ću ja pričati.
7.NIJE VAŠA BRIGA MOJ ŽIVOT,KAO NI MENE ZA VAŠ.GLEDAJTE SEBE.”
недеља, 19. октобар 2014.
субота, 18. октобар 2014.
петак, 17. октобар 2014.
четвртак, 16. октобар 2014.
Prošao
si pored mene.Taj tvoj tužan pogled sakriven osmehom mi se zario u
srce poput najoštrijeg bodeza.. Nisam želela da ti pokažem da mi još
uvek značiš,da sam još uvek ona ista koja ti se nada i koja bi sve dala
za jedan tvoj nežni poljubac...Ali ko zna?Možda nekada i pregazimo
taj ponos koji mnoge razdvaja i čini nesretnima...Možda ponovo nekada,negde...Nekako...Ti i ja..
Da,on opet samo on.Iako nije bio toliko savrsen meni je bio najbolji.I
da volim ga, kako da ga i ne volim kada je ostavio trag u mom srcu.Slusaj trag,on zivi u mom srcu.Tesko je,ne bih zelela da ode,a ipak
mozda je i tako bolje za oboje.Voli i on mene znam,ipak ponosno musko.Mozda smo mi bili pravi u pogresno vreme,cekacu pravo vreme i
zamisljati njega pored sebe.
Svi
mi imamo svoj zamišljen izgled dečka/cure.Moj je eto,bio sa tamnim
očima i tamnom kosom.S najljepšim osmijehom i blesavim ponašanjem.I
našla sam ga.I bilo je savršeno.Tu sam ja da zeznem stvar.Otjeram ga
od sebe bez ijednog pametnog razloga.Kada shvatim koliko sam zapravo
pogriješila,njemu je osmijeh već izmamljen tuđim šalama.Volim ga ko
nikoga, ali ne prilazim mu više.Da kvarim njegovu sreču ne želim.
I
sada kada se sve zavrsilo,kada smo od reci "mi" ostali samo ti i ja,okrenem se na trenutak i setim se svega. Apsolutno me zaboli svaki
misic, usne zadrhte,a jedna hladna kapljica koju inace zovu 'suza' se
slije niz moje bledo lice.Ostali su ti lepi trenutci duboko urezani u
meni,svi osmjesi,sve svadje,prepiranja, nerviranja, zezanja..Svi
zagrljaji i taman kad osetim to prokleto nedostajanje,setim se da si me
ostavio na najlepsu novogodisnju noc,i ta prelepa slika iz koje naviru
secanja nestane.Tada shvatim da ne trebam vise da patim,i otezavam
sebi.Setim se nisi vredan toga..
Bila je bezobrazna,stalno se svađala i ljutila,uvek je morala biti u pravu, mislila je da me boli kada me udari jer joj se nije sviđalo šta sam rekao.Bože,koliko je bila posebna.Smejala se kao ni jedna druga devojka, pravila je retardirane face zbog kojih bi se ja uvek smejao,sve sam joj mogao reći.Šteta što joj samo jednu stvar nisam nikada mogao reći.Nisam joj mogao reći koliko je volim.Jednostavno,nisam mogao.A voleo sam je,itekako.
Dođu
čoveku te tmurne noći,kada mu san ne dolazi.Kada samo ležiš i
razmišljaš o svemu što je bilo i što je moglo biti.To su one noći koje
nas razumeju.Noći,koje nas vraćaju u prošlost i šalju u
budućnost.Ali,retki su ti koje noć šalje napred.Najviše ima nas koji se
vraćamo u prošlost.Davnu ili ne,ali ipak,prošlost.Punu
emocija,slika,uspomena i sitnica koje život znače.Noću,imamo vremena
koliko nam duša ište,a ipak,sve bi dali da se vratimo u prošlost i da je
produžimo za minut-dva. Noću,letim u prošlost i zamišljam nju.Eh.Te
sile neprospavane noći zbog nje.Ne zameram joj to.Niti ću.
