Neću da se zaljubiim,al menjaju se planovi.

Dobro ja izgledam s obzirom na unutrašnje stanje.

Već se to događalo,dogodiće se ponovo,u to sam siguran.Neko odlazi zato što će neko drugi doći – ponovo ću pronaći ljubav.

Ne znam šta se desilo!Iskacem iz šina pomalo,čini mi se šeceru sitna greška u kompijuteru.

Da poginem za ljubav tu samo to si hteo,a nisi mi dao nju,ni svoga srca deo.

Imam tu neku naviku da uvek pre tvog imena kažem 'moja'.

I ne,ne boli me više što nisam razlog tvog osmeha,što nisam tvoj san.Navikla sam se.Dolazi to s vremenom, uverit ćeš se i sam.

Ja ne varam.Dobro,ponekad varam u kartama,ali čisto iz zezanja.I ponekad lažem,kada je potrebno.Mogu da budem zla ako mi to odgovara,znači često.Ali ne šutiram čoveka kad je na zemlji,osim ako nisam ja ta koja ga je oborila.A ne oboram ga ako to nije zaslužio.I ne gazim datu reč: neću te varati.

Isključiću emocije,navući oklop.Postaću nedodirljiva,hladna,bezosećajna i čekaću.Nekoga da me odledi,nekada.Za par godina,vekova,milenijuma ili nikada.Svejedno mi je.

Kada ćutim i gledam u prazno,znaćeš da je pravo vreme da me zagrliš.Tada me nemoj puštati,nemoj ispuštati zvuk,uzdah.Samo me obgrli rukama koje mi predstavljaju celi svet.Kada ćutim,pruži mi utehu,reci mi istinu umesto laži.Nemoj biti samo jedan zarez koji razdvaja delove rečenice.To ti nije funkcija.Tvoja funkcija je da me sastaviš i vratiš u život.Da mi vratiš osmeh na lice i sjaj u oči.Pokušaj.Voli me.

Nisam bila usamljena.Nisam osećala samosažaljenje.Samo sam bila zarobljena u životu u kome nisam mogla pronaći smisao.

Ako negde postoji sjaj onda je on u tvojim očima.Ako negde postoji bol onda je to život bez tebe.Ako je neko na ovom svetu voljen onda si,veruj mi,ti!

Volim knjige.Volim onaj trenutak kada otvoriš knjigu,i jednostavno utoneš u nju.Pobegneš od sveta,u neku priču koja ti se čini mnogo interesantnijom od tvoje.

Postoji muškarac koji mi je otvorio celi jedan novi svet,ali me nije voleo dovoljno da ostane u njemu.

Све што желиш има цену.Само је питање да ли се плаћа новцем, живцима или срцем.

Битни су они који вам враћају осмех.

On i ja.Ne razgovaramo više.A znate šta je najtužnije od svega?Pre smo bez prestanka pričali.

Kad si zaljubljen,smetaju ti neke osobine koje ta osoba ima.No,kad voliš,ti zavoliš sve kod te osobe,pa makar te ubilo.

Ti si lud ako misliš da ću tek tako odustati.Koliko sam samo čekala i željno iščekivala svaki tvoj dodir, poljubac,znak pažnje.Pa nisi ti meni bilo ko.Ti si moja prva i poslednja misao svakog dana Za sve tvoje imam razumijevanja:loš dan,umor,sve.Ti si NEKO za koga se vredi boriti i čekati ga.Čekala sam toliko dugo, sada mi je potrebno samo strpljenje.Toliko toga nas razdvaja,ali ja ne odustajem,i znaj da neću šta god da se desi.

Prvi poljubac je zadnji koji će biti zaboravljen.

Ne odustaj nikada.Prvo zbog sebe,pa onda zbog drugih koji jedva čekaju da odustaneš.

Škola je ništa.Ono od čega postaješ iskusniji i pametniji su ožiljci i rane.

Ništa ne zameram.Sve je tako kako je trebalo biti,pa ako i nije,tako je kako je.Koga nosiš u srcu,toga nikad ne osuđuješ i nema smisla da mu loše napominješ.

Postoje pesme,koje vas vrate nekim ljudima.A postoje i ljudi,u čijem zagrljaju pesme krenu same od sebe.

Budemo i prođemo,a ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti.

A lakše mi je sa tobom da propadam,nego da budem sa njim.

