I kažu ti da sve prođe,mala moja.Kažu ti da sve prođe,ali ti ne kažu gde.Prođe u venama,u kostima,u svakoj kapi krvi,u svakom mišiću.U tvojim osmesima,u tvojim suzama,provuče se kroz taj prazan osećaj u stomaku. I prođe,bez milosti,bez dozvole.Prođe i promeni te.Izdržiš.Dobiješ novi početak,novi život,novu ljubav.Ali dođu ti dani,zapravo ti trenuci slabosti.Samo jedna stvar sve vrati.Znak koji ti dirne srce,taj ožiljak koji je ostao na rani,koja nikad nije zacelila.Želja najveća,želja koju si potrošila na zvezdu padalicu,novćić koji si bacila u fontanu sreće,želje koje si posvetila onim tragovima aviona po nebu.Ime i par očiju.Za neke stvari jedostavno završe,ali za neke nikad.Kao kad vidiš kuću da gori,ne možeš uraditi ništa da je spaseš,osim da napraviš novu.I u tim momentima krize,kada ti je dosta svega,kada padneš u prošlost,i kad ti ti se više ne živi setiš se.I ne možeš zaboraviti,jer takve stvari se ne zaboravljaju.Samo naučiš da živiš sa tim.Naučiš da ne padneš u te trenutke koji te toliko povređuju.