Obuci veceras dugu haljinu.Hajde raskopčaj mi misli sastavi me u par slova.Ti bi meni mene da daš,ostavi me bez daha na ovoj uzarenoj mesecini.Žedni snova.Prsti nek nam budu dirke zelja.Prvi maskembal nam razliva nebesko mastilo.I šta ću bez tebe ja kad je svet na glumu naviko,šta ću s dusom kada me tvoje pesme ne bude?Šta ću sa peharom zelja i suludim bremenom tisine?Šta cu bez tebe kada ponoc izlista magiju nedostajanja?Vidiš kako te umem skrivati razumom pesnika od sveta i od samog sebe.Pošalji mi pesmu srca setom da okitim noć koju s nama živim i koji uzdah jutra neljubljena i kapi razborita stida da te u snu tiho svojom nevinošću čeznje zagrlim moja mila.