ŽIVOT JE KAO POKER,SVI BLEFIRAJU,podižu uloge,onda se pojaviš ti sa jakim ARGUMENTIMA i uložiš SVE,dosta njih se BACI,ostane jedan ili dvoje FOLIRANATA koji misle da su "jaki" i pokušavaju da te prate,nastaje muk,FOLIRANTI SE ZNOJE,dok ti ostaješ pribran i hladan.ALI KADA SE KARTE SPUSTE I KAD POKAZEŠ KO SI,TI DOBIJAŠ sve,ostali GUBE!

Novac potrošen u kafani je novac uložen u sećanja.

Ne tako davno u zemlji fioka i fasckli.

„Potplatiš nekoga vamo,potplatiš nekoga tamo i nađeš dobrog bankara koji će novac znati vratiti tebi“

Jos jedan let koji kasni.Tih par sati na aerodromu,vratilo me je u neko vreme kada smo postojali mi.Volela je putovanja,pogotovo ona koja su ukljucivala kasnjenje letova i trčanje po aerodromima.Imala bi tada neki dečiji osmeh na licu,kao da je aerodrom jedna velika igraonica,jedno veliko takmičenje,a ona u borbi za zlatnu medalju.Obozavao sam njen osmeh,i taj sjaj u njenim očima kada bi me pogledala i rekla,"uspeli smo"
Prošle su dve godine od naših putovanja.Razmišljajući o njoj,poželeo sam da joj pošaljem poruku.Nismo se čuli od rođendana prošle godine.Zar može jedan pozdrav da škodi?"Nedostaješ,dok letovi kasne."Nisam očekivao odgovor.Nisam bio siguran ni da još uvek ima isti broj telefona."Na kojem si aerodromu?"Odgovorila mi je na poruku."Frankfurt."-"I ja sam.Ovaj put nisam stigla na let." Bili smo tu,pod istim krovom.Dve godine od poslednjeg susreta,a večeras slučajno na istom mestu.Nisam bio siguran da je to najbolja odluka,ali večeras sam prosto morao da je vidim.Odgovorio sam joj na poruku...

Rekao je da će,bez obzira na sve,uvek biti tu kraj mene.Da me zagrli.Da mi obriše suze.Da me nasmeje.Da zajedno šutimo.Rekao je da ću uvek imati njega,a ja imam samo jednu veliku prazninu tamo gde je nekad bio on.Tamo gde je uvek trebao biti.Zauvek.

Odlazio je on mnogo puta,mnogo puta se vratio.Ona je otišla jednom,ali zauvek.

Potraži me u predgrađu na ulici,na raskršću.Gde mi je jorgovan rasuo perle,gde nam je proleće dotaklo usne
i pobeglo.

Ne,nije pljuvala po meni.Ni u jednom momentu nije blatila moje ime.Maestralno je odglumila,te pitala da joj ponove ime.Zatim se nasmejala najljepše kako je znala i uz izvinjenje rekla da se ne seća da me je poznavala.

Ako ikada počnem da ti nedostajem,seti se da me nema tu ne zato što ja ne želim da budem kraj tebe,nego zato što tebi nije mnogo značilo da li ću tu biti ili ne.

Treba mi da ne odeš kad postane preteško,da ne prodaješ naše snove za nečije zle namere,da mi budeš sve što bih bila tebi...

Lutko,zagrliš li snove dok sam ja u njima?

Pokušavam zaspati,ali mi san ne dolazi na oči.No ipak sanjam,sanjam budna,sanjam o tebi,sanjam o nama.

Ne,pogrešiš lutko kad mu pokažeš da ga voliš.Pogrešiš kad mu ne pokažeš da možeš otići od njega,ako bude kreten ili ako te uzme zdravo za gotovo bez obzira koliko ga voliš.

Uvek je lakše zagrliti đavolicu.Anđeo je komplikovan zbog krila,zato lako odustajemo od dobrih.

I nije bitno koga ljubiš,s kim spavaš,s kim se budiš,koga šetaš,ni kome kupuješ poklon za Dan zaljubljenih, ni koga zoveš ‘ljubavi’,ni za koga se sređuješ za izlazak,ko te čeka posle škole,s kim se držiš za ruke,pričaš 24 h.Jedina bitna stvar na ovom svetu je na koga pomisliš kada vidiš prazno mesto pored sebe.Ne s kim te pamte drugi,već s kim ti pamtiš sebe.To se računa.