Slušaj,prijatelju.Postoje oči u kojima možeš preplivati sve svoje probleme.Nađi ih i ne daj nikome.
петак, 27. фебруар 2015.
понедељак, 23. фебруар 2015.
Samo ti si me znao.Samo ti si me ispunjavao,a opet si me baš ti takav,
najviše povredio.Znao si da me voliš, na neki svoj poseban i
jedinstven način.Nisi bio kao drugi,bio si drugačiji valjda sam te
baš zato i ovako zavolela.Umeo si da me nasmeješ kao malo dete.Da me
zagrliš i kažeš reč utehe kada je bilo potrebno. Znao si da mi obrišeš
svaku suzu s lica.Svaki korak moj si znao,svaku manu i vrlinu,a ipak
si me voleo,baš takvu kakva jesam.Ustvari,jedini si me ti i upoznao.Jedino sam tebe pustila u svoj svet,da ga upoznaš u potpunosti,da
zaviriš u sve tajne,sve moje bolne tačke,svaki moj strah i ponos,svaku moju ranu i uspomenu iz prošlosti.I znao si to da ceniš na pravi
način.Sve si znao,baš sve,osim jedne stvari…Da me zadržiš za sebe,nisi znao,tu si stao.I tu je bio kraj.
петак, 20. фебруар 2015.
четвртак, 19. фебруар 2015.
среда, 18. фебруар 2015.
"Otišao si.Hvala ti,najveća ljubavi.Hvala ti što se nisi trudio.Što
si ispao loš.Hvala što si zaboravio naše datume,naša mesta,naša
sećanja.Sad nas nema više.A nekad nas je imalo,nekad smo imali i
previše.Zašto ovo sve?Zašto ovako?Boli me.Steglo me u srcu,ljubavi,davim se od bolova.Ne znaš kako mi je jer nikad nisi osetio ovakav
bol,bol kada vidiš da osoba koju voliš ostavlja te,beži,ne trudi se.Idi leči se sa njom,dakako će ti bit' bolje.Ali znam da neće.Znam da
noćima nisi dobro,znam da noćima gubiš se u sećanjima.Znaš da smo
imali nešto posebno,ali sve si uništio,bacio nas duboko u tamu,daleku
i nesrećnu tamu.Znaš da nećemo biti srećni,znati pravu sreću,ti i ja smo imali sreću,neopisivu,nema je više.Niti će je imat'.Sigurno znaš da nijedna neće bit' kao ja,niti će se smejat' kao ja,niti će bit' kao ja luda.Nijednu nećeš moći da nazoveš ludom,jer znaš
da sam ja tvoja luda.A u tim trenucima sam ja bila luda za tobom,luda
za srećom koju smo imali.Sad sam se izgubila,ljubavi.Da ljubavi moja,bez tvoje snage,sigurnosti i zagrljaja,ja sam izgubljena.I mrzim to.Mrzim sve ovo što se dešava.Znam da će proći,ali u srcu,u srcu
ostaješ zauvek.Znam to.Okrutan si,buntovan.Nezahvalan i
licemeran.I bezgrešan i grešan.Kao i život.Ali hvala ti opet.Naučila
sam svoju lekciju.I upoznala najveću,bolnu ljubav."
субота, 14. фебруар 2015.
петак, 13. фебруар 2015.
четвртак, 12. фебруар 2015.
петак, 6. фебруар 2015.
четвртак, 5. фебруар 2015.
Prvog dana braka muž i žena su odlučili da ne primaju goste i da nikome
ne otvaraju vrata.Tog dana su došli muževi roditelji u posetu,stajali
su pred vratima i čekali da im otvore.Muž i žena su se pogledali,on je poželeo da im otvori vrata,ali pošto su imali dogovor – nisu,pa su roditelji otišli.Posle nekog vremena,istoga dana, došli su ženini roditelji.Pogledali su i pomislili na dogovor koji imaju,ali supruga je počela da
plače: “Ne mogu ovo da učinim svojim roditeljima”,i otvorila vrata.Muž nije rekao ništa.Godine su prošle,dobili su četiri sina,a peto dete koje su dobili
bila je djevojčica.Otac je organizovao veliko,nezapamćeno veselje.Posle veselja supruga ga je pitala zašto je napravio tako veliko
slavlje povodom rođenja ćerke,a nije za prethodna četiri sina.Muž joj je jednostavno odgovorio:
“Zato što će ona meni otvoriti vrata“
“Zato što će ona meni otvoriti vrata“
Пријавите се на:
Постови (Atom)