"Napiši knjigu i spomeni mene tačno na 22. drugoj stranici".Pitam što baš 22,a on kaže da se čudi kako sam brže zaboravila svoj broj u dnevniku i broj boravaka u njegovom naručju.A ne zna da nisam zaboravila niti jedno niti drugo,samo,eto,žensko sam,pa malo glumim.Glumim da me ne boli toliko taj broj 22 jer toliko je prošlo i dana od kada smo jedno drugom rekli da više ne ide,da nismo srodne duše i da samo nanosimo bol jedno drugom.Prošlo je tačno 22 dana od 22 zagrljaja i 22 suze koje sam prolila na njegovom ramenu.Već 22 dana smo prijatelji.Čudni neki prijatelji,koje guši nešto u grudima i kad smo zajedno i kad nismo.Prijatelji koji se jedva čekaju videti,a opet tako vešto izbegavaju ostati sami kad peva Merlin ili Vatra ili S.A.R.S. ili..Pogađate,sve pesme su naše.Sve što slušam podelila sam s njim.Naterala ga da pročita moje najdraže naslove knjiga,a on mene da naučim igrati bilijar.Zna koju čokoladu najviše volim,gde se krijem kad mi ni do čega nije,koliko čeznem za sunčevim zracima.Ali ne zna koliko čeznem za onim što smo imali.Ili zna,ali samo šuti kao i ja jer prolazi i 22 dan,suza nema,nema nas,niti njega u knjizi poslije 22. stranice.