Fali mi.Fali mi sve ono što sam nekad imala sa tobom.Sedeći na klupi sama i gledajući u zvezde naviru mi sećanja na one naše prošle dane.Ne,nije istina.Ne fališ mi ti kao ti,osoba,već naše uspomene.Zajednički trenuci koje ču večno pamtim.Tako sedim sama i usamljena sa sluškama u ušima.I suze mi same naviru,zbog prelepih uspomena koje ne mogu nikako da izbrišem.Fali mi sve to.Prokleto mi fali.Želim sve to nazad,vrati mi ono što si oduzeo skote.Moj skote,samo moj.Možda i ne želim ili se plašim da priznam da te još uvek volim.Mrzim te zbog svega ali ujedno te jebeno volim.Skote jedan izađi više iz mog života.Kako ne shvataš da si upropastio sve.Jebeno sve.I zbog toga moj život je kao jedna ptica slomljenog krila.Koja se bori da ozdravi,da zaleči svoje rane.Ali to je trenutno ništa nasuprot onog što je moj život u poslednje vreme.Sad sam više kao uvela ruža kojoj nema više nema spasa.Kojoj niko i ništa više ne može da pomogne.Moj život u poslednjih par meseci je ugašen,za razliku od tebe koji luduješ i jebeno uživaš u svom životu.Ali jebiga to je život.Kad jednog dana ti budeš bio ovakvih osećanja  i ovako budeš živeo ja ću da ludujem i živeću život punim plućima.To ti obećavam ljubavi moja.

Sine,u svemu je dozvoljeno biti kukavica,osim u ljubavi.U ljubavi ne budi kukavica,i nikad ne voli kukavice.

On i da ima sve cure na svetu,uvek će ga boleti moja sloboda.

Volite se ludo,a svađate kao muž i žena,pričate kao prijatelji i brinete jedno o drugom kao brat i sestra. Stvoreni ste jedno za drugo.

Nije brak kada imate burme na rukama,brak je kada idete zajedno kroz život,ruku pod ruku.

Zoveš se Prošlost.Više nemam nijedno drugo ime za tebe.

Posle dužeg vremena rekao si da si želeo nešto više sa mnom od prijateljstva.Ali kasno je.Vreme te neće čekati.

Ljudi su najlepši kada pričaju o nečemu što najviše vole.Sa strašću u njihovim očima.

...a bila je ona koja se pamti,onako za ceo život.

Ne mogu reći kako je to sve bila tvoja krivica,jer ja sam ta koja ti je dopustila da me razočaraš.

Skupila sam snage i rekla ti sve što mi je smetalo u našoj vezi.Otišla sam i više se nismo nasamo sreli.Dok sam odlazila,čula sam da me zoveš,okrenula se na tren i bila već u tvom snažnom zagrljaju,ljubio si mi lice i govorio najlepše reči.Ma ne,to je bio samo san,nisi se zapravo ni pomerio,promrmljao si da ne možeš ti to i ni reč više nisi izustio.Pustio si me da odem iz tvog života tako lako kao da nikada u njemu nisam ni bila,a bila sam.

Ćutim o tebi jer se podrazumevaš.

Rekao je: ”Sve su žene kurve.”Pogledah ga hladno i rekoh:”Ne dragi.Sve žene koje ti se sviđaju su kurve.Ima nas normalnih,ali valjda tebe privlače iste kao TI.

Skupila se uz mene.I shvatio sam.Dovoljno je.Dovoljno za večnost.

Možda je sreća imati nekoga da ti kaže 'čuvaj se'.

Da se razumemo.Zaista te volim slušati dok pričaš.Mada,prekinem te poljupcem.Jer izgubiš se.Naljutiš.Duriš.A tad si posebno lepa.

Jedna reč može da promeni tvoju odluku.Jedno osećanje može da promeni tvoj život.Jedna osoba može da promeni tebe.

Sad bi dala sve što može,al' ljubav se ne kupuje.

Svi mi imamo te neke zagrljaje u kojima bismo zauvek ostali.

Mila moja,zaželim ponekad da te pozovem,da ti kažem da si moje sve.Poželim,ali se predomislim.Uhvatim sebe kako plačem,utehu tražim u nekoj tebi sličnoj,i tu me preseče.Greška,slična tebi ne postoji.Spas tražim u onome što mi najbolje ide.Bežim.Lutam beznadežno ulicama,pustam misli da odu,ali se iste uporno vraćaju. Ne izlaziš mi iz glave.Nailazim na jednu klupu.Seo sam da predahnem.U susret mi nailazi starac i pita je li slobodno.Potvrdno mu klimam glavom.Prija čoveku u drustvu,prija mu da ne bude sam.Videći moje sumorno lice,shvatio je moju muku.Rekao mi je da ne patim,da ne tugujem,jer će sve doći na svoje.Ali i da ne treba da dozvolim da drugi pate zbog mene.Tražio sam opravdanje.I nisam ga našao.Želeo sam da odgonetnem nešto što me je čitavog zivota mučilo.Upitao sam starca šta je to ljubav.Dugo je ćutao.Valjda ni sam nije imao odgovor.Ali nakon višeminutne tišine je progovorio."Saznaćeš kad naiđeš na ženu koja će ti je pruziti."Nisam želeo takav odgovor,želeo sam nesto konkretnije. "Pa kako ću znati da dozivljavam ljubav ako neću znati da je prepoznam?"- upitao sam ponovo."Budi strpljiv.Čekaj.Ni čovek ne zna da ume da voli dok mu se mozak ne pobuni,a srce ne počne strahovito da se bori.

