Ko
zna? Svi mi koji cekamo nesto lijepo, tu neku srecu, radost. Mozda
napokon dodje. Mozda nasi oziljci prodju. Prodju lose uspomene. Mozda
cemo jednom zaista biti sretni, onako istinski, jer mi za srecu odavno
ne znamo. Moramo se nadati, nada nam je jedina ostala.
Нема коментара:
Постави коментар