Dušo,ti imaš 16,a ponašaš se kao da ti je 30 i nešto.Sve ćeš stići,veruj mi.Stići ćeš da budeš i voljena,i mažena,i tražena.Stići ćeš
da budeš i odbačena,i zaboravljena,i ničija.Stići ćeš da budeš i
nečija devojka, žena,majka,a na kraju i nečija udovica.Bićeš sve to,bićeš i mnogo toga drugog.Ali budi još malo devojčica! Još samo malo.Ne žuri,posebno ne u pogrešnom smeru.Ne moraš odmah da se skidaš na
prvom sastanku. Ne moraš naslagama šminke da skrivaš
svoju lepotu.Ne moraš da pobediš svakoga u ispijanju piva.Ne moraš
svima da saspeš sve što misliš u lice.Život se čini kratkim,tek na
kraju.Tek kada se razmišlja o zvucima poslednjeg marša.U tvojim
godinama je svaka staza nagazna mina.Ne stvaraj rane na svakoj.Znam da
bi htela sve,sada i odmah.Znam da su ti potrebni aplauzi i
priznanja,ali nisu sve nagrade za ponos.Neko ti daje,da bi ti uzeo.Većina te hvali,da bi te imala.Ne žuri,ne ubrzavaj svoj peščanik
vremena.Ne juri za vozovima koji su drugima namenjeni.Ne odriči se
tek tako snova i igračaka!Vrlo lako i sama možeš postati nečija
igračka.Ne stidi se svoje mladosti.Ako se stidiš onog najlepšeg što
imaš,šta li će tek biti sa odraslim godinama koje dolaze?Budi još malo
devojčica.Još samo malo.A život neće da pobegne.Doći će,bojim se,
godine kada ćeš ti poželeti da pobegneš od njega.I zato čuvaj ono
najlepše što imaš,svoju mladost i svoje nade.