Pazi ko ti nedostaje.Može pоtrajati zauvek.

Nisam ti za skupe poklone.Rekao sam ti na početku,neće biti parfema,nakita,ruža.Sve što najlepše devojke Holivuda dobijaju u svojim glavnim ulogama.Znak pažnje treba da bude vredan,ne skup. Dobila bi ružu,ako bih je lično posadio i negovao.Ne ispunjava me da ti pružim nešto,ako ne uložim celoga sebe.Ako me pitaju za najlepšu ljubavnu priču,ispričaću im našu.Priču bez parfema,nakita i ruža.I svi će slušati i diviti se.Pokloni se odlože u fioku,sećanje se unese u srce.Tako ide svuda sa tobom.

Sve je počelo varkom – nije ništa ozbiljno,neće potrajati i niko neće biti povređen.I prepustila sam se.A sreća je najveći opijum.Lako se navučeš.I pre nego što shvatiš,želja postane potreba.

Moj dan nije vredan pomena ukoliko te nisam video nasmejanu.

Ja ne znam polovno da volim.Ili sve,ili ništa.

"Da li si ikad dobila sve što si želela?A onda shvatila da to uopšte nije ono što želiš? 

 Teškog srca,okrenuo sam se i otišao.Znao sam da dok živim zaboraviti neću… 

A bila je baš onakva posebna,takvu sam je zavolеo.Ponekad je bila vrlo detinjasta i često se smеjala iako nije baš bila srećna.Zaljubio sam se u njene oči,njen pogled,u njen osmeh.Iskreno se smejala,znaš?Nije želela da odraste,volela me,iako nije znala kako da me zadrži,ali davala je sve od sebe.Želio sam je,želio sam je pokraj sebe,al’ pustio sam je.

Ljubav je stvar osećaja,a ne volje.Ne mogu voleti zato što hoću,a još manje zato što moram.Stoga je obavezna ljubav obična glupost.

I tako u neko doba noći zastanem,pa kažem sebi da je više dosta,ali protiv srca se ne može.Ono boli,kida,vuče zadnji atom snage i onda nam svakom zorom suzama duplo naplati svu patnju.

''Dobrota je u ovom svetu golo siroče.''

                                                                - Ivo Andrić

Dođe,tako,trenutak kad ti je svejedno.Više te ne vređa ni to što ljudi svakodnevno pokazuju svoje pravo lice,što te bliski ljudi izdaju.Pomiriš se s tim da se ljubav,prijateljstvo i privrženost ne mogu i ne smeju forsirati i počneš ljudima od sebe davati tek toliko koliko su i zaslužili.

“Bosna je divna zemlja,zanimljiva,nimalo obična zemlja i po svojoj prirodi i po svojim ljudima.I kao što se pod zemljom u Bosni nalaze rudna blaga,tako i bosanski čovjek krije nesumnjivo u sebi mnogu moralnu vrijednost koja se kod njegovih sunarodnika u drugim jugoslovenskim zemljama rjeđe nalazi. Ali vidiš,ima nešto što bi ljudi iz Bosne,bar ljudi tvoje vrste, morali da uvide,da ne gube nikad iz vida: Bosna je zemlja mržnje i straha…”
                                                            -Ivo Andrić

Skraćujem one tri tačke sa kraja i stavljam jednu.Definitivnu.Istina je da između nas nikada nisu cvetale ruže,ali smo imali nešto.Neobjašnjivo,što ne verujem da ću ponovo imati.Odluka da odem od tebe je sigurno najteža koju sam doneo u životu.

Nedostajem ti?Pojavi mi se ispred vrata.Tako mi možeš reći da ti nedostajem i zatvorenih usta.

Bio si sa devojkom,ali je nisi osvojio.Osvaja se kada je ljube tvoji zagrljaji umesto usana.

Biti poseban nekome,znači za njega uraditi nešto što niko nije.Prosto.I jedinstveno.Da zauvek pamti.

Hrabrost je živeti snove daleko od kreveta u kome su sanjani.

Razočaraj me još koji put,navikla sam već.Možda konačno odem od tebe bez okretanja.

A nije svestan da je svojim osmehom promenio moj život.

I dalje te zamišljam kako me zaljubljeno gledaš.Iako ništa nisam uradio.Držeći stari poklon koji ti znači kao i kada je poklonjen.Samo sećanje me usreći.Obećao sam ti da se neću javljati.Izvini što sam slagao,savladalo me nedostajanje.

U ponoć ili razgovarate ili se dopisujete.Ili boluješ.Tri mogućnosti.Nema više.

Budi frajer,voli je pred svima,i kada ti kažu da ima boljih,uzmi je za ruku i reci - ja najbolju već imam.

Nekim ljudima je suđeno da se zaljube jedno u drugo,dok drugima nije suđeno da budu zajedno.

Obećaj mi da ćeš se čuvati,radi mene.

Nedostajem ti?Pojavi mi se ispred vrata.Tako mi možeš reći da ti nedostajem i zatvorenih usta.