Zima,sneg,mraz,bol...I opet sneg na ulicama gde su svi nasmejani ili bar
tako izgleda, gde su svi zaljubljeni,ili se samo radi reda drze za
ruke,bez razloga,setajuci istim stazama,koje pahulje snega iznovana
prekrivaju.. O,njima je najteze,tako lepe,potpuno iste,bele,a,svi
ih gaze,ne mare za njih.Svi negde jure,zure,trkaju se sa vremenom,zaostaju za vetrom,spremaju se za praznike,one najlepse koji dolaze,svi oni imaju nekog,nekog ko ih voli,a sta je praznik bez takve osobe?Mraz..Tako hladno,a ipak lepo,vedro nebo,prepuno zveda,i svi
izlaze kako bi ih gledali,zaboravljajuci hladnocu,bitna je magija.A da mi sami,ostavljeni,batalimo sve to,tu magiju koja nam mazi oci?Da ostanemo sami u sobi,ispijajuci vino koje imamo samo za sebe i
nastavimo sa gasenjem pikavaca dok gledamo na ulice,ocekujuci da neko
naidje..Ne neko,taj tvoj neko,koji ce ostati ispod prozora i slusati
dok dises..Jedno
su snovi,dragi moj,realnost je sasvim drugacija,realnost ona,kada
shvatis da si ostao bez crvene kapi u flasi i da gasis poslednji
pikavac,kada vidis da se vatra u kaminu gasi,i vidis macka koji je
uvek tu,mota se oko tvojih nogu i trazi pogodno mesto da zaspi..Onda pomislis da otvoris vrata terase i stanes kako bi te sav sneg prekrio,pozelis da se radujes.Ali ti i dalje sedis i cekas, cekanje se isplati,i kunes zvezde jer su
daleko i vide gde je on sada,a ne pricaju ti nista,ne daju ni
najmanji znak.Cekas da neka zvezda padne,i tada ces znati,on je na tom mestu gde se ona ugasila.
I nemoj da razmisljas o meni,da se pitas zasto sve ovo radim,sam si odlucio sta ce biti sa nama.Kruze price kako me ne poznajes,kako si pun ponosa,izdao si me mali nakon svega,a to sam najmanje ocekivala.Davao si mi snage da verujem u cuda,bio si dokaz i razlog mojoj sreci.Mozda je sve ovo uzalud,zapravo jeste sigurno,ali zapamti dobro,sve se vraca,sve se placa.Zavoleces i ti,onako ludo,detinjasto,a onda ces se setiti mene i svih mojih gluposti koje sam radila za sebe.Shvatices da niko nikada nece toliko da te voli,zabolece te nesto u grudima ali neces da priznas,hodaces ponosno,rusiti sve pred sobom,dok cu ja umesto tebe nositi tvoj deo srama u sebi,cutati i gledati tvoje naredne poteze.Poteze u kojima si odlucio da me smrvis i zgazis do kraja.Ali ja sam borac,necu da se dam,sada nemam snage i volje da se borim,ali obecavam,sledeca bitka je moja,a ti gledaj kako gubis.
Često mi dođu dani sivi,
Svako,samo mene krivi.
Poželim da odem negde,
Al' shvatim da tako je svugde.
Negde, 'de me niko ne zna,
Tamo,gde je samo moja pesma.
Tamo,gde sreća živi,
Gde mene,niko ne krivi.
Tamo,gde tuga nestaje,
Gde svaka patnja prestaje.
Gde moja pesma je,
Gde ona moja je.
Tamo,nikakve brige nemam,
I samo ,pesme pevam.
Negde ,gde ću biti sasvim sam,
Gde nikog ne znam.
I tamo će biti osmeh njen,
A moj svet,će biti savršen.
Poželim da odem negde,
Al' shvatim da tako je svugde.
Negde, 'de me niko ne zna,
Tamo,gde je samo moja pesma.
Tamo,gde sreća živi,
Gde mene,niko ne krivi.
Tamo,gde tuga nestaje,
Gde svaka patnja prestaje.
Gde moja pesma je,
Gde ona moja je.
Tamo,nikakve brige nemam,
I samo ,pesme pevam.
Negde ,gde ću biti sasvim sam,
Gde nikog ne znam.
I tamo će biti osmeh njen,
A moj svet,će biti savršen.
Ne
shvatam sama sebe.Hiljadu puta si me slagao,a ja sam ti hiljadu puta
poveorvala.Ne znam ni sama zašto, kako,ali poverovala sam ti,uvek.Sama sam sebe lagala,uveravala u to da si ti u pravu,a da svi
ostali lazu.I pored hiljadu stvari koje ukazuju na suprotno,ja sam
verovala samo tebi.Hiljadu puta si me povredio,a i dalje ostaje
isto.Za mene,ti si bio najbolji.Pisem u proslom
vremenu.Da,nekad bilo.Nisam vise naivna.Prebolela sam te.Više
nisi bitan.Više me ne možeš povrediti.Je l' ti krivo sada?Možda i
jeste.Sigurno jeste.Izgubio si nekog' ko te voleo,mnogo.Još nisi
shvatio,ali docice to s vremenom.Shvatićeš koga si izgubio.Meni nije
krivo.Uopste.Izgubila sam nekog' kome nisam bila bitna,ni najmanje a
ti,ti si izgubio mnogo više.Izgubio si nekog' ko je bio spreman za
tebe i život dati.Shvatićeš nekad.Kajat' ćeš se.O da,hoćeš.Ali
kasno je..
Пријавите се на:
Постови (Atom)