Previše tebe tamo negde,a ne u mom zagrljaju.Idiote.

Što đavo ne može iz zaleta,žena može sa mesta.

Znaš da te volim više od sebe.

Po koji put čujem od tebe ovakve reči?Pravim se da ne boli,da me ne dotiču.Ma vrisnula bih na sav glas, ujedala i plakala.Razum mi govori da odustanem,da ne vrediš,ali srce.E baš ono me vuče ka tebi.Želim samo da sve ovo prestane,da sebe opet vidim srećnu i zadovoljnu,ali takva pored tebe neću biti,i to me ubija.

U tvom zagrljaju se osećam živom.Umirem i rađam se u istom momentu.Radujem se životu.

- Kako da joj pokažem koliko je volim?
- Jednostavno.Budi joj sve što niko nije.
- Šta?
- Prisutan. Uvek.

Hej.Lepo je čuti te ovako preko telefona.Glas ti je tako prijatan i umilan.Skajp mi je dobrodosao kada pozelim da te vidim.Hm,šta tehnologija ume da napravi čoveku.Volela bih da možemo da se vratimo koji vek unazad,da shvatimo priču koju danas živimo.Tada se ne bismo videli dugo,bili bismo razdvojeni mesecima zbog rata,krize ili osude porodice.Poželeli bismo da se vidimo na kratko,čujemo jedno drugome glas,ali jedino sredstvo za komunikaciju bilo bi nam pismo.Opet,čekali bismo na njega dugo i opet sve u krug. Prolazili bi meseci dok ne dobijemo odgovor.A danas,pored svega što imamo i što nam je 21. vek podario, nemamo vremena za jednu poruku ili poziv.Valjda smo takvi ljudi,šta li.

Prokletstvo.Zar može ovoliko da ti nedostaje neko koga nikada nisi imao prilike zvati svojim?

Teško je u životu okrenuti novi list,kad su na starom najlepša sećanja.

Oboje smo nastavili dalje.Samo je meni trebalo dosta duže vremena da shvatim da se život nastavlja.Sad radim isto što i ti.Izlazim,napijam se,uživam sa društvom,imam momke.Ali opet sve bih to menjala za jedno veče sa tobom.Da mi kažeš koliko me voliš,da ti je najlepše sa mnom,da sam tvoje sve.Samo jedno veče, ništa više ne tražim.

Dovoljno dugo te nije bilo tu,taman da mi sada nisi potreban kad god došao.

Miriše sol u tvojoj kosi,sjećaš me na bol i vjetar me nosi prema tebi kao brod na grebenje,razbit će me opet staro nevrijeme,ali svejedno je kad znam da tebi pripadam

Ljubav je kada misliš da boljih od nje nema.A i da ih ima,baš te briga.Jer želiš samo nju takvu kakva je.

Napraviš jedan pogrešan korak i svi te osuđuju.Napraviš sto pravilnih,i ne da ih niko ne pohvali,već ih niko ni ne primjećuje.

Ja samo cutim i volim.I plačem ponekad.U većini slučajeva kada su dani loši.Kao što je ovaj.I kada me nedostajanje zaboli.

Slabi preklinju.Malo jači se odupiru.Najjači odglume.

Treba mi neko za duge,noćne vožnje gradom.Da ga držim za ruku.

Devojačka ljubav je kada stavi njegovo prezime uz svoje ime da vidi kako izgleda.Spremnost za brak je kada vežba novi potpis.

Jednom je duša pripala tebi i još uvek pripada.

Najdragocjeniji poklon koji možemo pokloniti nekome je naša pažnja.

Neki dodiri imaju dubinu.Koža im je granica,a dopiru do duše.

Nikad me nisi voleo,nikad me nisi cenio,nikad me nisi imao.Sve što smo imali,nismo i sve je bila laž.Kasno je da se kaješ,ne vredi,ne dotiče me.Čuvaću se za nekog ko ce me osvojiti prvom rečju i bezuslovno me voleti.

Ne mogu na silu,nisam ja za takve stvari.Barem nisam još uvek.Pretrpela sam sve i svašta.Povređena sam. Vremenom ću se vratiti u početni polozaj,bicu spremna za nove izazove.Samo što ti to ne shvataš.Krenula sam ispočetka,korak po korak,a ti od mene očekuješ ceo ples.Ne moze tako srećo,ne ide.

Ti si bila moj san,tako prelepa,neosvojiva,nedodirljiva,kakva u snu takva i kada se probudim.