Ona je jednostavno takva.I da joj dođem krvavih ruku,ne bi me ništa
pitala.Već bi i sebe isprljala opipavajući me da se uveri da sam
dobro.I na kraju bi me zagrlila govoreći da će sve biti uredu.Njoj je
bitno samo jedno,da u ovom životu,koliko god on trajao,ima mene a i
što bih ja bio bez nje?
Нема коментара:
Постави коментар