Ponekad nema drugog puta,pauze,nove sanse.Ponekad ti zivot postavi pitanje,sad ili nikad?Neka sa tobom bude sad,ne zelim nikako drugacije.Cinjenica je da ne postoji osoba,prijatelj koji ce uvek biti tu.Jos uvek ga nisam pronasla.Ali nasla sam tebe,prijatelja,podrsku,oslonac.Ovaj zivot jeste tezak,ne razumem ga ponekad.Volela bih da ti uvek pomognem,u svemu,a ne shvatam da sa time sto muci tvoju glavicu ja nikako ne bih mogla da izadjem na kraj.Sve sto zelim je da zauvek budes tu.Da me gledas kako na neki nacin odrastam,smejem se,placem.Kad sam tuzna da me nasmejes,kad sam srecna da me nateras da se zakikocem.Plasim se da ne odes,a kada bi otisao,trazila bih te u najtamnijim slikama,najnerazumnijim knjigama,dubokim rekama,visokim tamnim sumama.Dan bez tebe bio bi kao kosmar bez kraja. Onaj u kojem padas pun straha u duboku rupu bez kraja.